DEO - POSLOVNA ETIKA

DEO - POSLOVNA ETIKA

1. NASTANAK I RAZVOJ

Razvoj poslovne etike razvijao se u skladu sa razvojem druљtva, pa je u tom smislu tekao u skladu sa aktuelnim druљtvenim pojavama. Zato su se u pojedinim periodima menjali pristupi vezani za oblast poslovne etike.

Poslovna etika posebno dobija na znaиaju 90-ih godina. To je period ekonomske recesije u mnogim oblastima poslovanja, period jake konkurencije na svetskom trћiљtu, velikog smanjenja broja zaposlenih, spajanja kompanija, izuzetne mobilnosti radne snage (koja postaje internacionalna, иine je pripadnici viљe rasa, oba pola, raznovrsnija je i obrazovanija) i sl.

U ovom periodu, poslovna etika se susreжe sa brojnim socijalnim problemima koji su nastali kao posledica globalizacije i ubrzanog razvoja novih tehnologija, koje su bitno ugrozile иovekovo prirodno okruћenje i uslove njegovog ћivota. Taj trend se nastavlja i poиetkom III milenijuma, tako da se kao aktuelni problemi poslovne etike u savremenom druљtvu oznaиavaju globalizacija, informatizacija i ekoloљka kriza.

Danas je svima jasno da su u poslovnoj praksi neetiиko ponaљanje ne moћe ni dozvoliti ni nagraditi. Nastaje novi koncept poslovnog ponaљanja, koji polazi od ugroћavanja prava i interesa drugih, koji polazi od ostvarivanja opљtih druљtvenih interesa, koji izmeрu ostalog obuhvataju kvalitetno radno okruћenje u kome poslovni uspeh, konkurentnost i ostvarivanje profita ne zavise ni od иega drugog osim prava i duћnosti koje se primenjuju u odluиivanju. U praktiиnom poslovnom ponaљanju sve viљe se vodi raиuna o odgovornosti u svim vrstama i oblicima aktivnosti u biznisu, a poslovna etika postaje nauиna disciplina bez koje poslovanje jednostavno ne moћe uspeљno i profitabilno da opstane.

2. PREDMET POSLOVNE ETIKE

Pod poslovnom etikom se podrazumeva obaveza (commitment) da se posao obavi na odgovarajuжi naиin i podrazumeva se odgovornost (responsibility) za njegovo (ne)odobravanje. U tom smislu, moralno odgovorna osoba se obavezuje da posao obavi i da prihvati odgovornost za neuspeh ili greљku. Odgovornost moћe biti liиna, kada se krљe etiиke norme i pojedinac stiиe liиnu korist na raиun opљtih interesa kompanije, a moћe biti i korporativna druљtvena odgovornost.

Pod poslovnom etikome se podrazumeva i organizaciona, korporativna kultura koja se odnosi na pravila etiиkog ponaљanja, osnovne vrednosne sisteme, etiиke principe i specifiиna etiиka pravila koja kompanija nastoji da primeni.

Pod poslovnom etikom se podrazumevaju i vrednosti moralnog ponaљanja, kao i norme etiиkog ponaљanja pretoиene u kodeks profesionalnog ili poslovnog ponaљanja, tzv. poslovni ponton.

Polazeжi od osnovnih naиela etike i njihove primene na poslovno ponaљanje, poslovna etika se kao posebna nauиna disciplina moћe odrediti kao skup moralnih normi o ponaљanju prema sociokulutrnoj i poslovnoj sredini, prema drugim ljudima sa kojima se stupa u poslovni kontakt i prema odluиivanju, duћnostima, obavezama, pravu i odgovornostima, u svim aspektima i sferama poslovanja.

2.1. Poslovni moral kao deo poslovne etike

Poslovni moral je skup nepisanih, opљtih, za pojedinca karakteristiљnih moralnih normi i vrednosti koje odreрuju njegovo ponaљanje u svim poslovnim odnosima i svim vremenima.

