Scrigroup - Documente si articole

Username / Parola inexistente      

Home Documente Upload Resurse Alte limbi doc  

 
CATEGORII DOCUMENTE




BulgaraCeha slovacaCroataEnglezaEstonaFinlandezaFranceza
GermanaItalianaLetonaLituanianaMaghiaraOlandezaPoloneza
SarbaSlovenaSpaniolaSuedezaTurcaUcraineana

BajkeBiologijaElektricitetGeografijaGlazbaGospodarstvoHRKnjiževnost
LijekMarketingMatematikaObrazovanjeOsobnostiPolitikaPovijestPravo
PsihologijaRačunala itReceptiTehnikaTurizamUmjetnost

DEO - POSLOVNA ETIKA

marketing

+ Font mai mare | - Font mai mic






DOCUMENTE SIMILARE

Trimite pe Messenger
DEO - MORAL KAO DRUŠTVENA POJAVA
POLITIKA DISTRIBUCIJE U MEĐUNARODNOM MARKETINGU
DEO - ČOVEK I MORAL
DEO - POSLOVNA ETIKA
POSLOVNO KOMUNICIRANJE
DEO - RADNI MORAL KAO OBLIK MORALA
POLITIKA CENA U MEÐUNARODNOM MARKETINGU
DEO - AKTUELNI PROBLEMI POSLOVNE ETIKE U SAVREMENOM DRUŠTVU

DEO - POSLOVNA ETIKA

1. NASTANAK I RAZVOJ

Razvoj poslovne etike razvijao se u skladu sa razvojem društva, pa je u tom smislu tekao u skladu sa aktuelnim društvenim pojavama. Zato su se u pojedinim periodima menjali pristupi vezani za oblast poslovne etike.

Poslovna etika posebno dobija na značaju 90-ih godina. To je period ekonomske recesije u mnogim oblastima poslovanja, period jake konkurencije na svetskom tržištu, velikog smanjenja broja zaposlenih, spajanja kompanija, izuzetne mobilnosti radne snage (koja postaje internacionalna, čine je pripadnici više rasa, oba pola, raznovrsnija je i obrazovanija) i sl.

U ovom periodu, poslovna etika se susreće sa brojnim socijalnim problemima koji su nastali kao posledica globalizacije i ubrzanog razvoja novih tehnologija, koje su bitno ugrozile čovekovo prirodno okruženje i uslove njegovog života. Taj trend se nastavlja i početkom III milenijuma, tako da se kao aktuelni problemi poslovne etike u savremenom društvu označavaju globalizacija, informatizacija i ekološka kriza.

Danas je svima jasno da su u poslovnoj praksi neetičko ponašanje ne može ni dozvoliti ni nagraditi. Nastaje novi koncept poslovnog ponašanja, koji polazi od ugrožavanja prava i interesa drugih, koji polazi od ostvarivanja opštih društvenih interesa, koji između ostalog obuhvataju kvalitetno radno okruženje u kome poslovni uspeh, konkurentnost i ostvarivanje profita ne zavise ni od čega drugog osim prava i dužnosti koje se primenjuju u odlučivanju. U praktičnom poslovnom ponašanju sve više se vodi računa o odgovornosti u svim vrstama i oblicima aktivnosti u biznisu, a poslovna etika postaje naučna disciplina bez koje poslovanje jednostavno ne može uspešno i profitabilno da opstane.

2. PREDMET POSLOVNE ETIKE

Pod poslovnom etikom se podrazumeva obaveza (commitment) da se posao obavi na odgovarajući način i podrazumeva se odgovornost (responsibility) za njegovo (ne)odobravanje. U tom smislu, moralno odgovorna osoba se obavezuje da posao obavi i da prihvati odgovornost za neuspeh ili grešku. Odgovornost može biti lična, kada se krše etičke norme i pojedinac stiče ličnu korist na račun opštih interesa kompanije, a može biti i korporativna društvena odgovornost.

Pod poslovnom etikome se podrazumeva i organizaciona, korporativna kultura koja se odnosi na pravila etičkog ponašanja, osnovne vrednosne sisteme, etičke principe i specifična etička pravila koja kompanija nastoji da primeni.

