3. Pitanje : Ciljevi logistike preduzeća kao funkcije upravljanaja

Logistika preduzeća, kao funkcija upravljanja, ima za cilj da vrednostima dobara kao sto su: tip proizvoda, kvalitet i cena doda nove vrednosti a to su: raspoloživost traženih dobara na mestu i u momentu u kome se manifestuje potreba potrošača za tim dobrom.

Ako kupac ne može na određenom području da nađe proizvod koji mu treba, možda će se opredeliti za kupovinu adekvatne zamene za taj proizvod.U tom slučaju proizvođač traženog proizvoda gubi dobit a i klijenta.Može se desiti da je zamena za traženi proizvod skuplja ili lošijeg kvaliteta ali će u očima kupca imati veću vrednost zato što je na raspolaganju u momentu i na mestu kada se manifestuje potreba kupca.

            Iz ovog sledi da je cilj logistike:

Zadovoljenje potrebe kupca isporukom traženog proizvoda zahtevanog kvaliteta, na pravom mestu, u pravo vreme i po minimalnoj ceni. Odnosno cilj logistike je u stvari eficijentna realizacija tokova materijalnih dobara i pratećih informacija.

            Sa efikasnim protokom dobara smanjuje se potreba za zalihama i skraćuje vreme protoka i realizacije narudžbine.

            Ovako definisan cilj logistike ima dva osnovna podcilja:

v           cilj efikasnosti tj. da se zadovolje potrebe klijenta za traženom robom na određenom mestu i u određeno vreme

v           cilj efektivnosti tj. zadovoljenje potrebe kupca sa minimalnim ukupnim troškovima za realizaciju potrebe.

Definisanje logističkih ciljeva zahteva pronalaženje ravnoteže između željenog nivoa pružanja usluga i njemu odgovarajućih troškova, a sam cilj logistike preduzeća je da garantuje adekvatan nivo usluge po nižim ukupnim troškovima upravljanja. 

 

4. Pitanje: Zadaci logistike preduzeća

Se mogu raščlaniti na:

v           ekonomsku ili vrednostnu komponentu (šta, gde i koliko treba nabaviti, gde uskladištiti, gde preraditi i kuda distribuirati)

v           informacionu komponentu (na koji način se protok može planirati, kako njime upravljati i kako ga kontrolisati)

v           tehničku komponentu (koju tehniku i tehnologiju koristiti za transport, pretovar i skladištenje robe)

v           komponentu racionalnog korišćenja resursa (kako što bolje iskoristiti prostor, kadrove, tehniku i organizaciju)

v           kvalitativnu komponentu (kako izbeći greške, povećati spremnost i pouzdanost isporuke, i skraćenje vremena isporuke.

v           vremensku komponentu (kada realizovati pojedine procese da bi se ostvarili ciljevi preduzeća.

     Cilj svake logističke aktivnosti je optimizacija logističkog efekta sa svojim komponentama, a to su logističke usluge i logistički troškovi.

  Merilo logističke efikasnosti je ustvari ostvarenje vrednosti gore navedenih logističkih efekata.

5. Pitanje: Povećanje nivoa logističkih usluga

Usluge logistike preduzeća se sastoje iz sledećih elemenata:

v           Vreme isporuke- je vremenski interval od trenutka dobijanja narudžbine do momenta stavljanja robe na raspolaganje kupcu. Kraće vreme isporuke omogućava da kupac u svom skladištu drži niži nivo zaliha. Ako se naručena roba nalazi u skladištu vreme isporuke sastoji se od: obrade porudžbine, komisioniranja (kompletiranje porudžbine) pakovanja, utovara i transporta.. Ako se naručena roba mora proizvoditi onda se još na ova gore navedena vremena mora dodati vreme proizvodnje.

v           Pouzdanost isporuke- podrazumeva verovatnoću ostvarivanja utvrđenog vremena isporuke poručene robe. Ako se ne ispoštuje rok isporuke to može proizvesti smetnje ili čak prekid rada kupca a samim tim i povećanje troškova. Faktori koji utiču na pouzdanost isporuke su pouzdanost radnog procesa i spremnost za isporuku u nekim slučajevima korisno je da se kao faktori uključe i učestalost pojavljivanja nedostajućih količina i obim nedostajućih količina.

v           Fleksibilnost isporuke- je sposobnost da se odgovori na posebne želje kupca. Imamo modalitet davanja porudžbine (količina koju treba preuzeti, trenutak dodeljivanja porudžbine i način dostave porudžbine) i modalitet isporuke (vrsta pakovanja, odgovarajuća varijanta transporta i mogućnost isporuke na poziv)

v           Kvalitet isporuke- tačnost isporuke po vrsti i količini kao i stanje isporučene robe. Isporuka tačno naručene količine je veoma važna jer veća količina povećava troškove skladištenja kod kupca a manja količina može prouzrokovati zastoj i prekide. Oštećena roba može biti uzrok reklamacije i dodatnih troškova a da do toga nebi došlo treba da bude upakovana u adekvatnu ambalažu.

v           Informaciona sposobnost- je mogućnost brzog i tačnog odgovora na pitanje kupaca, pre i posle davanja narudžbine. Informacije se mogu odnositi na uslove i mogućnosti isporuke, stanje porudžbine i šta će biti u slučaju reklamacije pri isporuci robe.

6. Pitanje: Smanjenje troškova logistike

Troškovi logistike se mogu podeliti u pet grupa:

1.             Sistemski troškovi i troškovi upravljanja- sistemski troškovi su troškovi oblikovanja, planiranja i kontrole tokova materijala, a troškovi upravljanja obuhvataju deo troškova funkcija planiranja proizvodnog programa, disponiranja, realizacije porudžbine, upravljanja proizvodnjom itd.

2.             Troškovi zaliha- nastaju zbog držanja određenog nivoa zaliha i sastoje se od troškova kapitala za finansiranje zaliha, osiguranje, umanjenje vrednosti i gubitke.

3.             Troškovi skladišta- se sastoje iz fiksnog dela (posedovanje skladišta) i dela koji je vezan za manipulisanje robom (uskladištenje i iskladištenje).