Osnovne karakteristike poslovnog morala odnose se na poљtovanje liиnosti, uzajamno poљtovanje i poverenje, poљtovanje razliиitosti, savladavanje razlika i uvaћavanje interesa drugih, zaљtitu dostojanstva, odgovornost i duћnost prema drugima, uzajamnu pomoж, drћanje obeжanja i date reиi. Odnose se i na poљtovanje dobrih i oslovnih obiиaja i namera, poslovni kompromis, humanost, samostalnost, taиnost, kreativnost, istinitost, toleranciju, saradnju, racionalnost, doslednost isl.

Poslovni moral obavezuje sve uиesnike u poslovnim aktivnostima. a posebno menadћere. Naime, menadћeri bi trebali da budu moralne liиnosti sa izgraрenim i usvojenim unutraљnjim oseжanjem koje se posebno odnose na moralnu odgovornost. Pored obrazovanja i smisla za upravljanjem, menadћer bi trebao da ima i izraћen smisao za meрuljudske odnose, sposobnost da spozna i razume druљtveno i prirodno okruћenje, da poznaje psihologiju ponaљanja, mentalitet, etiиke standarde i moralne sisteme, sisteme vrednosti, duh vremena.

3. ODGOVORNOST I ETIKA POSLOVANJA

Odgovornost, pod kojom se podrazumeva verovatnoжa da жe neko odgovarati za neku svoju radnju, veoma je sloћen pojam, jer ta sloћenost obuhvata odnos иoveka prema druљtvu, ali i иovekov odnos prema samom sebi.

Druљtvena odgovornost podrazumeva obavezu menadћmenta da preduzme one akcije koje жe doprineti blagostanju i interesima druрtva ali i organizacija. Korporativna druљtvena odgovornost obuhvata odgovoran odnos kompanija prema druљtvu, pri иemu se taj odnos zasniva na ukupnosti druљtvenih, etiиkih, ekoloљkih i ekonomskih vrednosti znaиajnih za proces odluиivanja. Prema tome, korporativna druљtvena odgovornost se odnosi na ponaљanje organizacija prema druљtvu, a ponaљanje organizacija prema druљtvu se zasniva na vrednostima koje druљtvo istiиe kao dominantne i znaиajne za njegov dalji razvoj.

Ne treba i pominjati da se danaљnje kompanije u svom poslovanju sve viљe susreжu sa pritiscima i zahtevima socijalne sredine da se odgovorno ponaљaju, posebno u oblasti zaљtite ћivotne sredine, u delu koji se odnosi na ostvarivanje ljudskih prava i sloboda, zahteva se i odgovornost po pitanju zaљtite prava potroљaиa, u oblasti javnosti rada i kontrole rada kompanija od strane javnog mnenja i sl.

Svi etiиki problemi koji mogu dovesti do krљenja moralnih normi ponaљanja u ukupnom procesu poslovanja, po Stoneru mogu se podeliti na nekoliko nivoa :

Prvi nivo se moћe nazvati druљtvenim, odnosno socijalnim. Etiиka pitanja koja se u okviru ove oblasti reљavaju odnose se na probleme osnovnih institucija u druљtvu. Misli se na probleme utaje poreza, иime se bavi drћava, ali i na pitanja poloћaja odreрenih imvinskih grupa u druљtvu, posebno na odnos prema pojedinim rasama i odreрenim etiиkim grupacijama.

Odnos izmeрu zaposlenih u kompaniji i stejkholdersa moћe se smestiti u drugi nivo, koji se moћe nazavati poslovnim nivoom. Ovaj oblik poslovanja podrazumeva odnos kompanije prema kupcima, kao druљtvenoj grupi, odnosno podrazumeva odgovornost kompanije i prema potroљaиima i prema dobavljaиima, prema bankama, akcionarima, prema trћiљtu u celini.

Treжi nivo etiиkih problema u poslovanju podrazumeva odnos izmeрu kompanije i zaposlenih u njoj (interna politika kompanije).

3.2. Liиna odgovornost

Ekonomska literatura poznaje 2 vrste odgovornosti, odnosno neodgovornosti :

menadћer - savrљen agent (a perfect agent);

menadћer - nesavrљen agent (an imperfect agent).

Menadћer - savrљen agent odgovorno izvrљava svoju osnovnu obavezu izraћenu u uveжavanju vlasnikovog bogatstva. Za razliku od savrљenog agenta, menadћer - nesavrљeni agent neodgovorno izvrљava svoju osnovnu obavezu zato љto ne uveжava vlasnikovo bogatstvo veж ga иini svojim bogatstvom.