Pod poslovnom etikom se podrazumevaju i vrednosti moralnog ponašanja, kao i norme etičkog ponašanja pretočene u kodeks profesionalnog ili poslovnog ponašanja, tzv. poslovni ponton.

Polazeći od osnovnih načela etike i njihove primene na poslovno ponašanje, poslovna etika se kao posebna naučna disciplina može odrediti kao skup moralnih normi o ponašanju prema sociokulutrnoj i poslovnoj sredini, prema drugim ljudima sa kojima se stupa u poslovni kontakt i prema odlučivanju, dužnostima, obavezama, pravu i odgovornostima, u svim aspektima i sferama poslovanja.

2.1. Poslovni moral kao deo poslovne etike

Poslovni moral je skup nepisanih, opštih, za pojedinca karakteristišnih moralnih normi i vrednosti koje određuju njegovo ponašanje u svim poslovnim odnosima i svim vremenima.

Osnovne karakteristike poslovnog morala odnose se na poštovanje ličnosti, uzajamno poštovanje i poverenje, poštovanje različitosti, savladavanje razlika i uvažavanje interesa drugih, zaštitu dostojanstva, odgovornost i dužnost prema drugima, uzajamnu pomoć, držanje obećanja i date reči. Odnose se i na poštovanje dobrih i oslovnih običaja i namera, poslovni kompromis, humanost, samostalnost, tačnost, kreativnost, istinitost, toleranciju, saradnju, racionalnost, doslednost isl.

Poslovni moral obavezuje sve učesnike u poslovnim aktivnostima. a posebno menadžere. Naime, menadžeri bi trebali da budu moralne ličnosti sa izgrađenim i usvojenim unutrašnjim osećanjem koje se posebno odnose na moralnu odgovornost. Pored obrazovanja i smisla za upravljanjem, menadžer bi trebao da ima i izražen smisao za međuljudske odnose, sposobnost da spozna i razume društveno i prirodno okruženje, da poznaje psihologiju ponašanja, mentalitet, etičke standarde i moralne sisteme, sisteme vrednosti, duh vremena.

3. ODGOVORNOST I ETIKA POSLOVANJA

Odgovornost, pod kojom se podrazumeva verovatnoća da će neko odgovarati za neku svoju radnju, veoma je složen pojam, jer ta složenost obuhvata odnos čoveka prema društvu, ali i čovekov odnos prema samom sebi.

Društvena odgovornost podrazumeva obavezu menadžmenta da preduzme one akcije koje će doprineti blagostanju i interesima druđtva ali i organizacija. Korporativna društvena odgovornost obuhvata odgovoran odnos kompanija prema društvu, pri čemu se taj odnos zasniva na ukupnosti društvenih, etičkih, ekoloških i ekonomskih vrednosti značajnih za proces odlučivanja. Prema tome, korporativna društvena odgovornost se odnosi na ponašanje organizacija prema društvu, a ponašanje organizacija prema društvu se zasniva na vrednostima koje društvo ističe kao dominantne i značajne za njegov dalji razvoj.  

Ne treba i pominjati da se današnje kompanije u svom poslovanju sve više susreću sa pritiscima i zahtevima socijalne sredine da se odgovorno ponašaju, posebno u oblasti zaštite životne sredine, u delu koji se odnosi na ostvarivanje ljudskih prava i sloboda, zahteva se i odgovornost po pitanju zaštite prava potrošača, u oblasti javnosti rada i kontrole rada kompanija od strane javnog mnenja i sl.

Svi etički problemi koji mogu dovesti do kršenja moralnih normi ponašanja u ukupnom procesu poslovanja, po Stoneru mogu se podeliti na nekoliko nivoa :

Prvi nivo se može nazvati društvenim, odnosno socijalnim. Etička pitanja koja se u okviru ove oblasti rešavaju odnose se na probleme osnovnih institucija u društvu.  Misli se na probleme utaje poreza, čime se bavi država, ali i na pitanja položaja određenih imvinskih grupa u društvu, posebno na odnos prema pojedinim rasama i određenim etičkim grupacijama.

Odnos između zaposlenih u kompaniji i stejkholdersa može se smestiti u drugi nivo, koji se može nazavati poslovnim nivoom. Ovaj oblik poslovanja podrazumeva odnos kompanije prema kupcima, kao društvenoj grupi, odnosno podrazumeva odgovornost kompanije i prema potrošačima i prema dobavljačima, prema bankama, akcionarima, prema tržištu u celini.