4.             Transportni troškovi- obuhvataju troškove unutrašnjeg i spoljnog transporta. Imamo troškove spremnosti (viljuškara) i troškove zavisne od obima posla  (energija kod transportnih uređaja). Ovi troškovi su uračunati u troškove nabavke ako isporučilac obavlja transport.

5.             Manipulativni troškovi- su troškovi pakovanja i komisioniranja. I ovde imamo troškove spremnosti i troškove zavisnosti od obima.

Optimalno upravljanje preduzećem manifestuje se u stvaranju profita a ne samo u smanjenju troškova. Zato ne treba sve aktivnosti usmeriti ka minimizaciji logističkih troškova. Logistički troškovi su često pripisani proizvodnom područiju pa se često podcenjuju.

         Empirijskim istraživanjima je dobijeno da je prosečno učešće logističkih troškova u ukupnim troškovima 19 %.

7. Pitanje: Optimizacija logistikih efekata

Moguće je izvršiti na dva načina:

1.    Iznalaženje optimalnog nivoa logističke usluge

2.    Održavanje zahtevanog nivoa logističke usluge uz minimizaciju neophodnih troškova logistike.

Prvi način podrazumeva kvantitaivno vrednovanje alternativnih nivoa logističkih usluga.

Ovaj način podrazumeva poznavanje troškova pojedinih logističkih usluga i kriterijuma na osnovu kojih se kupac odlučuje o kupovini.

U praksi imamo velike probleme vezane za utvrđivanje troškova a kupci često nisu voljni da sarađuju kada je reč o kriterijumima za odluku o kupovini.

Zbog ovog navedenog obično se koristi drugi način po koje logistika treba da obezbedi nivo usluge definisan od strane  rukovodstva preduzeća, a da se pritom troškovi logistike svedu na minimum. Ovakav način održavanja nivoa logističkih usluga bi trebalo da se primenjuje i kod:

1.    Predaje proizvoda, komponenti ili delova na otpremu

2.    Predaja uzoraka na kontrolu kvaliteta

3.    Predaje delova i komponenti na montaži

4.    Predaja materijala radi izrade delova

  Potrebno  je definisati nivo logističke usluge za svako navedeno mesto predaje da bi se obezbedilo efikasno upravljanje ukupnim efektima logistike. Prvo se definiše nivo usluge za mesto predaje na kojem će proizvod imati najveće povećanje vrednosti i tako redom.

  Da bi formulisali ciljeve logistike treba da rešimo sledeća pitanja:

a)Definisanje obima usluge logistike

b)   Definisati usluge koje bi mogle biti odlučujući parametar za donošenje odluke o kupovini.

c)Indentifikacija dejstva različitih nivoa logističkih usluga

d)   Izračunavanje troškova za  svaki nivo logističkih usluga

e)Odrediti značaj logističke usluge u odnosu na drugi instrument prodaje

f)  Definisati logističke  usluge na ostalima stepenima procesa povećanja vrednosti

8. Pitanje: Rešavanje konflikata između ciljeva poslovnih  f-ja 

U klasičnoj organizacionoj strukturi preduzeća odgovornost za odgovarajuće aktivnosti je podeljena izmedju različitih poslovnih funkcija u preduzeću, što dovodi do toga da pojedine funkcije preduzeća nezavisno definišu politike i  načine upravljanja odgovarajućim logističkim delatnostima.

            Ovakav način odlučivanja i upravljanja stvara konflikt između pojedinih elemenata logistike, od kojih svaki nastoji da svede na minimum svoje troškove i ako to dovodi do većih troškova i  neekonomičnosti drugih područija.

            Ovi komflikti su plod organizacione podele preduzeća i različitih ciljeva i zahteva svake poslovne funkcije.

            Na primer, proizvodnja teži malom broju različitih proizvoda u velikoj količini,a prodaja sa druge strane želi što više različitih proizvoda kako bi zadovoljila različite potrebe kupaca.

            U opšte javljaju se komflikti kao što su:

v           Nizak nivo zaliha prema visokom nivou zaliha

v           Veliki obim proizvodnje prema malom obimu proizvodnje

Osnovni razlog pojave konflikata su tri osnovna cilja preduzeća: visok nivo usluge, niske zalihe i niski troškovi proizvodnje i distribucije.

Optimum celine nemora biti optimum svakog dela sistema pa iz toga sledi da pojedine funkcije u preduzeću i ne moraju ostvariti svoje ciljeve kako bi se ostvarili ciljevi sistema tj. preduzeća.

Logistički proces treba da se sagleda sa ukupnog nivoa zbog:

 a) Ostvarenja optimizacije celokupnog sistema

 b) Efikasnog koordinisanja logističkog procesa

 c) Poboljšanje kontrole nad pojedinim i celokupnim procesom

Na osnovu svega nameće se zaključak da će se  centralizacijom odgovornosti svih logističkih delatnosti automatski poboljšati upravljanje i kontrola tih delatnosti. Međutim, za garantovanje ostvarenja rezultata nije dovoljna samo centralizovana organizaciona struktura.

9. Pitanje:Sistemsko-teoretske pretpostavke za definisanje pojma logistike 

Imaju široku primenu i naročito dolazi do izražaja prilikom kritičke analize raznih definicija.

Prvi pokušaji definisanja logistike su učinjeni krajem 50-ih i početkom 60-ih godina. Do danas postoji veliki broj definicija pojma logistike.

Po ovim definicijama, u logistiku se ubrajaju sve delatnosti kojima se planira, upravlja, realizuje, kontroliše prostorna i vremenska transformacija materijlnih dobara kao i druge vrste transformacija.

Zadatak logistike je da osigura da se na mestu prijema, shodno potrebi i uz minimalne troškove nađe traženi proizvod, u traženom stanju u određeno vreme i na određenom mestu.

Prema ovome logistiku treba shvatiti kao: tržišno orjentisano, integrisano planiranje, oblikovanje, realizacija i kontrola ukupnih tokova materijala i njima pripadsajućih tokova informacija, između nekog preduzeća i njegovog dobavljača, kao i između preduzeća i njegovih kupaca.