Иinjenica je da vlasnik kompanije teћi da doрe do savrљenog agenta. Meрutim, postavlja se pitanje da li menadћer zaista moћe biti savrљen rukovodilac kompanije poљto se njegovi interesi razlikuju od interesa vlasnika.

Imajuжi u vidu prethodno reиeno, moћemo da zakljuиimo da agentov moralni pristup poslovnoj politici podrazumeva obavezu da uveжa vlasnikovo bogatstvo a da pritom u potpunosti uvaћava osnovne etiиke principe, s tim da prihvatanje ovakvog pristupa u praksi u velikoj meri zavisi od ustanovljenog sistema vrednosti u druљtvu.

3.3. Vrste i tipovi odgovornosti

Postoje 4 tipa odgovornosti kompanije. Po Riиardu D. Dћordћu to su : poslovna, moralna, pravna i socijalna odgovornost.

Poslovna odgovornost se odnosi na ciljeve zbog kojih je kompanija formirana i na iterese onih koji su njeni vlasnici ili su pak u istoj zaposleni.

Moralna odgovornost proizilazi iz morala i moralnih normi. Moralne obaveze vezane za odgovornost vaћe i onda kada zakonom nisu verifikovane i nezavisno od toga da li ih druљtvo podrћava ili ne. Moralne obaveze, a su skladu sa njima moralne odgovornosti imaju prvenstvo u odnosu na poslovnu odgovornost, ali i druge tipove odgovornosti.

Pravna odgovornost podrazumeva zadovoljavanje odreрenih druљtvenih zahteva, koji svoju osnovu dobijaju u pravnoj regulativi. Drugim reиima kompanija je obavezna i pravno odgovorna da poљtuje vladajuжe zakone.

Socijalna odgovornost se odnosi na ono pto druљtvo traћi od korporacija a љto je pak u skladu sa opљtim moralnim ponaљanjem. To su uglavnom zahtevi u interesu opљte druљtvenog dobra.

Postoji viљe vrsta poslovne odgovornosti. Razlikuje se prethodna od posloviиne odgovornosti (koja moћe biti uzroиna i agentska).

Prethodna odgovornost je utvrрena zahtevom ili ugovorom i predstavlja legalan standard ili normu za odgovorno ponaљanje. Kada odluke i akcije nisu u skladu sa legalno utvrрenim normama, sledi poslediиna odgovornost, kao odgovornost za nastale posledice zbog neobavljenog ili neadekvatno obavljenog posla. Uzroиna odgovornost predstavlja direktnu odgovornost za neљto љto je uraрeno ili propuљteno da se uradi. Agentska odgovornost predstavlja indirektnu odgovornost, odgovornost za izdate naredbe ili za propuљteno izdavanje naredbi.

Uzroиna i agentska odgovornost mogu biti pripisane i utvrрene (dokazana odgovornost).

3.4. Psiholoљki aspekti pravne odgovornosti (proиitati iz knjige)

4. ZNAИAJ KORPORATIVNE KULTURE ZA POSLOVNU ETIKU

Pojam korporativne ili organizacione kulture, odnosno kulture organizacije, obuhvata ili se odnosi na svaki oblik organizacije, a ne samo na korporaciju kao sloћenu organizacionu formu, u vlasniљtvu akcionara, kojom upravljaju plaжeni menadћeri.

Moћemo reжi da sve definicije korporativne kulture obuhvataju sledeжe elemente : sadrћaj, koji se odnosi na vrednosti, norme, osnovna naиela i simbole, karakter, koji upuжuje na socijalni karakter kulture u smislu da je kultura obeleћje grupe, rezultat zajedniиkog iskustva i interpretacije иlanova grupa, naиin nastanka, koji se odnosi na proces njenog nastanka, uticaj, koji se odnosi na ponaљanje иlanova organizacije. Dakle, ovi elementi ukazuju na viљeslojnu pojavu koja se manifestuje u zavisnosti od filozofije preduzeжa i polazi od osnovnih premisa i vrednosti, to su elementi koji opredeljuju odnos nekog preduzeжa prema svrsi i smislu preduzetniиkog delovanja, koji opredeljuju pravac razvoja u odnosu na okruћenje, иovka, druљtvo.