Treći nivo etičkih problema u poslovanju podrazumeva odnos između kompanije i zaposlenih u njoj (interna politika kompanije).

3.2. Lična odgovornost

Ekonomska literatura poznaje 2 vrste odgovornosti, odnosno neodgovornosti :

-          menadžer - savršen agent (a perfect agent);

-          menadžer - nesavršen agent (an imperfect agent).

Menadžer - savršen agent odgovorno izvršava svoju osnovnu obavezu izraženu u uvećavanju vlasnikovog bogatstva. Za razliku od savršenog agenta, menadžer - nesavršeni agent neodgovorno izvršava svoju osnovnu obavezu zato što ne uvećava vlasnikovo bogatstvo već ga čini svojim bogatstvom.

Činjenica je da vlasnik kompanije teži da dođe do savršenog agenta. Međutim, postavlja se pitanje da li menadžer zaista može biti savršen rukovodilac kompanije pošto se njegovi interesi razlikuju od interesa vlasnika.

Imajući u vidu prethodno rečeno, možemo da zaključimo da agentov moralni pristup poslovnoj politici podrazumeva obavezu da uveća vlasnikovo bogatstvo a da pritom u potpunosti uvažava osnovne etičke principe, s tim da prihvatanje ovakvog pristupa u praksi u velikoj meri zavisi od ustanovljenog sistema vrednosti u društvu.

3.3. Vrste i tipovi odgovornosti

Postoje 4 tipa odgovornosti kompanije. Po Ričardu D. Džordžu to su : poslovna, moralna, pravna i socijalna odgovornost.

Poslovna odgovornost se odnosi na ciljeve zbog kojih je kompanija formirana i na iterese onih koji su njeni vlasnici ili su pak u istoj zaposleni.

Moralna odgovornost proizilazi iz morala i moralnih normi. Moralne obaveze vezane za odgovornost važe i onda kada zakonom nisu verifikovane i nezavisno od toga da li ih društvo podržava ili ne. Moralne obaveze, a su skladu sa njima moralne odgovornosti imaju prvenstvo u odnosu na poslovnu odgovornost, ali i druge tipove odgovornosti.

Pravna odgovornost podrazumeva zadovoljavanje određenih društvenih zahteva, koji svoju osnovu dobijaju u pravnoj regulativi. Drugim rečima kompanija je obavezna i pravno odgovorna da poštuje vladajuće zakone.

Socijalna odgovornost se odnosi na ono pto društvo traži od korporacija a što je pak u skladu sa opštim moralnim ponašanjem. To su uglavnom zahtevi u interesu opšte društvenog dobra.

Postoji više vrsta poslovne odgovornosti. Razlikuje se prethodna od poslovične odgovornosti (koja može biti uzročna i agentska).

Prethodna odgovornost je utvrđena zahtevom ili ugovorom i predstavlja legalan standard ili normu za odgovorno ponašanje. Kada odluke i akcije nisu u skladu sa legalno utvrđenim normama, sledi posledična odgovornost, kao odgovornost za nastale posledice zbog neobavljenog ili neadekvatno obavljenog posla. Uzročna odgovornost predstavlja direktnu odgovornost za nešto što je urađeno ili propušteno da se uradi. Agentska odgovornost predstavlja indirektnu odgovornost, odgovornost za izdate naredbe ili za propušteno izdavanje naredbi.

Uzročna i agentska odgovornost mogu biti pripisane i utvrđene (dokazana odgovornost).

3.4. Psihološki aspekti pravne odgovornosti (pročitati iz knjige)

4. ZNAČAJ KORPORATIVNE KULTURE ZA POSLOVNU ETIKU

Pojam korporativne ili organizacione kulture, odnosno kulture organizacije, obuhvata ili se odnosi na svaki oblik organizacije, a ne samo na korporaciju kao složenu organizacionu formu, u vlasništvu akcionara, kojom upravljaju plaćeni menadžeri.