Pošto postoji mnogo definicija i autora tako postoje i konflikti između njih, jedni tvrde da je logistika deo teorije marketinga, a drugi da je marketing deo teorije i prakse logistike.

Od svih definicija logistike treba pomenuti jednu koja je  u Nemačkoj institucionalizovana, DIN-def. :Pod pojmom logistika podrazumeva se ukupne aktivnosti u proizvodnji, obezbeđenju i poboljšanju raspoloživosti svih lica i sredstava koja predstavljaju preduslov, podršku ili obezbeđenje procesa u okviru jednog sistema.

10. Pitanje:Logistika preduzeća se može definisati    

Kao: logistika preduzeća bazirana na ciljevim preduzeća predstavlja skup zadataka i  iz ovih zadataka izvedenih mera za obezbeđenje optimalnog protoka materijalnih dobara, informacija i vrednosti u procesu transformacije predmeta rada u okviru reprodukcionog lanca nekog preduzeća počev od njegovog isporučioca, preko proizvodnje pa do krajnjeg potrošača.

Znači, cilj logistike preduzeća je da stvori odgovarajuće preduslove, obezbedi stavljanje na raspolaganje: pravih objekata, u pravo vreme na pravom mestu, u odgovarajućoj količini sa odgovarajućim kvalitetom i informacijama po konkurentnoj ceni.

Ovako definisanje je zasnovano na procesima transformacije, koji obuhvataju transport, obradu predmeta rada, nabavku, skladištenje i distribuciju.

Logistika daje nov značaj tokovima materijalnih dobara i informacija i predstavlja nov način razmišljanja o problemima i nov način njihovog rešavanja kako bi se obezbedila konkurentska prednost nekog preduzeća na tržištu uz pomoć smanjenja troškova proizvodnje i distribucije , povećanje fleksibilnosti i sposobnosti za brže reagovanje na promene na tržištu.

Da bi se stekao bolji uvid u značaj logistike za konkurentsku prednost preduzeća gore navedenu definiciju trebaju sistemski analizirati:

v              Pojam logistike preduzeća podrazumeva skup zadataka i iz ovih zadataka izvedenih mera, ne samo na područiju transporta i skladištenja već svih mera koje se odnose na tokove materijalnih dobara i informacije u preduzeću.Realizacijom mera vrši se uticaj na pojedina područija preduzeća: razvoj i projektovanje, proizvodnju, skladištenje transport i distribuciju, disponiranje i obrada informacija.

v              Kad se govori o tokovima materijala misli se na tokove u organizacionoj strukturi preduzeća. Marketing definiše potrebe tržišta, proizvodnja upravlja korišćenjem proizvodnih resursa,a logistika obezbeđuje optimalnu spremnost i raspoloživost materijala i informacija, znači da su objekti logistike materijalna dobra, materijalni proizvodi i roba.

v              Kad je reč o tokovima govori se ne samo o tokovima materijalnih dobara i informacija već i o tokovima vrednosti u okviru preduzeća.Pojam toka vrednosti podrazumeva korišćenje sredstava za proizvodnju, kadrova, energije, znanja itd.Bitni delovi logističkih tokova su: transport, pretovar, skladištenje, pakovanje, komisioniranje, raspodela, informisanje, kontrola i upravljanje.

v              Logistika treba da obezbedi optimalnost svih tokova tj. stvoriti neophodne uslove saglasno ciljevima preduzeća u skladu sa ciljevima nabavke, proizvodnje, prodaje, ekonomike i finansija.

 11. Pitanje: Logistika kao faktor konkurencije

Razvoj i transformacija sfere prometa od tržišta proizvoda ka tržištu kupca, pojačan je pritisak konkurencije na preduzeće. Važni faktori konkurencije pored cene i kvaliteta su postali fleksibilnost,visok nivo usluge i kratko vreme  isporuke .

            Tranzicijom istočne Evrope otvaraju se nova trzišta. Nabavke širom sveta i koncepcija distribucije koja ne mari za državne granice moraju se uzeti u obzir pri nalaženju novih logističkih  rešenja. Savremenim mogućnostima tehnike, inovacije i novi proizvodi se mogu u veoma kratkim vremenskim intervalima istražiti i pojaviti na trzištu. Ovo su zahtevi prema fleksibilnosti nabavke i proizvodnje .

            Kako su savremene informacione tehnologije u veoma brzom razvoju, za logistiku je veoma važna brza razmena informacija.

            Otpad i zbrinjavanje otpada će biti značajno polje angažovanja logistike. Globalno stanje prirodne sredine zahteva nove koncepcije korišćenja prirodnih resursa, energije, vazduha i vode.

Na bazi ovih mega trendova značaj logistike se može kvantifikovati:

v        Učešće proizvodnje u ceni nekog proizvoda opada zbog automatizacije proizvodnje. Zbog toga rastu troškovi za obezbeđenje fleksibilnosti proizvodnje, kratkih rokova isporuke.

v        Skraćenje vremena protoka u proizvodnji bitno zavisi od logistike jer TPS procesi učestvuju sa 90% u ukupnom vremenu

v        Nizak nivo automatizacije i mehanizacije TPS procesa predstavljaju potencijal za racionalizaciju .

v        Učešće troškova logistike u prometu nekog preduzeća kreće se od 9-35% zavisno od delatnosti. Ovim su obuhvaćeni troškovi pakovanja,TPS procesa unutar pogona,ulaznog i izlaznog transporta..

v        Kvalitativni faktri transformacije dobijaju na značju.

Vreme, troškovi i kvalitet su elementi od kojih bitno zavisi konkuretski položaj preduzeća. 

U razvijenom privrednom sistamu logistika je postala važan faktor konkurencije. Imamo 5 osnovnih stepena koji ukazuju na koji način razmišljanja i akcije utiču na mesto logistike u preduzeću:

1)                     pralogističar=nekoordinirano izvršenje logističkog zadatka

2)                     zainteresovanost za logistiku=početak bavljenja logistikom

3)                     početnik logističar=log. se primenjuje u jednom području

4)                     napredni log.=log. se  svrstava u upravljačke f-je. Log. lanac se posmatra i van preduzeća.

