Scrigroup - Documente si articole

Username / Parola inexistente      

Home Documente Upload Resurse Alte limbi doc  

 
CATEGORII DOCUMENTE




BulgaraCeha slovacaCroataEnglezaEstonaFinlandezaFranceza
GermanaItalianaLetonaLituanianaMaghiaraOlandezaPoloneza
SarbaSlovenaSpaniolaSuedezaTurcaUcraineana

BajkeBiologijaElektricitetGeografijaGlazbaGospodarstvoHRKnji枡vnost
LijekMarketingMatematikaObrazovanjeOsobnostiPolitikaPovijestPravo
PsihologijaRa鑾nala itReceptiTehnikaTurizamUmjetnost

ARTUR 外PENHAUER(1788-1860)

osobnosti

+ Font mai mare | - Font mai mic






DOCUMENTE SIMILARE

Trimite pe Messenger
ARTUR 外PENHAUER(1788-1860)
John Rawls (1921-2002)

ARTUR 外PENHAUER(1788-1860)

1.biografija i filozofija Artura 覚penhauera

2.metafizika saznanja

3.svet i volja

4.etika

I BIOGRAFIJA I FILOZOFIJA (vezuje se za dve odrednice:IRACIONALIZAM I PESIMIZAM)

覚penhauer je roen u Dancigu. Umesto da postane trgovac (sto je zeleo njegov otac) ili zavrsi medicinu (sto je zelela njegova majka) - on je postao filozof. Zapostavljen u detinjstvu od majke, koja je bila knjizevnica i slobodoumna zena, Sopenhauer je kasnije vodio usamljenicki i zenomrzacki zivot (imao je samo psa). Filozofiju je doktorirao u Jeni sa temom О korenu stava razloga. U to vreme preovladavalo je shvatanje da su stvari u svetu regulisane sa odredjenim razlogom, da u stvarnosti vlada um, ali Sopenhauer je bio daleko od takvog uverenja. jedno vreme je 枴veo kod Hegela, ali se zbog nesporazuma sa njim seli u Frankfurt. Tamo ostaje do kraja svog zivota, radi kao privatni u鑛telj i filozofski pisac, a 枴veo je i od nasledstva posle rane oceve smrti. Jedno vreme drzao je predavanja na Berlinskom univerzitetu, kada je namerno zakazivao predavanja u isto vreme kao Hegelom, da bi video koja filozofija je uticajnija. Pogodilo ga je to (inace je bio osetljive prirode) sto su mu predavanja bila slabo pose詁na, a de啾valo se i da slu啾onica bude prazna. Medjutim, posto je nad枴veo Hegela za skoro tri decenije, pred kraj zivota je i sam okusio opojnu slast slave. Nasuprot filozofskoj kulturi svoga vremena, smatrao je da je pogled na svet su嗾ina filozofije. Hegel je tvrdio da je filozofija svoga vremena svetom obuhvacena, time je hteo da kaze da filozofija nastaje iz dosluha same stvarnosti, a 覚penhauerova filozofija predstavlja izazov takvom shatanju.

Tek 1848 pocinje zauzimanje za njegovu filozofiju, a ujedno dolazi do i sloma uticaja Hegelovog sistema, odnosno do sloma uticaja u samoj povjesti. Revolucije teraju vladare na promene i pokazuju narodu da se uvek mo枡 pobuniti. U takvoj klimi Hegelovo misljenje po鑛nje da gubi popularnost, a Sopenhauer dobija na zna鐶ju. Sopenhauer je smatrao da je na svet najgori od svih svetova i kad bi bio jo malo gori, raspao bi se. Vazno je napomenuti da Sopenhauer nije bio revolucionar, bio je protivnik demokratije, jer je smatrao da ona nema smisla, jer ve詈na ljudi nije u stanju da odlucuje o sopstvenoj egzistenciji. Za njega se moze reci da je bio pesimista, a ne reakcionar.

*pojasnjenje POZITIVIZMA - REAKCIJA NA GUBITAK VERE U SVAKI SISTEM, A SA DRUGE STRANE TE晒JA KA NAPRETKU NAUKE. OBOGOTVORUJU SE PRIRODNE NAUKE I TEHNIKA (KARAKTERISTIKA POZITIVIZMA), VERUJE SE DA NAPREDAK NAUKE I TEHNIKE NEMA KRAJA, I DA NAUKA I TEHNIKA SLUZE HUMANIZACIJI SVETA.

*Sopenhauer je gajio simpatie prema nauci iako je bio iracionalista kao i Nice.

*Glavno Sopenhauerovo delo je SVET KAO VOLJA I PREDSTAVA.

A poznata su mu i sledeca dela:O CETVOROSTRUKOM KORENU NACELA DOVOLJNOG RAZLOGA, O VOLJI I PRIRODI, DVA OSNOVNA PROBLEMA ETIKE, PAREGRA I PARALIPOMENA.