Možemo reći da sve definicije korporativne kulture obuhvataju sledeće elemente : sadržaj, koji se odnosi na vrednosti, norme, osnovna načela i simbole, karakter, koji upućuje na socijalni karakter kulture u smislu da je kultura obeležje grupe, rezultat zajedničkog iskustva i interpretacije članova grupa, način nastanka, koji se odnosi na proces njenog nastanka, uticaj, koji se odnosi na ponašanje članova organizacije. Dakle, ovi elementi ukazuju na višeslojnu pojavu koja se manifestuje u zavisnosti od filozofije preduzeća i polazi od osnovnih premisa i vrednosti, to su elementi koji opredeljuju odnos nekog preduzeća prema svrsi i smislu preduzetničkog delovanja, koji opredeljuju pravac razvoja u odnosu na okruženje, čovka, društvo.

Korporativna kultura podrazumeva specifičan skup zajedničkih verovanja, stavova, vrednosti, osnovnih načela i normi u jednoj kompaniji, koji u svojoj ukupnosti oblikuju njen identitet i ostvaruju predpostavke međusobnog delovanja i aktivnosti, kao što determinišu  način rada, poslovanja i ponašanja.

Tipične kulture za određene vrste delatnosti su :

- macho kultura čvrstih ljudi - odnosi se na svet individualista, na svet koji prihvata rizike i brzo se uverava u efekte svojih odluka. Ovu vrstu kulture poseduju one organizacije koje se recimo bave berzanskim poslovima, marketingom i reklamom, profesionalnim sportom, poslovima u policiji, hirurgiji isl.

- kultura teškog rada i mnogo zabave - svoju osnovi nalazi u zabavi, odgovara prodajnoj kulturi i karakterišu je one organizacije koje e bave prodajom, kompjuterskom opremom, osiguravajuća društva, organizacije koje se bave prometom nekretnina, ili finansijskim uslugama.

- kultura rizika ili investiciona kultura - zastupljen je visok stepen rizika, pa se povratna informacija o uspehu ili neuspehu čeka godinama. U ovu grupu često spadaju velika preduzeća koja su deo sistema, i to iz oblasti eksploatacije nafte, ptnog, žečezničkog i vazdušnog saobraćaja, ali spadaju i banke. Karakteriše ih orijentacija na budućnost.

- kultura postupaka, administrativna kultura - karakteriše je veoma nizak stepen rizika. Može se pronaći u upravnim i državnim institucijama, javnim preduzećima, socijalnim ustanovama. Povratne veze u odnosu na rezultate rada su veoma male. Osnovna vrednost je kontinuitet.

Na stvaranje i oblikovanje sopstvene i specifične kulture organizacije utiču i mnogi drugi objektivni postojeći faktori spoljašnjeg okruženja. Posebno je značajan ekonomski sistem u okviru koga kompanija posluje, pogotovo ako je sistem moderan, racionalan, stimulativan, konkurenttski orijentisan. Značajan je i stepen razvijenosti tržišta sa svim obeležjima i karakteristikama tržišne konkurencije.

Međutim, ipak je najznačajniji faktor u kreiranju kulture kompanije lična filozofija i ponašanje rukovodstva, jer od stila rukovođenja i upravljačke strukture zavisi specifičnost korporativne kulture. Naime, rukovodioci su ti koji svojom moći odlučivanja i nametanja obrazaca drugima istovremeno postavljaju modele ponašanja. Zaposleni se tim modelima moraju prilagoditi, ako ne žele da dodju u sukob sa pretpostavljenima. Takodje, na oblikovanje normi ponašanja u kompaniji, pored izvesnih i neizbežnih spoljašnjih faktora, utiču i lične osobine vlasnika ili glavnih menadžera.

U svakoj kompaniji, svakom biznisu, nužno je oblikovati i ostvariti korporativnu kulturu koja će počivati na jasno i precizno definisanim pravilima etike, pravilima koja propisuju osnovne vrednosti sistema, osnovne etičke principe kojih se kompanija mora pridržavati i praktično ih primenjivati.

5. UTICAJ POSLOVNE ETIKE NA POSLOVNU KOMUNIKACIJU

Etika poslovanja najviše dolazi do izražaja u poslovnoj komunikaciji.

Specifičnost ljudske komunikacije počiva na simbolima. Najznačajniji takav sistem simbola je jezik, ali pored jezika postoji i neverbalna komunikacija, koja obično prati (dopunjava) verbalnu, a zasnovana je na signalima. Komunikacija se ostvaruje na osnovu informacija koje jedan od učesnika u komunikacionom procesu upućuje drugom ili ostalim učesnicima, ili koje učesnici interakcije razmenjuju.

