Scrigroup - Documente si articole

Username / Parola inexistente      

Home Documente Upload Resurse Alte limbi doc  

 
CATEGORII DOCUMENTE




BulgaraCeha slovacaCroataEnglezaEstonaFinlandezaFranceza
GermanaItalianaLetonaLituanianaMaghiaraOlandezaPoloneza
SarbaSlovenaSpaniolaSuedezaTurcaUcraineana

BajkeBiologijaElektricitetGeografijaGlazbaGospodarstvoHRKnjiževnost
LijekMarketingMatematikaObrazovanjeOsobnostiPolitikaPovijestPravo
PsihologijaRačunala itReceptiTehnikaTurizamUmjetnost

ZNAČAJ PRIMENE MINERALNIH ĐUBRIVA U BILJNOJ PROIZVODNJI

biologija

+ Font mai mare | - Font mai mic






DOCUMENTE SIMILARE

Trimite pe Messenger
ZNAČAJ PRIMENE MINERALNIH ĐUBRIVA U BILJNOJ PROIZVODNJI

ZNAČAJ  PRIMENE  MINERALNIH  ĐUBRIVA  U  BILJNOJ  PROIZVODNJI

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo , Novi Sad

            Višegodišnjie izostavljanje primene mineralnih đubriva u biljnoj proizvodnji pokazalo je ogromni značaj ove agrotehničke mere na visinu , stabilnost i kvalitet proizvoda. Dalje povećanje vrednosti biljne proizvodnje moguće je po dva osnova. Prvo je podizanje proizvodnje po jedinici površine, što je vezano sa podizanjem nivoa korišćenja mineralnih đubriva a drugo je promrena setvene strukture u korist industriskih biljaka, povrća i voća. Podizanje nivoa i kvaliteta proizvodnje nije moguće bez podizanja  primene đubriva.

Očuvanje plodnosti zemljišta obzirom na efekte đubrenja, veoma često se svodi na primenu azota (N) , fosfora ( P2O5 ) i kalijuma ( K2O).  Unutar biogenih elemenata, odnosno makro i mikroelemenata.  Ova tri elementa koja se koriste u đubrenju imaju najveći značaj, jer snažno pojedinačno i zajedno u harmoničnom odnosu deluje na povećanje prinosa ( Tab 1.).

Tab. 1.  Povećanje prinosa za 1 kg upotrebljene aktivne materije hraniva ( N,

              P2O5, K2O)  posle 25 godina izvođenja ogleda ( “Večiti ogled” -

              černozem , Rimski  Šančevi )

 1kg

Povećanje  prinosa ( ha )

Pšenica

Kukuruz

Suncokret

Šećerna repa

N

27,2

31,9

4,3

139,0

P2O5

8,8

0,0

1,1

84,0

K2O

0,8

1,0

0,4

15,0

     

AZOT   

Unutar N, P i K najveći efekat ima azot . Azot se u zemljištu nalazi u obliku organskih i mineralnih jedinjenja. Ukupan sadržaj N u zemljištu je 0,1 - 0,3 % , a od toga samo 2 - 3 % je u neorganskom obliku u kome ga biljke mogu usvajati . Biljke usvajaju azot ( N) u obliku NO3 - i  NH4 +   .

Azot u zemljište dospeva :

1.      Biološkom azotofiksacijom koja moče biti simbiotska i nesimbiotska

2.      Elektrohemijskom fiksacijom u atmosferi

3.      Unošenjem u zemljište organskih i mineralnih đubriva

Za stvaranje visokog prinosa pored azota ( N ) koji dospeva u zemljište neophodna je primena azotnih đubriva koja se dele na :

          

            

              Čvrsta :

 

Tečna :

 

-        Nitratna (NO3 - N)

-        Amonijak

-        Amonijačna ( NH4-N )

-        Amonijakati

-        Amonijačno nitratna (NO3- N i NH4-N )

-        Amonijačne vode

-        Amidna (NH2-N )

-        Sporodelujuća N đubriva

 

Svaki od navedenih oblika azotnih đubriva ima određenih prednosti. One se sastoje u obliku i efikasnosti azota, koncentraciji azota  u đubrivu, vremenu njegove primene , vezivanja za adsorpcijski kompleks zemljišta ili dužini veremenskog perioda u kome primenjeno đubrivo obezbeđuje gajenu biljku azotom.