5)                     Profi logističar=log. pristup u celom preduzeću i van njega,log. je element strateškog planiranja

v                                             Ključna mesta za primenu log. su :

      a) štete zbog nedefimisanih transportnih i informacionih tehnolog

      b) nekoompatibilni računarski sistem

12.  Veza između troškova logike i usluga

Ima veoma veliki uticaj na konkuretsku sposobnost preduzeća i taj uticaj se može prikazati grafikom:

    Sa grafika vidimo da će pri određenom nivou usluge i ukupni troškovi imati svoj minimum te će to preduzeće zbog smanjenih ukupnih troškova moći svoje proizvode na tržištu da prodaje po nižoj ceni i tako bude konkurentnije na tržištu.

    Usuga isporuke predstavlj sposobnost isporuke,sastoji se iz delova:

·  Vreme isporuke-je vreme od trenutka kada je izdeta porudžbina do njenog izvršenja

·  Učestalost isporuke- je broj isporuka u definisanom vremenu

·  Spremnost isporuke-mera za ocenu sposobnosti isporuke

·  Sadržaj i stanje isporuke-odnosi se na :

-isporuka robe u željenom kvantitetu i kvalitetu

-stanje isporučenih dobara koje zavisi od pakovanja i TPS tehnologije.

·  pouzdanost isporuke– verovatnoća da će ugovoreni rok isporuke biti ispoštovan.

·  fleksibilnost isporuke- sposobnost kratkoročnog, srednjoročnog i dugoročnog udovoljavanja željama kupca u vezi sa vrstom, količinom i rokom isporuke.

   Struktura log. troškova je raznovrsna .

            13. Strateški potencijali logistike

Na osnovu ciljeva logistike, potencijalne mogućnosti logistike su podeljena:

1.             Logistika kao potencijal za smanjenje troškiva- kako je učešće logističkih troškova u ukupnim troškovima relativno visoko (10-25%) odgovarajućom logističkom strategijom može se uticati na smanjenje tih troškova kroz npr.:smanjenje broja skladišta, automatizaciju obrade informacija i sistema upravljanja itd.

2.             Logistika kao potencijal za povećaanje koristi kupca zbog povećanja konkurencije logistika se sve više primenjuje kao instrument za povećanje koristi kupca kroz povećanje fleksibilnosti isporuke, tačnost isporuke ili kroz smanjenje logističkih transakcionih troškova. Pomoću logistike se ovde stvara dodatna korist koja je značajna za klijenta.

Cilj logistike nije isključivo smanjenje ukupnih troškova, već postizanje max vrednosti razlike prihoda i troškova-dobit.

Dobar primer za ovo je firma Katerpilar koja svojim kupcima garantuje da će isporučiti rezervne delove svuda širom sveta u roku 24 h. Ako to ne ispuni kupac taj deo dobija besplatno.

Slično tome SKANIJA svojim kupcima garantuje da će,u slučaju kvara na vozilu pokvareno vozilo biti spremno za eksploataciju u roku 24h. U protivnom SKANIJA nadoknađuje sve troškove koji bi nastali ako se obećanje ne održi.

Max korist se može postići samo ako se razviju i transformišu koncepti koji prevazilaze granice preduzeća. Ovo podrazumeva uključivanje trećih lica u log lanac,stvaranje dugoročne kooperacije ili standardizovanje samog log lanca između proizvođača i korisnika .

14. Faze uključivanja funkcije logistike u strategiju preduzeća.

U veoma uspešnim preduzećima log zauzima važnu ulogu u formiranju i realizaciji strategije poslovanja preduzeća.

Razvoj stratečkog značaja logistike može se objasniti četvorofaznim modelom.

1. FAZA: logistika kao izvršna f-ja (interno neutralna). Ovo je slučaj kada se log smatra f-jom koja ne utiče na uspeh preduzeća na tržištu. Interno ponašanje je neutralno. Preduzeća u ovoj fazi se bave internom optimizacijom pojedinačnih logističkih zadataka.

2. FAZA: logistika na istom nivou sa konkurencijom (eksterno neutralna). U ovoj fazi preduzeće pokušava da svoj nivo log podigne na nivo konkurencije,tj. da logističke koncepte realizuju isti stručnjaci, pokušavaju da realizuju ista vremena isporuka i da koriste iste sisteme za obradu podataka kao komunikacije.

3. FAZA: logistika podržana poslovnom strategijom preduzeća (interna podrška). U ovoj fazi od logistike se očekuje podrška i jačanje konkuretske pozicije preduzeća. Ovde log ispituje odluke po oblikovanju i investicije na konzistentnost sa strategijom konkurencije i težnje ka konzistenciji u sopstvenoj delatnosti. Preduzeća se u ovoj fazi bave pored funkcionalnih i funkcionalno sveobuhvatne aspekte, kao što je tok informacija imaterijala.

4. FAZA: poslovna strategija preduzeća uglavnom se bazira na jačini sopstvene logistike(eksterna podrška). U ovoj fazi strategija konkurencije se zasniva na jačini logistike, s tim da prilikom formulacije strategije preduzeća logistika nastupa ravnopravno sa drugim f-jama. Ovako se može u potpunosti iskoristiti potencijal log. Interesovanje preduzeća je za interno-strateške teme sa logističkom relevansom.

Log u prve 2 faze malo doprinosi ostvarenju bitnih konkuretskih prednosti, a u 3 i 4 fazi log je uključena u strategiju ukupne koncepcije preduzeća.

15. Polazne tačke u formulisanju logističkih strategija.

Metodska polazišta koja se mogu uzeti za formulisanje logističke strategija su:

1. vizija i uzor(linija vodilja)

2. koncept životnog ciklusa proizvoda

3. Porterove osnovne strategije

4. vrednosni lanac

5. Portfolio modeli

 

 

 

16. Vizija i uzor(linija vodilja)

  Vizija kao glavni uzor(ideja vodilja) je izvor aktivnosti preduzeća. Brojni primeri iz prakse pokazuju da vrhunski uspešna preduzeća imaju viziju dok manje uspešna ne poseduju istu. Pod vizijom se podrazumeva: predstava o budućoj ulozi jednog preduzeća u odnosu na svrhu preduzeća ,cilj i samorazumljivost.