II METAFIZIKA I TEORIJA SAZNANJA

Karakteristika novovekovne filozofije je okret ka subjektu, bez zalazenja u pojedinosti. Do tada se smatralo da filozofija treba da bude okrenuta ka bicu, stvarnosti. Treba prvo ispitati subjekta saznanja coveka, a zatim ontologiju. Saznajna sredstva odredjuju na koji ce na鑛n 鑰vek da percepira taj svet. Rezultat na啼g saznanja jeste svet kako ga mi vidimo.

Stvari po sebi i stvari za nas (Kant).

閣a je stvarnost pre naseg saznanja? Ono sto mi saznajemo jeste stvarnost.Kant je smatrao da nase saznanje omogucuje to sto pored cula imamo i odredjeno misljenje. Mi嗟jenjem se doku鑾je istina sveta koja je prikrivena 鑾lima. Sama 鑾la nisu dovoljna da se dodje do smislenog saznanja o svetu i nama samima. ネulno opa杪nje predstavlja prijem odredjenih talasa 鼎ula bi bila slepa bez razuma (Kant). Pravila razuma su rasporedjena putem tablica (ima ih 12). Mi u stvarnosti ucitavamo kategorije do kojih dolazimo putem misljenja, a da nema tih kategorija 鑾lno opa杪nje nam ne bi ni嗾a zna鑛lo. Vreme i prostor su objektivne kategorije. Kant smatra da su prostor i vreme apriorne forme 鑾lnosti, takodje smatra da u 鑰veku postoji pandan za objektivno vreme i objektivne razloge. ネulnost nema smisla ako se ne podvodi pod prostor i vreme. Prostor i vreme su stvarne mo詈, a ne objektivnost. Na svet je reinterpretiran i u njemu nosimo sve sto je apriori, pre svakog iskustva.

覚penhauer smatra da su prostor i vreme subjektivni i da se nalaze u nama samima u ja. 覚penhauer sledi Kanta i odlazi dalje tvrdeci da ono o 鐺mu mi prosuujemo nisu pojave, nego predstave.

*pojasnjenje FENOMENALIZAM~failnomenon~ono sto se pojavljuje~pojavljujuce~rec postoji od antike,a u filozofiji je poznato od Huserla.Postoji nasa predstava o svetu,nezavisno od samog sveta.Fenomenalizam zastupa shvatanje da postoji neprekidna korelacija izmedju sveta po sebi i sveta za nas,ali mi nismo u stanju da je uocimo.Postoji jaz izmadju nasih predstava i onoga sto ih izaziva.

Sopenhauer smatra da je moguce pronaci vezu izmedju predstavia i onoga sto ih izaziva, na osnovu nervnog sistema.

Тvet je moja predstava i nista vise, 都vet je u mojoj glavi (覚penhauer). Dovoenje do ekstrema subjektivisticke filozofije. Razum koji je nepristrasan je neprihvatljiv, razum nije tabula raza (prazna plo鐶), nego je ispisan nekim kategorijama i znaci da ne moze biti nepristrasan. Nepristrasan razum je beskorisan razum.

Da li je onda jaz izmedju predstava i stvarnosti u nasoj glavi?Ako postoji jaz izmedju predstava i razuma,kako onda znamo da svet postoji? Kako razlikovati zakrivljenost sveta koju provlacimo kroz nase umove od buncanja? Kako razlikovati san od jave? Razlika je u tome 嗾o su u budnom stanju, na javi, predstave koherentnije, nego u snu. U snu ima prekida i delova, kojih se ne se訛mo.

Platon smatra da 鑾la varaju, ali nasuprot Platonu koji smatra da 鑰vek mo枡 da nadie prevare cula, Kant smatra da se 12 kategorija ne mogu izvrdati.

U 覚penhauerovoj filozofiji ima se u vidu teorija saznanja (gnoseologija). Mi ne znamo ni sta je 鑛st subjekat, ni 嗾a je 鑛sta tvar (materija), 鑛sta tvar je bez odreenja , a ono sto nema odreenje ne mo枡 se ni鐺mu pripisati, ono je za na啼 saznanje ni嗾a. ネist subjekat je van prostora i vremena. Govoriti o subjektu je van ikakvog konteksta, ono postaje nista, a sa druge strane su upu詁ni jedni na druge. Oni se mogu razumeti u meusobnoj vezi i upu詁nosti jednog na drugi, oni su regulativni pojmovi, grani鈩i, jedan zahteva drugog, kao sto je cist subjekat bezvremenit, tako i 鑛sta materija u stvarnosti ne postoji. 覚penhauer priznaje uzro鈩ost, ali ne i 12 kategorija.

III SVET I VOLJA

Koje je mesto volji?

覚penhauer smatra da se svet moze tematizovati kao volja. Ako svet posmatramo u terminu diskurzivnog misljenja, onda je svet volja. Volja se ne moze teorijski izvesti, ni iz logike ni iz teorije. Postoje ljudi koji se odnose prema svetu, po svojoj volji, to predstavlja inat,a ne racio.

Oblast koja se bavi svetom izvan saznanja jeste metafizika volje.