Komunikacije se može podeliti na posrednu i neposrednu, glasovnu i neglasovnu, jednosmernu i uzajamnu, na interpersonalnu i intrapersonalnu.

Etika poslovanja najviše najznačajnije prisustvo beleži u usmenom ili pisanom poslovnom komuniciranju, komuniciranju između poslovnih partnera. Za poslovnu etiku su od oblika usmnenog poslovnog komuniciranja posebno značajni poslovni susreti kao formalno organizovani skupovi poslovnih partnera. U svim poslovnim kontaktima nužno je i neophodno ispoštovati određena pravila poslovne komunikacije kako bi se ostvarila uspešna poslovna saradnja.U tom smislu navode se ljudsko dostojanstvo, koje treba sačuvati i uvažavati, način obraćanja, koji podrazumeva ljubaznost i učtivost, način komunikacije, koji uključuje umeće slušanja i stil ophođenja, korektna kritika, koja mora biti upućena sa stilom, mora biti argumentovana i ne sme biti usmerena protiv ličnosti, pohvala, unapređenje, samodisciplina, spremnost na odgovornost, poverenje, konstantna razmena mišljenja itd.

Da bi se mogla primeniti etička pravila u usmenoj ili pisanoj poslovnoj komunikaciji nužno je poznavati, prihvatiti i uvažavati sve bitne elemente, karakteristike i specifičnosti učesnika u poslovnim aktivnostima, odnosno poslovnim kontaktima, poslovnim odnosima.

5.1. Kulturološki obrasci i modeli poslovnog ponašanja

Kultura kao ljudski način postojanja i življenja, i tradicija, kao sveopšta duhovna osnova bez koje ne bi ni postojalo društvo, definišu kulturni identitet svakog naroda. U tom smislu, svaka kultura gradi svoje specifične kulutrološke obrazce i modele ponašanja koji, pored ostalog, utiču i na poslovno ponašanje, na poslovnu komunikaciju i upravljanje. Zato je multikulturalizam neophodnost savremenog društvenog razvoja.

Pod multikulturalizmom se u suštini podrazumeva uvažavanje postojanja različitih kultura, a kao osnovni faktori koji ga bitno definišu navode se : entitet, rasa, pol, fizička sposobnost, seksualna orijentacija, starost kao i mnogi drugi faktori. 

Za poslovnu komunikaciju od posebnog značaja je poznavanje kulture zemlje sa kojom se posluje, poznavanje jezika koji na veoma karakterističan način odražava tu kulturu, njenog vrednosnog sistema, načina razmišljanja pa i načina ponašanja. Značajno je poznavati i religiju, jer su mnoge kulture upravo na religiji i zasnovane.

Evo nekih od karakteristika američkog korporativnog života :

-          stalna promena,

-          strogo definisana hijerarhija funkcija i položaja,

-          vlast i odgovornost se retko dele,

-          mnogo je manje osećaja kolegijalnosti nego u britanskim ili nemačkim korporacijama,

-          odgovornosti su strogo definisane,

-          stil rukovođenja je individualistički,

-          statusna komunikacija je rešena sofisticiranim sistemom titulisanja,

-          u poslovnim susretima amerikanci pokazuju samopouzdanje, profesionalizam, ali i neformalnost, što u nekim evropskim kulturama nije moguće u potpunosti shvatiti.

-          za njih je izuzetno važna tačnost, jer ako se na zakasani poslovni sastanak kasni to će se smatrati neučtivim gestom,

-          karakteristično je i oslovljavanje imenom, bez obzira da li su za to dobili dozvolu,

-          poslovni pokloni nisu uvek dobrodošli, jer po njihovim propisima, maksimum neoporezovane vrednosti poklona može biti u vrednosti 25$.

-          za amerikance usmeni dogovor nema pravnu snagu, a kad je ima, onda su spremniji od većine drugih da tuže one koji se tih dogovora i obaveza ne pridržavaju.

Za razliku od američkog individualizma (superornost pojedinca nad grupom), japanska kultura je tipičan predstavnik kolektivizma.