  Da bi vizija opstala u preduzeću treba ispuniti uslove :

v                   Vizije ne smeju biti iluzije ili utopije tj moraju biti dokučive

v                   Vizije treba da odslikavaju lična ubeđenja rukovodilaca

v                   Vizija treba da pokaže kuda da ide razvoj preduzeća odnosno treba da promeni neko stanje za duži period.

v                   Vizije treba da budu povezane sa onim šta je klijentima bitno. Treba da pokažu određenu poziciju koje preduzeće želi da zauzme u budućnosti

Vizije se nalaze ispred procesa strategijskog formiranja i one su zbog toga osnov za razvoj i log strategiju. Postoje i vizije u log koje tako postaju vizije za celo preduzeće .

            UZORI(slike vodilje)

Služe da spoje politiku preduzeća i vizije. Uzor sadrži najosnovnije ali istovremeno i najaspektivnije predstave i ciljeve za kojima se teži.

            Uzori se mogu pismeno fiksirati. Prednosti pismenog fiksiranja su: prisiljava se preciznije mišljenje, aktivira svest o problemu, olakšava se komunikacija. Nedostaci su: postoji interna tendencija za formalizovanje, nastaje gubitak fleksibilnosti kod razvoja koji odstupaju, može doći do otkrivanja tajni firme.

            Uzor preduzeća se može preneti i na logistici postoji mišljenje da radnici treba da učestvuju prilikom formiranja uzora što može dovesti do toga da se stvori velika motivisanost.

17. Koncept životnog ciklusa proizvoda  se zasniva na bitnim pretpostavkama da većina proizvoda ima ograničen rok trajanja na tržištu. Životni ciklus se sastoji iz 4 faze: faza uvođenja, rasta, zrelosti i faza zasićenja.

U zavisnosti od faze životnog ciklusa logistika će imati oodređene zadatke:

-u fazi uvođenja logistika vodi borbu za prihvatanje proizvoda od strane kupca ali se pre svega mora obezbediti raspoloživost  proizvoda na tržištu. Ovu fazu karakterišu česte izmene pa se pojavljuju veliki zahtevi za fleksibilnošću.

-u fazi rasta i zrelosti ciljevi logistike zavise od izabrane strategije konkurentnosti.

-u fazi zasićenja dolazi do smanjenja prometa. Da bi se održala profitabilnost moramo smanjiti troškove što se ogleda kroz smanjenje nivoa usluge(sem glavnih kupaca)

Ovaj koncept nailazi na niz ograničenja u praktičnoj primeni. Vreme je nezavisna varijabila dok je promet zavistan faktor. Kretanje prometa je rezultat ponašanja subjekata na tržištu.

Iako postoje ograničenja ovaj koncept se u okviru strategijskog razvoja logistike može koristiti kao okvir za odnose koji smanjuju kompleksnost.

18. Porterove osnovne strategije

Konkurentska prednost može se ostvariti smanjenjem troškova ili snagom ponuđenih uslova.

            Strategija troškova- podrazumeva cene na nižem nivou od cena najvažnijih konkurenata.Na ovaj način se pokušava korišćenjem efekata krivih učenja, degresivnih troškova i racionalizacije realizovati konkurentska prednost. Preduslovi za primenu ove strategije su: visoko učešće na tržištu i njegov ekspanzioni razvoj, visoka tačnost dobavljača i nisko vezivanje kapitala. Nedostatak ove koncepcije je  nedovljna fleksibilnost.

            Strategija diferencijacije- pokušava obezbediti konkurentsku poziciju pomoću visokog kvaliteta proizvoda i učinka usluge, da bi  na taj način izvršila svoje diferenciranje od konkurencije.

            Koncentraciona strategija- podrazumeva se za specifične grupe klijenata, koristi konkurentska prednost u delovima tržišta.

U zavisnosti od izabrane strategije, imamo različite zahteve za log strategiju. Ako se recimo usvoji strategija troškova onda sve mora biti podređeno toj strategiji  i to od nabavke do kupca.

19. Lanac vrednosti

Lanac vrednosti preduzeća

Izvori konkurentske prednosti se teško mogu odrediti ako se poslovno područje posmatra kao celina. Poslovno područje se može raščlaniti na strateški relevantne aktivnosti pomoću analitičkog instrumenta lanca vrednosti.

            Koncept lanca vrednosti je posebno značajan zbog toga što konkuretske prednosti uglavnom nastaju iz vrednosti koje neko preduzeće ostvari za svog klijenta, ukoliko je ta vrednost veća od troškova za stvaranje vrednosti preduzeća.

            Centralno pitanje kod stvaranja i oblikovanja lanca vrednosti je kako pojedine aktivnosti stvaraju vrednost i šta dređuje njihove troškove. Svako preduzeće po pravilu ima svoj lanac vrednosti .

            Lanac vrednosti između preduzeća

Lanac vrednosti ne treba posmatrati odvojeno već zajedno sa lancima vrednosti ispred, iza ili paralelno sa posmatranim tj. u  analizu pored lanca vrednosti. Jedinice preduzeća trebaju uključiti lanac vrednosti dobavljača, lance vrednosti prodaje i druguh jedinica preduzeća.

Ako poznajemo međusobne odnose pojedinih lanaca možemo realizovati potencijale sniženja troškova i porasta pozitivnih efekata duž čitavog log lanca

            Tesni međusobni odnosi postoje između područja nabavke i ulazne log preduzeća sa jedne strane i sistema prijema porudžbine sa druge.

            Isporuka od strane dobavaljača smanjuje potrebu za skladištenjem, a to kroz pakovanja može smanjiti manevrisanje.