U nedostatku azota rastenje biljaka je znatno smanjeno. Biljke su niže i usled usporenog rasta stablo i grane su tanje. Žita se slabije bokore, a porast listova je smanjen. Znaci nedostatka prvo se uočavaju na najstarijim listovima . Oni postaju svetlozelene, a kasnije žuto zelene boje. U odmakloj fazi nedostatka azota odumire vrh lista zatim ivice, da bi se na kraju ceo list osušio. Nedostatak  N deluje na usporen rast nadzemnog dela, skraćuje se vegetacioni period, biljke pre vremena obrazuju generativne organe koji su manji i lošijeg kvaliteta . Otklanjanje ovih simptoma otklanja se primenom azotnih đubriva.

FOSFOR ( P )

            U zemljištu fosfor se nalazi u organskom i mineralnom obliku. Ukupna količina je 0,05 - 0,5 % i od ove količine na organski fosfor dolazi 20 - 40 % , dok je mineralni oblik fosfora dominantan oblik u zemljištu.

Prvi vidljivi simptom nedostatka fosfora je prestanak rasta. Akutni nedostatak izaziva nestanak zelene boje listova i povećanje sinteze antocijana usled čega listovi postaju crvenkasti, crveno -ljubičasti ili tamnopurpurni. Pojava antocijana na donjim listovima i stablu posebno je svojstvena strnim žitima i kukuruzu. Kasnije ova boja prelazi u bronzanu, mrku i javljaju se nekrotične pege, listovi se postepeno suše i opadaju. Prvi simptomi se uvek javljaju na najstarijim listovima.

Fosfor se u zemljištu nalazi u obliku H2PO4 - , HPO42-  i  PO43-   jona. Učešće pojedinog jona u ukupnoj količini mineralnog oblika fosfora je u funkciji reakcije sredine (pH). Na hemijsku sorpciju fosfora pored pH, značajan uticaj ima prisustvo Fe, Al  i  Ca jona i priroda sekundarnih minerala gline. Regulator količine pristupačnog fosfora u zemljištu su upravo joni Al  i  Fe u kiselim i Ca u netralnim i alkalnim zemljištima.

 

 

KALIJUM ( K )

Kalijum je element koje biljke usvajaju u približno istoj količini kao i azot, a pojedine biljke iz grupe tzv. Kolofitnih biljaka usvajaju  kalijum ( K) u najvećoj količini

( šećerna repa , krompir, duvan, vinova loza i dr. )

Pri nedostatku kalijuma rastenje biljaka je usporeno, a zatim potpuno prestaje. Prvi vidljivi simptomi uočavaju se na starijim listovima na vrhu lista i duč ivice lista . Vremenom broj nekrotičnih pega , čija boja može biti bela, žuto-mrka ili mrka se povećava. Širi se prema sredini lista i rub lista se savija nadole. Usled nedostatka kalijuma biljka brzo vene, neotporne su na visoke temperature i nedostatak vlage.

U zemljištu se kalijum nalazi u obliku jona K+  . Količine kalijuma  u zemljištu su  1,5—2,5 % , što bitno zavisi od tipa zemljišta.

Oblik kalijuma koji će biti primenjen zavisi od manje ili veće osetljivosti - tolerantnosti gajenih biljaka na Cl - jon u zemljišnom rastvoru. Tako npr. duvan, vinova loza , povrće - kupusnjače, nisu tolerantni na prisustvo Cl - jona u zemljišnom rastvoru poreklom iz KCl , te se kao sirovina za proizvodnju kompleksnih NPK đubriva za ove biljne vrste koristi K2SO4  ili K, Mg - sulfat za biljke koje zahtevaju i veće prisustvo Mg u zemljišnom rastvoru ( krompir , voće dr.) .