-          U japanskoj kulturi su titule, način obraćanja i jezik pažljivo usmereni i odmereni da bi se iskazao status, zvanje u poslu, razlika u rangu. U tom smislu, dominira preterano potčinjavanje pretpostavljenima, ali je zato više izražena tolerancija prema profesionalnim i ljudskim slabostima, pri čemu se zbor toga traži i zahteva veća lojalnost i poverenje.

-          učtivost im nalaže da poštuju tačnost, posebno u poslovnim susretima sa rukovodiocima višeg ranga.

-          veliki značaj pridaju poklonima, pa taj gest dobiaj oznaku obaveznog pravila ponašanja .

-          prilikom davanja poklona, treba voditi računa da isti bude zapakovan u papir pastelne boje, pri čemu treba izbegavati beli papir i razne trake i mašne.

-          pokloni koji se daju u paru, po japanskom verovanju donose sreću, ali treba izbegavati nešto što ima 4 dela, jer 4 znači i smrt.

-          što se tiče stila ponašanja na sastancima, uobičajen način pozdravljanja u Japanu je dubok naklon a ne rukovanje.

-          poslovnom partneru se nikada ne obraćaju imenom, jer je to samo dozvoljeno članovima porodice i bliskim prijateljima.

-          Japanci imaju veliku odbojnost prema fizičkom poslovnom kontaktu, tako da se tapšanje po ramenu karakteriše kao vrlo nepristojno ponašanje.

U arapskom svetu se posebno neguju porodična sigurnost i harmonija, patrijarhat je bitna karakteristika većine arapskih država, poštovanje godina i autoriteta je dužnost, odanost i strpljenje bitno određuju ovu kulturu, a kompromis i indirektnost značajno dominiraju u svim sferama društvenog života, pa samim tim i u poslovnim kontaktima.

-          kašnjenje na sastanak u mnogim arapskim zemljama ne smatra se nepristojnim, posebno ako je gost bogatiji i poslovno važniji od domaćina, ali je zato izuzetno nepristojno skretanje paženje na takva zakašnjenja.

-          u arapskom svetu je uobičajeno da poslovnom razgovoru prethodi neka neformalna priča, u kojoj treba izbegavati teme vezane za politiku ili religiju, one teme koje se odnose na privatni život, a posebno one koje se odnose na zdravlje i porodicu.

-          u velikom broju arapskih zemalja dominiraju muškarci, pa se ne očekuje da će žena biti u njihovoj pratnji, ženi u tom smislu ne treba donositi poklon.

-          goste veoma često dočekuju galantno, pri čemu očekuju isto tako uzvratno gostoprimstvo.

-          njihova pravila smatraju strogom uvredom nuđenje alkohola.

-          uobičajena manifestacija arapskog prijateljstva je da se muškarci drže za ruke, što je za zapadni svet neuobičajeno.

6. ETIČKE NORME I PRAVILA PROFESIONALNOG PONAŠANJA

Brojni naučni radnici ukazuju na potrebu definisanja univerzalnih moralnih normi i pravila poslovnog ponašanja, onih moralnih normi i etičkih pravila koje će sve zemlje i organizacije obavezivati da se po njima i ponašaju. To je posebno značajno u uslovima globalnog povezivanja Sveta u kome su izražene velike razlike u ekonomskom, kulturološkom, informacionom, političkom, ekološkom, religioznom, moralnom smislu. Naravno, te suprotnosti i različitosti odražavaju se i na oblast poslovanja, pa samim tim i na poslovnu etiku.

Taj univerzalni pristup posebno je važan imajući u vidu činjenicu da menadžeri u multinacionalnim kompanijama, najčešće školovani u skladu sa moralnim vrednostima i tradicijom svojih zemalja, često imaju dilemu kako pomiriti suprotnosti između svoje zemlje i one u kojoj posluju. Imaju dilemu kada i standardi u jednoj zemlji podržavaju davanje mita, kada u nekim delovima sveta nije moguće poslovati bez pribegavanja raznim vrstama provizija, kada su u pitanju problemi zagađenja životne sredine ili diskriminacija na poslu.