            Analiza lanaca vrednosti je prikladan instrument za razvoj log strategije jer: podržava istraživanje i osiguranje konkurentske prednosti, omogućava stvaranje kompaktnosti i povezanosti aktivnosti i čini ih transparentnim, uvažava aspekte koji se odnose na preduzeće.

20. Portfolio metoda

Za identifikaciju tržišnih zahteva za odgovarajućom log koncepcijom može se koristiti portfolio metoda, kao pomoćno sredstvo, koje je inače rašireno u strateškom planiranju. Ova metoda razne proizvode ili grupu proizvoda jednog preduzeća smešta u dvodimenzijalnu matricu po kvalitativnim i-ili kvantitativnom obeležjima.

            Portfolio pozicija proizvoda ili grupe proizvoda ukazije na situaciju CASH-FLOW-a(situacija sa gotovim novcem)dotičnog proizvoda. Iz ovoga se mogu izvesti standardne strategije pomoću osnovnih strategijskih pravila.

            Veličine koje određuju poziciju proizvoda u matrici su relativno tržišno učešće i tržišni porast.

            21. Portfolio učešće na tržištu i rast tržišta

Relativno tržišno učešće se dobije deljenjem sopstvenog učešća na tržištu sa učešćem najvećeg konkurenta.

            Tržišnim porastom se definišu prometne šanse budućeg proizvoda i položaj u životnom ciklusu proizvoda.

            Da bi se proizvod uključio u matricu tržišnog učešća i porasta tržišta, matricu delimo na 4 polja a svaka dimenzija se deli na visoko i nisko. Zavisno od portfolio pozicije proizvodi se označavaju kao vrhunski (I- zvezda), proizvodi pod znakom pitanja, proizvodi koji donose novac(III-krava muzara) i siromašni pas(IV-siromašni pas).

            Navedeni tipovi proizvoda ispunjavaju ka-ke:

1.            vosoko tržišno učešće sa visokim rastom tržišta

2.            nisko tržišno učešće sa visokim rastom tržišta

3.            visoko tržišno učešće sa niskim rastom tržišta

4.            nisko tržišno učešće sa niskim rastom tržišta

Na osnovu portfolio pozicije u matrici učešća na tržištu i porasta tržišta imamo odgovarajuće strategije koje imaju određene zahteve prema logistici.

   22. Logistički portfolio

Ovde se radi o preseljenju klasičnog portfolia proizvoda i tržišta na područije tehnološkog planiranja. Prvi ju je spomenuo Pfeifer(1982) i ovde se zamenjuje tržišna atraktivnost sa tehnološkom atraktivnošću, a konkurentske prednosti sa tehnološkom kompetentnošću.

Za određivanje strategijskog značenja logistike,predložena su 3 koraka:

1)                  određivanje atraktivnosti logistike

2)                  ostvarenje logističke kompetencije

3)                  predstavljanje standardne strategije u logističkom portfoliu

23.Logistička atraktivnost

Pokazuje veličinu uspeha, odnosno potencijal uspeha jedne optimalne logistike za neki posao. Logistika pokazuje veliku atraktivnost ako neko preduzeće može da ostvari željenu konkurentsku prednost pomoću logističke aktivnosti.

Logistička atraktivnost je određena:

1)   smanjenje troškova (log. Troškovi)

2)   moguće povećanje učinka (atraktivnost diferenciranja logistikom)

Atraktivnost logističkih troškova obuhvata:

·  ispitivanje visine logističkih troškova

·  analiza značaja uštede u troškovima

U pojedinim delatnostima smanjenje troškova predstavlja značajan faktor uspeha, dok u drugim ima podređenu ulogu u odnosu na kriterijume diferencijacije.

 Treba odrediti povećanje učinka koje se može ostvariti optimalnim oblikovanjem logistike. U kriterijume diferencijacije spadaju: visoka tačnost isporuke, sigurnost isporuke, brzina i fleksibilnost isporuke.

Na osnovu sučeljavanja atraktivnosti diferenciranja pomoću logistike  sa jedne strane i atraktivnosti logističkih troškova sa druge određuje se logistička atraktivnost.

Određuje se klasa vrednosti: visok, srednji i nizak  

 

24. Logistička kompetencija

Predstavlja sposobnost jednog preduzeća da koristi logističku koncepciju u planiranju i realizaciji protoka materijalnih dobara.

Polazne osnove za klasifikaciju logističke kompetencije su:

1)   Pred logističar (nekordinisano izvršenje logističkih usluga)

2)   Logistički zainteresovan (početak razmišljanja o logistici, prve pilot studije)

3)   Logističar- početnik (pojedinačna realizacija logističkog pristupa, razmišljanja o ukupnom konceptu logistike za firmu)

4)   Napredni logističar (uveden celovit koncept logistike, započeto prevazilaženje granica preduzeća)

5)   Logističar profesionalac (realizacija iskustvenih efekata, široko prodiranje logistike u preduzeće)

6)   Post logističar (organizacijsko vraćanje opsluživanja u funkcionalno područije, projektna organizacija u logistici kod promena u protoku robe)

Može se reći da uporedo sa protokom vremena i sa povećanjem intenziteta sa kojim se radnici susreću sa logistikom  raste i logistička kompetencija.

Kao kriterijum za određivanje logističke kompetencije mogu se navesti:

·                    Količina informacija koje se u preduzeću koriste preko logistike. Koriste se spoljni izvori informacija (posete seminarima, članstvo u različitim logističkim društvima, logistički časopisi). Za logistiku je važno da raspolaže i unutrašnjim informacijama (učinak i troškovi preduzeća)

·                    Broj pilot projekata u logistici. Svaki projekat dovodi do obučenosti kadrova, a sa povećanjem primljenih projekata povećava se i logistička spremnost.

·                     Uvažavanje logistike u organizacionoj strukturi preduzeća. Pri čemu davanje naziva odeljenjima u logistici (upravljanja materijala ili realizaciji poruđbina) ne vodi povećanju logističke kompetencije nego ukazuje na spremnost za promene.