Primena mineralnih đubriva koja daje povećanje visine prinosa može dati i neženjene efekte ukoliko se đubrivo primenjuje u količinama većim od potreba gajenih biljaka. Zbog toga bi trebalo aktivirati sistem kontrole plodnosti  zemljišta (agrohemijske analize) i upotrebe đubriva , kao naučne osnove za primenu đubriva.

Nažalost , primena  mineralnih đubriva (tab. 2) pokazuje da smo  sa  114 kg /ha NPK đubriva (1985 god.) spali na ukupnu primenu NPK na cca  25  kg/ha (1998  god.).

Tab. 2    Primena mineralnih đubriva i odnos hraniva u SR Jugoslaviji

Godina

Aktivna materija , kg/ha

      obradive površine

Ukupno

             Odnos hraniva

N

P2O5

K2O

N

P2O5

K2O

1985

57,28

30,28

26,19

113,75

1

0,53

0,46

1991

29,63

12,55

11,32

53,5

1

0,42

0,38

1992

23,63

10,68

9,66

43,97

1

0,45

0,41

1993

15,82

3,29

3,08

22,19

1

0,21

0,19

1994

12,72

2,46

2,26

17,44

1

0,19

0,17

1995

12,51

2,87

3,08

18,46

1

0,23

0,24

1996

15,45

4,12

4,12

23,69

1

0,27

0,27

1997

18,36

5,36

5,57

29,29

1

0,29

0,30

1998

18,40

3,80

4,30

26,50

1

0,21

0,23

Iz odnosa biogenih elemenata vidljivo je da pada učešće P i K u đubrenju, a raste učešće N u primenjenoj količini đubriva. Takva tendencija nije dobra jer istraživanja stanja plodnosti pokazuju porast učešća niže obezbeđenih klasa zemljišta  P i K .

Tab. 3   Obezbeđenost zemljišta Volvodine u lakopristupačnom fosforu i

              kalijumu ( 1990 god) u %  po klasama obezbeđenosti

mg  P2O5  i  K2O / 100 g zemljišta

5 - 15

15 -  30 

30 - 50 

> 50

P2O5

K2O

P2O5

K2O

P2O5

K2O

P2O5

K2O

20,6

8,8

42,0

59,5

29,9

26,5

7,5

5,1

Pre 1990 godine imali smo primenu P i K na nivou oko 60 kg/ha da bismo zadnjih godina imali primenu od oko 6 kg/ha . Ako se podsetimo da pšenica prinosom od 3,5 t/ha koliko je prema statističkom godišnjaku bio prosečan prinos zrna pšenice unazad 10 godina, iznese 42 kg P2O5  i  70 kg K2O, odnosno za 10 godina 420 kg P2O5  i  700 kg  K2O, tada vidimo koliko je naše zemljište osiromašilo u ovim biogenim elementima .

Postavlja se pitanje gde je rešenje za ovaj problem. Jedino je rešenje stimulisanje primene potrošnje mineralnih đubriva, na bazi poznavanja osobina zemljišta i gajene biljke odnosno potpunim funkcionisanjemsistema kontrole plodnosti zemljišta i upotrebe đubriva uz uvođenje nove savremene informatičke tehnologije u ovu oblast. Podizanje nivoa potrošnje mineralnih đubriva je moguće jer pojedujemo dovoljne kapacitete za njihovu proizvodnju, koji se sada nedovoljno koriste. Kapaciteti koji su građeni i za značajan deo bivše Jugoslavije, omogućuju da industrija đubriva zadovolji sve domaće potrebe , i deo đubriva izveze.

DISTRIBUIE DOCUMENTUL

Comentarii


Vizualizari: 1784
Importanta: rank

Comenteaza documentul:

Te rugam sa te autentifici sau sa iti faci cont pentru a putea comenta

Creaza cont nou

Distribuie URL

Adauga cod HTML in site



Termeni si conditii de utilizare | Contact
© SCRIGROUP 2019. All rights reserved