覚penhauer je smatrao da je volja ono 嗾a odgovara stvari po sebi. Volja je preko granica naseg razuma. Volja ima samo jedno ogranicenje, ako bi stvar po sebi bila samo na啾 volja, to znaci da bi tada mogli da doku鑛mo svet, ali ni tada stvarnost nije 鑛sta, vec je i tada ona koprena. Stvar po sebi uporeuje sa tvrdjavom koja odoljeva svim napadima, ali se moze osvojiti ako se iskopa podzemni prolaz. Stvarnost posmatrana o鑛壽ena od prostora i vremena jeste volja. Volja u metafizickom smislu je bezumna, bezlicna i besvesna sila. Volja uvek ne嗾o ho詁. Ljudska volja se manifestuje kroz kretanje, ali postoji i kada se ni嗾a ne 枡li. TO JE BIニE, A NE AKT. Volja ne mo枡 da se objasni iz zakona motivacije, jer ona postoji i kada se ne ispoljava. Li鈩ost podrazumeva volju. Aktuelno bi詁 i bi詁 potencijala su dva aspekta volje. Volja proizilazi iz sebe i zato izmice racionalnom objasnjenju. Razum i volja nisu usklaeni.

U sredi嗾u 覚penhauerovog pesimizma/voluntarizma, je interpretacija volje. Volja uzalud stremi onostranosti, sfera stvari po sebi je onostanost. U religiji je to sfera bo杪nstva, srodnih bi訛, transcedencija. U temelju svega je volja. Volja defini啼 bi詁, volja je sveukupnost. Karakteristicna je sposobnost da se uvek ne嗾o ho詁, 嗾o zna鑛 da ovaj svet nikada ne詁 do詈 u savr啼no stanje. On poku啾va da razbije sve iluzije. Volja je neumoriva.

Pesimizam. Svet nema ni po鐺tka ni kraja, ovaj svet nema smisla, ne mo枡 se racionalno opravdati. 覚penhauer smatra da ovim svetom ne upravlja ni razum, ni pravednost, on je antimetafizicki mislilac. On nema optimizma, niti veruje da je ovaj svet dobar. S obzirom da volja uvek ho詁 vi啼, to bi se moglo nazvati volja za voljom. Bitno je samo da ho詁, 嗾a, kako i zbog 鐺ga, to nije bitno. Ako je volja ve鈩o nenamirljiva te柤ja, to je ono 嗾o na 枴vot 鑛ni neugodnim. 閣a god radili, ispoljava se volja koja ima posla sama sa sobom. 司vot bez smisla ne postoji, jer sve nevolje poti鑾 od volje, koju treba 嗾o vise umiriti, tako da smanjujemo patnju, a sre訛 se povecava. Patnja je ve訛, ukoliko je 枴vot intelektualniji.

覚penhauer daje recept za smanjenje,odnosno umrtvljenje volje nirvanom. Volja za 枴votom, predstavlaja izraz ispoljavanja volje, to znaci da nagon za 枴votom treba obuzdati, jer je volja patnja. Izvr啼nje kolektivnog ubistva nije re啼nje, jer je i za to potrebna volja.

IV Etika

Kantova etika je etika du柤osti,a da bi se du柤ost ispoljavala treba imati volju. Najsna柤iji impuls pobeuje.

覚penhauer smatra da je sloboda volje iluzija, jer je sve determinisano, a pobeuje najsnazniji impuls. Uverenje da postoje pojedina鈩e stvari predstavlja orijentalni deo njegove misli.

Po evropskom misljenju sloboda se mo枡 na詈 na podru鑠u karaktera, ako je sve determinisano, onda je i na karakter predeterminisan. Sloboda nije stvar regulative, nego je izraz onoga 嗾o neko nosi u sebi. Kant smatra da postoji moralitet i legalitet, moralitet predstavlja autonomno delovanje koje po鑛va na sa杪ljenju, a legalitet heteronomno, koje pociva na izbegavanju kazne.

Temelj altruistickog delovanja je sa杪ljenje, a ne du柤ost. Prvi temelj sa杪ljenja je osecaj svejedinstva. Ose訛j sa杪ljenja jeste identifikacija. Metafizicki temelj sazaljenja je svejedinstvo.

RECEPTI ZA ZIVOT~Ako se nalazimo pred alternativom, treba 枴veti u intuiciji, a ne u razumu, jer razum zarobljava, poku啾va da sve poveze. Intuicija zna鑛 da se iracionalno treba predati 枴votu. 司vot ne samo da je bi詁, nego je istinski cilj. Najvi喨 smisao egzistencije jeste sama egzistencija. Razumevanje individue~svako sebi treba da postavi zadatak kako ce da vodi 枴vot, 嗾o znaci da nema obaveznosti, ni uzora na koji se treba ugledati.

DISTRIBUIE DOCUMENTUL

Comentarii


Vizualizari: 1918
Importanta: rank

Comenteaza documentul:

Te rugam sa te autentifici sau sa iti faci cont pentru a putea comenta

Creaza cont nou

Distribuie URL

Adauga cod HTML in site



Termeni si conditii de utilizare | Contact
© SCRIGROUP 2019. All rights reserved