    25. Izvođenje standardne strategije

            U presečnim tačkama obe vrednosti (kompetencija i atraktivnost) se ogleda stvarna pozicija log. Ako postoji jedan homogena poslovna struktura dovoljno je lociranje jedne vrednosti, a ako se radi o heterogenom poslovnom polju obe vrednosti treba locirati.

            Sa slike se vidi da je,pri visokoj logističkoj atraktivnosti i niskoj log kompetenciji, konkuretska sposobnost latentno ugrožena. Da bi se otklonio manjak logističke kompetencije odnosno posledice tog manjka neophodna je odgovarajuća kupovina logističkih usluga i logističkog know-how-a(znanja).

            Ako je kompetencija visoka a atraktivnost niska, da bi se neutalizovale posledice niske atraktivnosti, prihvatljiva strategija je formiranje jednog novog poslovnog područja logistike ili smanjenje logističkih aktivnosti.

26. Ocena predloženih mera

Pored smanjenja kompleksnosti problema na dve dimenzije portfolio analize postavljaju određene garancije, sistem vrednovanja je primenljiv jer je za sve faktore neophodno skaliranje a značaj svakog faktora je potrebno međusovno  izvagati.

            Subjektivne procene i nestrukturirana problemska polja su opasnost za sebe, jer između zatvorenosti modela planiranja i valjanosti informacija može da postoji izvesno neslaganje .

            Logistički portfolio se bazira na statičkom posmatranju. Dinamička analiza je moguća ako se log portfolio definiše u različitim vremenskim tačkama i sa njihovim međusobnim povezivanjem.

            Da bi izbegli opasnost od neopravdanog pojednostavljenja moramo izvršiti dopunske analize.

            Postavlja se pitanje koliko dugo i u kom rasponu se atraktivnosti troškova i atraktivnosti diferenciranja mogu nezavisno vrednovati.

27. Proces razvoja logističke strategije

            Područje planiranja je poslovna oblast preduzeća , jedna specifična kombinacija proizvoda i tržišta.

            Na slici je prikazan postupak izvođenja jedne log strategije iz strategije konkurencije.

            Opredelićemo se za proces planiranja TOP-DOWN,odnosno proces koji se odvija od vrha do dna,zbog pojednostavljenog predstavljanja.

            U ovom procesu osnovne ka-ke konkuretske strategije određuje i zahteve u odnosu na log strategiju. Ovo predstavlja povratnu vezu sa međusobno visokom zavisnošću između obe strategije.

            Na slici je predstavljen stepenasti model gde logistička strategija obezbeđuje podršku poslovnoj strategiji.

28. Zahtevi logistike u uslovima izgradnje konkurentske strategije

    Vodeća zamisao logistike i logistički ciljevi za neki posao se mogu definisati samo ako detaljno shvatimo poslovnu politiku.

            Strategijski razvoj počinje sa određivanjem strategijske polazne pozicije. Prilikom izgradnje konkurentske strategije pred logistiku se stavljaju zahtevi:

ü            Analiza tržišta (obim tržišta, njegovo učešće i rast segmentima, ulazne i izlazne barijere) i analiza konkurentske situacije(promet,tržišno učešće, rezultati strategija), kao i podaci o sopstvenim aktivnostima.

ü            Moraju se proceniti sopstvene prednosti i slabosti u odnosu na najvažnije konkurente.

ü            Identifikacija kritičnih faktora uspeha tj. usluga  kojima  se može postići trajna konkurentska prednost.

ü            Logistički ciljevi – na osnovu analiza definisu se ciljevi i strategije za svaku poslovnu oblast. Ciljevi moraju dati odgovore na  3 pitanja:

-Sa kojom konkurentskom prednošću treba izaći na tržište?

-Da li konkurisati na celom tržištu ili samo na nekom delu?

-Kako obezbediti trajnu konkurentsku prenost?

Logistička strategija se mora oblikovati prema zahtevima kupca za logističkim uslugama i sopstvenim zahtevima koji proizilaze iz ostalih funkcionalnih strategija.

Pored diferenciranja izmedju svih oblasti veliki značaj ima i diferenciranje log. strategije unutar poslovne oblasti. Recimo u logisticiji distribucije obično je dobro da se tokovi, struktura i sistem oblikuju prema različitim segmentima kupca.

           Osnovni kriterijumi diferencijacije log. strategija su PARETO PRINCIP i KONCEPT ŽIVOTNOG CIKLUSA.

           Nalaženju i definisanju cilja se mora posvetiti velika pažnja, a imamo i eksterne i interne ciljeve.

           Eksterne ciljeve vrednuje kupac, dok interni ciljevi služe za realizaciju eksternih ciljeva.

           Kvantifikovanje ciljeva se radi istovremeno sa definisanjem kritičnih faktora uspeha.

29. Snimanje stanja u oblasti logistike

Snimanje stanja logistične polazne situacije nekog preduzeća se odvija u 5 koraka:

1. Definisanje ciljeva i potrebnih   prikaza snimljenog stanja

2. Analiza okvirnih uslova kao i strukture presečnih mesta (konflikti ciljeva izmedju logistike, proizvoda, prodaje pokazuju da se  ključ za strukturne promene u logistici često nalazi u oblasti ispred posmatrane)

3. Analiza resursa i sposobnosti – treba kvantitativno i kvalitativno vrednovati sve potencijalne faktore, metode i sisteme koji se primenjuju u oblasti logistike

4. Analiza uspešnosti razvoja logistike – analize pokazatelja kao što su: vrednosti logističkih usluga , logističkih troškova, visine zaliha , rasponi zaliha, vremena za ponovnu nabavku i vremena protoka.

5.               Mehanizam delovanja logistike – snimanje stanja otkriva osnovna shvatanja zavisnosti medjusobnih delovanja u logistici, treba da znamo veličine koje utiču na stratešku poziciju poslova i efekata u logistici.

