Sve je počelo sa Shogun:Total War - ROME:TOTAL WAR

ROME:TOTAL WAR

            Sve je počelo sa Shogun:Total War, igrom koja je te 2001. godine napravila pravu pometnju među ljubiteljima strategijskih igara, kao najkompleksnija i vizuelno najupečatljivija igra tog žanra. Usledio je Medieval:Total War  koji je bitke iz starog Japana preneo u, kako i sam naslov kaže, srednji vek, da bi ovih dana do nas došao i Rome:Total War koji nas stavlja u vreme moćne rimske imperije, Julija Cezara, Hanibala i drugih istorijskih ličnosti.

Rome:Total War je igra koja je od mnogo drugih igara uzela po nešto, dodala svoje sastojke i smućkala vešto sve u jedan pitki i uzbudljivi miks. Na samom početku kampanje dočekaće vas mapa Evrope u čijem centru je, naravno, rimska imperija. Ako vas ta mapa podseti na igru Riziko, znajte da niste pogrešili, jer je u pitanju osvajanje teritorija pod vlašću pojedinih gradova upravo onako kako se to radi u Riziku, samo što ovde ne bacate kockice. Svoje armije pomerate onako kako je to radjeno u Heroes of Might and Magic što znači da se vaše armije mogu kretati na ograničenom prostoru u toku jednog kruga (šest meseci). Ali svakako najlepši detalj igre su kada se vaše armije susretnu sa protivničkim ili krenete u osvajanje ili odbranu grada.

Tada igra postaje pravi RTS i to takav da zastaje dah. Prosto je neopisivo da kameru možete da postavite visoko iznad vaših armija i posmatrate juriš iz ptičje perspektive, a da se zatim, uz nekoliko pokreta točkića na mišu, spustite pravo među konjanike i posmatrate bitku iz njihove perspektive, što uz sjajnu grafiku i fenomenalan zvuk, predstavlja uzbudljiv atak na vaša audio-vizuelna čula. Biti u takvom galimatajasu nekoliko hiljada jedinica (sve su 3D modeli, a ne sprajtovi, sto se vidi i na slikama) osećaj je kakav se ne može opisati, posle kojeg će vam biti smešno sve što ste ikada odigrali u Age of Empires.

            Kampanju počinjete kao vođa jedne od moćnih porodica (frakcija) koje su se borile za prevlast nad Rimom i senatom i koji je vladar dva manja grada, sa velikom težnjom da proširi svoj uticaj. Na početku vam rimski Senat daje zadatke koje vam donose novčanu pomoć od Rima, ali isto tako se možete zameriti neutralnim narodima ili čak zaratiti sa njima, ali to vam donosi popularnost i pripadnike vaše porodice imenuje u Senat i nešto što liči na narodnu skupštinu, čime se širi vaš uticaj. Ono Total iz naslova igre autori su shvatili ozbiljno, tako da možete uticati na ama baš sve što vam pada napamet, od gradnje građevina, preko špijuniranja, diplomatije, trgovine, zakupljivanja plaćenika, do toga da li ćete, kada osvojite neki protivnički grad, njega „samo“ okupirati ili porobiti njegovo stanovništo ili jednostavno istrebiti ľ stanovništva, čime se smanjuje mogućnost pobune. Svakako, ukoliko ostavite svoju vojsku u gradu, izgradite puteve, hramove i druge građevine za zadovoljstvo plebsa koji se nalazi u njemu, građani će postajati lojalniji i vaš budžet će se lagano povećavati što su oni zadovoljniji (eh, kad bi i Dinkić to znao da izvede). Naravno, kad osvojite desetak gradova bilo bi užasno naporno da lično vodite računa o svakom gradu, tako da su autori smislili finu mogućnost da sve što ste osvojili automatski vode vojskovođe koje su u njemu i to na način koji vi želite (finansijski, kulturno, vojno, privredno, itd). Ali, treba i paziti na vojskovođe, jer oni u igri stare i umiru, a njihov gubitak na bojnom polju u 99% slučajeva znači i poraz vaše armade. Ukoliko se veoma ojačate, vojno i finansijski, možete doći do Tibra, reći Alea Jacta Est i grunuti na sam Rim i Senatu pokazati ko je bog i batina, usput sebe, onako reda radi, proglasiti za imperatora(Vasilesa). Ali da bi došli do toga, treba se uspešno nositi sa Kartaginom, Španijom, Grcima, Galima, Germanima i još mnogim narodima koji su u to doba naseljavali tlo Evrope, što nije nimalo lak zadatak.

            Pored kampanje možete se oprobati i u takozvanim CUSTOM bitkama, ali i u nekim istorijskim bitkama kao što je i čuveni Hanibalov pohod na slonovima preko alpa, ali to je priča za sebe.

            Što se grafičke strane igre tiče, ona je zaista sjajna. Bez obzira na kvantitet 3D modelovanih jedinica igra će moći da radi i na konfekcijskim G-Force 4 MX karticama uz pomalo seckanja, ali za pun užitak u sjajnoj grafici potreban je Gforce 6800 ili Radeon X800. Naravno, parametara za podešavanje grafike ima dosta, tako da će igra raditi i na prosečnim konfiguracijama, što je pokazatelj sjajno optimizovanog koda. A ove slike što vidite ovde nisu iz nekog introa, već baš iz igre, što je, mislim, dovoljno da vam zagolica maštu.

            Zvuk je, takođe, urađen maestralno. Muziku kao da je radio isti kompozitor kao i za trilogiju Gospodar prstenova, koja kada se izmeša sa pokličima kopljanika u jurišu i topotu kopita konjice, daje impresivne rezultate. Pa još kada se četa konjanika sjuri među pešadiju i kad počnu da pršte zvuci mača, kopalja i krici umirućih, ne možete a da se ne setite bitke kod Helmovog ponora iz drugog dela Gospodara prstenova, kada se Gandalf sa ratnicima Rohana sjati na užasnute orke.

            Sve u svemu, ako ste ljubitelj strategija ili vam to predstavlja zadovoljstvo, onda je ovo naslov koji ne smete propustiti, makar samo da se na kratko uživite u grandiozne bitke rimske imperije. A o tome koliko su dobro urađene govori podatak da je History Channel  licencirao igru kako bi u svojim istorijskim programima koji govore o rimskom carstvu upravo uz pomoć nje dočarao gledaocima kako su nekada izgledale bitke. Ali, zašto bi to gledali na televiziji, kada je mnogo lepše učestvovati u tome na monitoru vašeg kompjutera.