Korporativna kultura podrazumeva specifiиan skup zajedniиkih verovanja, stavova, vrednosti, osnovnih naиela i normi u jednoj kompaniji, koji u svojoj ukupnosti oblikuju njen identitet i ostvaruju predpostavke meрusobnog delovanja i aktivnosti, kao љto determiniљu  naиin rada, poslovanja i ponaљanja.

Tipiиne kulture za odreрene vrste delatnosti su :

- macho kultura иvrstih ljudi - odnosi se na svet individualista, na svet koji prihvata rizike i brzo se uverava u efekte svojih odluka. Ovu vrstu kulture poseduju one organizacije koje se recimo bave berzanskim poslovima, marketingom i reklamom, profesionalnim sportom, poslovima u policiji, hirurgiji isl.

- kultura teљkog rada i mnogo zabave - svoju osnovi nalazi u zabavi, odgovara prodajnoj kulturi i karakteriљu je one organizacije koje e bave prodajom, kompjuterskom opremom, osiguravajuжa druљtva, organizacije koje se bave prometom nekretnina, ili finansijskim uslugama.

- kultura rizika ili investiciona kultura - zastupljen je visok stepen rizika, pa se povratna informacija o uspehu ili neuspehu иeka godinama. U ovu grupu иesto spadaju velika preduzeжa koja su deo sistema, i to iz oblasti eksploatacije nafte, ptnog, ћeиezniиkog i vazduљnog saobraжaja, ali spadaju i banke. Karakteriљe ih orijentacija na buduжnost.

- kultura postupaka, administrativna kultura - karakteriљe je veoma nizak stepen rizika. Moћe se pronaжi u upravnim i drћavnim institucijama, javnim preduzeжima, socijalnim ustanovama. Povratne veze u odnosu na rezultate rada su veoma male. Osnovna vrednost je kontinuitet.

Na stvaranje i oblikovanje sopstvene i specifiиne kulture organizacije utiиu i mnogi drugi objektivni postojeжi faktori spoljaљnjeg okruћenja. Posebno je znaиajan ekonomski sistem u okviru koga kompanija posluje, pogotovo ako je sistem moderan, racionalan, stimulativan, konkurenttski orijentisan. Znaиajan je i stepen razvijenosti trћiљta sa svim obeleћjima i karakteristikama trћiљne konkurencije.

Meрutim, ipak je najznaиajniji faktor u kreiranju kulture kompanije liиna filozofija i ponaљanje rukovodstva, jer od stila rukovoрenja i upravljaиke strukture zavisi specifiиnost korporativne kulture. Naime, rukovodioci su ti koji svojom moжi odluиivanja i nametanja obrazaca drugima istovremeno postavljaju modele ponaљanja. Zaposleni se tim modelima moraju prilagoditi, ako ne ћele da dodju u sukob sa pretpostavljenima. Takodje, na oblikovanje normi ponaљanja u kompaniji, pored izvesnih i neizbeћnih spoljaљnjih faktora, utiиu i liиne osobine vlasnika ili glavnih menadћera.

U svakoj kompaniji, svakom biznisu, nuћno je oblikovati i ostvariti korporativnu kulturu koja жe poиivati na jasno i precizno definisanim pravilima etike, pravilima koja propisuju osnovne vrednosti sistema, osnovne etiиke principe kojih se kompanija mora pridrћavati i praktiиno ih primenjivati.

5. UTICAJ POSLOVNE ETIKE NA POSLOVNU KOMUNIKACIJU

Etika poslovanja najviљe dolazi do izraћaja u poslovnoj komunikaciji.

Specifiиnost ljudske komunikacije poиiva na simbolima. Najznaиajniji takav sistem simbola je jezik, ali pored jezika postoji i neverbalna komunikacija, koja obiиno prati (dopunjava) verbalnu, a zasnovana je na signalima. Komunikacija se ostvaruje na osnovu informacija koje jedan od uиesnika u komunikacionom procesu upuжuje drugom ili ostalim uиesnicima, ili koje uиesnici interakcije razmenjuju.

Komunikacije se moћe podeliti na posrednu i neposrednu, glasovnu i neglasovnu, jednosmernu i uzajamnu, na interpersonalnu i intrapersonalnu.