Ričard D. Džordž definiše neka moralna pravila koja se mogu primeniti na ukupno međunarodno poslovanje. Ona navodi 5 osnovnih moralnih normi :

Prva norma nazvana 'moralni minimum' odnosi se na to da se ne nanosi namerno neposredno zlo. Taj moralni minimum moraju svi da poštuju, jer važi za sve ljude, sve korporacije i sve zemlje.

U skladu sa osnovnim pravilima moralnog minimuma u poslovanju multinacionalne kompanije u manje raznijenim zemljama moraju imati u vidu nesumnjive razlike izmedju zemlje koja izvozi i zemlje koja uvozi. Pri tom, aktivnosti multinacionalne kompanije moraju da budu moralno opravdani, odnosno mora zemlji u koju izvozi da donese dobro. To je druga norma.

Treća norma se odnosi na poštovanje ljudskih prava radnika i konzumenata, četvrta na unapređenje i razvoj pravednih pozadinskih institucija unutar zemlje, kao i na internacionalnom nivou, dok peta norma zahteva od multinacionalne korporacije da poštuje zakone zemlje domaćina, da poštuje njenu kulturu i lokalne vrednosti, pod uslovom da se ne povređuju ljudska prava ili nameću nemoralni zakoni.

7. ETIČKE DILEME I NEDOUMICE

Poslovna etika podrazumeva prava, obaveze, dužnosti prema pojedincima, njihovim međusobnim odnosima, prema svim učesnicima u poslovnim odnosima, prema drugim organizacijama sa kojima se posluje, ali i prema društvu u celini.

Etičke dileme i nedoumice sa kojima se menadžeri u svojoj karijeri susreću čine srž svakog menadžerskog posla. Odstupanja od etičkih normi sve su izraženija, a moralne dileme sve češće.

Karakteristična područja u kojima dolazi do najčešćih odstupanja od etičkih normi su : korupcija, industrijske krađe i šoijunaža, konflikti interesa, zloupotreba medija, tajni dogovori, prevare ali i druge pojave vezane za savremeni razvoj društva kao što su diskriminacija i kulturne različitosti.

Korupcija je veliki problem savremenog sveta. U političkoj i pravnoj teoriji se pod korupcijom uglavnom podrazumeva zloupotreba poverenog javnog ovlašćenja, radi sticanja lične koristi uz sukobe interesa i nepotizam kao prateće pojave. Prema brojnim pojavama ove pojave u Svetu, ističu se delatnosti koje su najpodložnije korupciji, a to su : javne nabavke, prikupljanje javnih prihoda, imenovanja u sferi vlasti, donacije za političke kampanje i sl. Političari, političke stranke i javni službenici označeni su kao najodgovorniji za ovo evidentno zlo savremenog društva.

Korupcija se može suzbijati na različite načine. Jedan od načina je i podizanje nivoa etičke svesti, definisanje novih moralnih standarda ponašanja i praktična provera čestitosti javnih službi. Naravno, to je lako izbeći ali je teško sprovesti i bez obzira na to što je nemoralna i nelegitimna pojava.

Konflikti interesa su veoma česta pojava u poslovnoj praksi. Javljaju se zbog suprostavljanja ličnih i organizacionih interesa. Da bi se izbegli sukobi interesa zaposleni bi morali da budu u stanju da razdvoje svoje privatne interese od poslovnih ugovora koje sklapaju, a organizacije moraju da izbegavaju sukobe interesa prilikom davanja roba i usluga.

Konflikt interesa, opet je posebno karakterističan za javne službe. Osnovni zadatak Vlade javnih institucija je služenje javnom interesu. U tom smislu gražani imaju pravo da očekuju da svaki funkcioner vrši svoje funkcije pošteno na pravičan i nepristrasan način. Zato službenici koji obavljaju javne funkcije a koji preterano ističu svoje privatne interese, mogu predstavljati pretnju ovom osnovnom pravu, mogu uništiti ugled državnog organa javne službe, što utiče na slabljenje poverenja javnosti.

DISTRIBUIE DOCUMENTUL

Comentarii


Vizualizari: 1187
Importanta: rank

Comenteaza documentul:

Te rugam sa te autentifici sau sa iti faci cont pentru a putea comenta

Creaza cont nou

Distribuie URL

Adauga cod HTML in site



Termeni si conditii de utilizare | Contact
© SCRIGROUP 2019. All rights reserved