Etika poslovanja najviљe najznaиajnije prisustvo beleћi u usmenom ili pisanom poslovnom komuniciranju, komuniciranju izmeрu poslovnih partnera. Za poslovnu etiku su od oblika usmnenog poslovnog komuniciranja posebno znaиajni poslovni susreti kao formalno organizovani skupovi poslovnih partnera. U svim poslovnim kontaktima nuћno je i neophodno ispoљtovati odreрena pravila poslovne komunikacije kako bi se ostvarila uspeљna poslovna saradnja.U tom smislu navode se ljudsko dostojanstvo, koje treba saиuvati i uvaћavati, naиin obraжanja, koji podrazumeva ljubaznost i uиtivost, naиin komunikacije, koji ukljuиuje umeжe sluљanja i stil ophoрenja, korektna kritika, koja mora biti upuжena sa stilom, mora biti argumentovana i ne sme biti usmerena protiv liиnosti, pohvala, unapreрenje, samodisciplina, spremnost na odgovornost, poverenje, konstantna razmena miљljenja itd.

Da bi se mogla primeniti etiиka pravila u usmenoj ili pisanoj poslovnoj komunikaciji nuћno je poznavati, prihvatiti i uvaћavati sve bitne elemente, karakteristike i specifiиnosti uиesnika u poslovnim aktivnostima, odnosno poslovnim kontaktima, poslovnim odnosima.

5.1. Kulturoloљki obrasci i modeli poslovnog ponaљanja

Kultura kao ljudski naиin postojanja i ћivljenja, i tradicija, kao sveopљta duhovna osnova bez koje ne bi ni postojalo druљtvo, definiљu kulturni identitet svakog naroda. U tom smislu, svaka kultura gradi svoje specifiиne kulutroloљke obrazce i modele ponaљanja koji, pored ostalog, utiиu i na poslovno ponaљanje, na poslovnu komunikaciju i upravljanje. Zato je multikulturalizam neophodnost savremenog druљtvenog razvoja.

Pod multikulturalizmom se u suљtini podrazumeva uvaћavanje postojanja razliиitih kultura, a kao osnovni faktori koji ga bitno definiљu navode se : entitet, rasa, pol, fiziиka sposobnost, seksualna orijentacija, starost kao i mnogi drugi faktori. 

Za poslovnu komunikaciju od posebnog znaиaja je poznavanje kulture zemlje sa kojom se posluje, poznavanje jezika koji na veoma karakteristiиan naиin odraћava tu kulturu, njenog vrednosnog sistema, naиina razmiљljanja pa i naиina ponaљanja. Znaиajno je poznavati i religiju, jer su mnoge kulture upravo na religiji i zasnovane.

Evo nekih od karakteristika ameriиkog korporativnog ћivota :

stalna promena,

strogo definisana hijerarhija funkcija i poloћaja,

vlast i odgovornost se retko dele,

mnogo je manje oseжaja kolegijalnosti nego u britanskim ili nemaиkim korporacijama,

odgovornosti su strogo definisane,

stil rukovoрenja je individualistiиki,

statusna komunikacija je reљena sofisticiranim sistemom titulisanja,

u poslovnim susretima amerikanci pokazuju samopouzdanje, profesionalizam, ali i neformalnost, љto u nekim evropskim kulturama nije moguжe u potpunosti shvatiti.

za njih je izuzetno vaћna taиnost, jer ako se na zakasani poslovni sastanak kasni to жe se smatrati neuиtivim gestom,

karakteristiиno je i oslovljavanje imenom, bez obzira da li su za to dobili dozvolu,

poslovni pokloni nisu uvek dobrodoљli, jer po njihovim propisima, maksimum neoporezovane vrednosti poklona moћe biti u vrednosti 25$.

za amerikance usmeni dogovor nema pravnu snagu, a kad je ima, onda su spremniji od veжine drugih da tuћe one koji se tih dogovora i obaveza ne pridrћavaju.

Za razliku od ameriиkog individualizma (superornost pojedinca nad grupom), japanska kultura je tipiиan predstavnik kolektivizma.

U japanskoj kulturi su titule, naиin obraжanja i jezik paћljivo usmereni i odmereni da bi se iskazao status, zvanje u poslu, razlika u rangu. U tom smislu, dominira preterano potиinjavanje pretpostavljenima, ali je zato viљe izraћena tolerancija prema profesionalnim i ljudskim slabostima, pri иemu se zbor toga traћi i zahteva veжa lojalnost i poverenje.

uиtivost im nalaћe da poљtuju taиnost, posebno u poslovnim susretima sa rukovodiocima viљeg ranga.

veliki znaиaj pridaju poklonima, pa taj gest dobiaj oznaku obaveznog pravila ponaљanja .

prilikom davanja poklona, treba voditi raиuna da isti bude zapakovan u papir pastelne boje, pri иemu treba izbegavati beli papir i razne trake i maљne.

pokloni koji se daju u paru, po japanskom verovanju donose sreжu, ali treba izbegavati neљto љto ima 4 dela, jer 4 znaиi i smrt.

љto se tiиe stila ponaљanja na sastancima, uobiиajen naиin pozdravljanja u Japanu je dubok naklon a ne rukovanje.

poslovnom partneru se nikada ne obraжaju imenom, jer je to samo dozvoljeno иlanovima porodice i bliskim prijateljima.

Japanci imaju veliku odbojnost prema fiziиkom poslovnom kontaktu, tako da se tapљanje po ramenu karakteriљe kao vrlo nepristojno ponaљanje.

U arapskom svetu se posebno neguju porodiиna sigurnost i harmonija, patrijarhat je bitna karakteristika veжine arapskih drћava, poљtovanje godina i autoriteta je duћnost, odanost i strpljenje bitno odreрuju ovu kulturu, a kompromis i indirektnost znaиajno dominiraju u svim sferama druљtvenog ћivota, pa samim tim i u poslovnim kontaktima.

kaљnjenje na sastanak u mnogim arapskim zemljama ne smatra se nepristojnim, posebno ako je gost bogatiji i poslovno vaћniji od domaжina, ali je zato izuzetno nepristojno skretanje paћenje na takva zakaљnjenja.

u arapskom svetu je uobiиajeno da poslovnom razgovoru prethodi neka neformalna priиa, u kojoj treba izbegavati teme vezane za politiku ili religiju, one teme koje se odnose na privatni ћivot, a posebno one koje se odnose na zdravlje i porodicu.

u velikom broju arapskih zemalja dominiraju muљkarci, pa se ne oиekuje da жe ћena biti u njihovoj pratnji, ћeni u tom smislu ne treba donositi poklon.

goste veoma иesto doиekuju galantno, pri иemu oиekuju isto tako uzvratno gostoprimstvo.

njihova pravila smatraju strogom uvredom nuрenje alkohola.

uobiиajena manifestacija arapskog prijateljstva je da se muљkarci drћe za ruke, љto je za zapadni svet neuobiиajeno.

6. ETIИKE NORME I PRAVILA PROFESIONALNOG PONAЉANJA

Brojni nauиni radnici ukazuju na potrebu definisanja univerzalnih moralnih normi i pravila poslovnog ponaљanja, onih moralnih normi i etiиkih pravila koje жe sve zemlje i organizacije obavezivati da se po njima i ponaљaju. To je posebno znaиajno u uslovima globalnog povezivanja Sveta u kome su izraћene velike razlike u ekonomskom, kulturoloљkom, informacionom, politiиkom, ekoloљkom, religioznom, moralnom smislu. Naravno, te suprotnosti i razliиitosti odraћavaju se i na oblast poslovanja, pa samim tim i na poslovnu etiku.

Taj univerzalni pristup posebno je vaћan imajuжi u vidu иinjenicu da menadћeri u multinacionalnim kompanijama, najиeљжe љkolovani u skladu sa moralnim vrednostima i tradicijom svojih zemalja, иesto imaju dilemu kako pomiriti suprotnosti izmeрu svoje zemlje i one u kojoj posluju. Imaju dilemu kada i standardi u jednoj zemlji podrћavaju davanje mita, kada u nekim delovima sveta nije moguжe poslovati bez pribegavanja raznim vrstama provizija, kada su u pitanju problemi zagaрenja ћivotne sredine ili diskriminacija na poslu.

Riиard D. Dћordћ definiљe neka moralna pravila koja se mogu primeniti na ukupno meрunarodno poslovanje. Ona navodi 5 osnovnih moralnih normi :

Prva norma nazvana 'moralni minimum' odnosi se na to da se ne nanosi namerno neposredno zlo. Taj moralni minimum moraju svi da poљtuju, jer vaћi za sve ljude, sve korporacije i sve zemlje.

U skladu sa osnovnim pravilima moralnog minimuma u poslovanju multinacionalne kompanije u manje raznijenim zemljama moraju imati u vidu nesumnjive razlike izmedju zemlje koja izvozi i zemlje koja uvozi. Pri tom, aktivnosti multinacionalne kompanije moraju da budu moralno opravdani, odnosno mora zemlji u koju izvozi da donese dobro. To je druga norma.

Treжa norma se odnosi na poљtovanje ljudskih prava radnika i konzumenata, иetvrta na unapreрenje i razvoj pravednih pozadinskih institucija unutar zemlje, kao i na internacionalnom nivou, dok peta norma zahteva od multinacionalne korporacije da poљtuje zakone zemlje domaжina, da poљtuje njenu kulturu i lokalne vrednosti, pod uslovom da se ne povreрuju ljudska prava ili nameжu nemoralni zakoni.

7. ETIИKE DILEME I NEDOUMICE

Poslovna etika podrazumeva prava, obaveze, duћnosti prema pojedincima, njihovim meрusobnim odnosima, prema svim uиesnicima u poslovnim odnosima, prema drugim organizacijama sa kojima se posluje, ali i prema druљtvu u celini.

Etiиke dileme i nedoumice sa kojima se menadћeri u svojoj karijeri susreжu иine srћ svakog menadћerskog posla. Odstupanja od etiиkih normi sve su izraћenija, a moralne dileme sve иeљжe.

Karakteristiиna podruиja u kojima dolazi do najиeљжih odstupanja od etiиkih normi su : korupcija, industrijske kraрe i љoijunaћa, konflikti interesa, zloupotreba medija, tajni dogovori, prevare ali i druge pojave vezane za savremeni razvoj druљtva kao љto su diskriminacija i kulturne razliиitosti.

Korupcija je veliki problem savremenog sveta. U politiиkoj i pravnoj teoriji se pod korupcijom uglavnom podrazumeva zloupotreba poverenog javnog ovlaљжenja, radi sticanja liиne koristi uz sukobe interesa i nepotizam kao prateжe pojave. Prema brojnim pojavama ove pojave u Svetu, istiиu se delatnosti koje su najpodloћnije korupciji, a to su : javne nabavke, prikupljanje javnih prihoda, imenovanja u sferi vlasti, donacije za politiиke kampanje i sl. Politiиari, politiиke stranke i javni sluћbenici oznaиeni su kao najodgovorniji za ovo evidentno zlo savremenog druљtva.

Korupcija se moћe suzbijati na razliиite naиine. Jedan od naиina je i podizanje nivoa etiиke svesti, definisanje novih moralnih standarda ponaљanja i praktiиna provera иestitosti javnih sluћbi. Naravno, to je lako izbeжi ali je teљko sprovesti i bez obzira na to љto je nemoralna i nelegitimna pojava.

Konflikti interesa su veoma иesta pojava u poslovnoj praksi. Javljaju se zbog suprostavljanja liиnih i organizacionih interesa. Da bi se izbegli sukobi interesa zaposleni bi morali da budu u stanju da razdvoje svoje privatne interese od poslovnih ugovora koje sklapaju, a organizacije moraju da izbegavaju sukobe interesa prilikom davanja roba i usluga.

Konflikt interesa, opet je posebno karakteristiиan za javne sluћbe. Osnovni zadatak Vlade javnih institucija je sluћenje javnom interesu. U tom smislu graћani imaju pravo da oиekuju da svaki funkcioner vrљi svoje funkcije poљteno na praviиan i nepristrasan naиin. Zato sluћbenici koji obavljaju javne funkcije a koji preterano istiиu svoje privatne interese, mogu predstavljati pretnju ovom osnovnom pravu, mogu uniљtiti ugled drћavnog organa javne sluћbe, љto utiиe na slabljenje poverenja javnosti.