30. Praznine u strategiji i razvoj alternativnih logističkih strategija

Kad uporedimo zadatke postavljene logistici kao rezultat tih zahteva sa polaznom situacijom dobićemo jednu strategijsku prazninu koja se mora zatvoriti. Za zatvaranje te praznine postoji više alternativa pa se mora izvršiti vrednovanje da bi se primenila najbolja. Vrednovanje se vrši po sledećim kriterijumima:

ü   Usklađenost log strategije i strategije konkurencije

ü   Uticaj na druga područja u preduzeću

ü   Ostvarljivost-postoji li realna mogućnost ostvarenja alternative

ü   Finansijsko dejstvo-kolike su potrbene investicije za alternative i kakav je odnos dejstva troškova i realizacije.

   Usvaja se najpovoljnija strategija na osnovu ovih kriterijuma.

Vema uspešna preduzeća neguju pored strateških i planerskih  kapaciteta i sposobnost za elastičnu primenu ideja i projekata. Relizacija mnogih projekata (strategija) traje predugo i pri tome može da izgubi svoju prvobitnu ideju. Da se ovo nebi dogodilo moramo planirati promene.

  Prilikom planiranja promena u   obzir se uzimaju:

- plan mera sa personifikovanom odgovornošću. Moraju postojati odgovorni koji će na bazi svojih planova omogućiti promene. Rukovodstvo pored stručnosti mora da ima mogućnost ubeđivanja da bi mogli da druge uvere u valjanost promene.

   - Trening- projelte treba da razumeju radnici, da izgrade veštine i promene način razmišljanja za to su najbolji treninzi sa konkretnim slučajevima.

 - Controlling – pojedinačne akcije i mere ne mogu osigurati uspehe tako da kontroling može osigurati permanentno realizovanje planiranja.

31. Transportni sistemi

Transport materijala i roba služi za savladavanje prostornih distanci. Razlikujemo:

-                                               Spoljni transport – dobavljačà naručioc , proizvodjačà kupac

-                  Unutrašnji transport – prevoz unutar preduzeća

skladište à proizvodnja itd.

Reč prevoziti podrazumeva kretanje lica, stvari i informacija u željenom pravcu, i po sadržaju odgovara reči transpotovati.

           Tržišni zahtevi za prevozom robe su osnova za planiranje transportnih  sistema, a na osnovu saobraćaja robe koju treba prevesti formiraju se pomoćna transportna sredstva. Pomoćno transportno sredstvo je uslov za uspešan izbor transportnih sredstava. Pod transportnim sredstvom se podrazumevaju svi tehnički uredjaji kojim se roba , posredno ili neposredno, može prenositi.

            Pomoćna transportna sredstva su i osnov za planiranje skladišnih sistema i površina u proizvodnji.

           

32. Pomoćna transportna sredstva za formiranje tovarnih jed.

Pomoćno transportno sredstvo  je osnov za uspešan izbor transportnog sredstva , odnosno transportnog sistema.

Samo u retkim slučajevima roba se transportuje ili skladišti bez pakovanja. Prilikom odvijanja tokova materijala po pravilu se koriste transportna sredstva. Pomoćna transportna sredstva podrazumevaju više artikala u snopove , odnosno tovarne jedinice.

Pomoćna tr. sred. imaju pet funkcija

1.               Prijem i objedinjavanje robe

2.               Zaštita robe od oštećenja, kradje

3.               Manipulativna sposobnost pomoćno tr. sred.

4.               Skladišne mogućnosti

5.               Nosioci informacija

Pomoćna tr. sred. su: palete, sanduci i kutije , ambalaža sa nestabilnim oblikom, druga pom. tr. sred.( rolne, svežnji, povezani žicom) . Za sitne delove koriste recimo kese , a za tečne terete uglavnom konteneri.

Pom.tr.sred. možemo podeleti na:

1.               Noseća (ravne palete)

2.               Obuhvatna (sanduci, kutije)

3.               Zatvorena (konteneri)

4.               Posebna

Najvažniji zahtevi koji se postavljaju pred pom.tr.sred. su : minimiziranje raznovrsnosti pomoćna transportna sredstva, težnja za formiranje transportnog lanca, povećanje sigurnosti prijemom odgovarajućeg pomoćnog transportnog sredstva.

            Standardizacijom tereta za transport može se postići minimiziranjem raznolikosti pomoćnih transportnih sredstava sto omogućava automatizaciju i mehanizaciju.

            Ostali zahtevi mogu da budu vezani za smanjenje površine za pripremu pomoćnog transportnog sredstva.

33. Sistemi za spoljni transport: uticaji i kriterijumi za izbor

Spoljni transport je deo logistike na koju utiču eksterni uslovi odnosno uslovi okruženja kao što su : postojeća infrastruktura, pravna regulativa, drumarina, carinske dažbine, ležarina itd.

Svetske tendencije su: jačanje podele rada i globalizacije, prebacivanje proizvodnje u inostranstvo , smanjenje obima sopstvene proizvodnje tj. prenošenje dela prizvodnje na dobavljače i proizvodnje u malim serijama zbog smanjenja vezanog kapitala u zalihama.

Iz ovih tendencija javljaju se povećani zahtevi za transportom zbog: porudžbine manjih količina, češćih isporuka, sve vrednijih kvalitetnijih i kompleksnijih proizvoda.

Kriterijum za izbor transp. sred. su:

1.               Troškovi:

-Prevoza

-Sporedni tr.troškovi

-Rukovanja

-Ostali logistički troškovi

2.               Učinak :  

-Vreme transprta

-Frekvencija transporta

-Fleksibilnost

-Pouzdanost

-Tehnička povoljnost

-Sporedni efekti

Za  just – in – time logistiku najvažniji su fleksibilnost i brzina tr.sred. Brzina podrazumeva brzinu vožnje i brzinu pretovarnih operacija. Skraćenje vremena za pretovarne operacije bolje se iskorišćava transportni kapacitet, a ukupno vreme transporta se skraćuje.

34. Metode transporta

Za prevoz robe stoji nam na raspolaganju više načina transporta:

1. DRUMSKI – prednosti : ušteda vremena i troškova u lokalnom transportu i transportu na kratka rastojanja, ušteda vremena u transporu na velika rastojanja, oblikovanje fleksibilnog plana vožnje, pogodnost za transport specijalnih tereta, prilagodljivost vremena primene itd

Nedostaci : ne postoji tačan plan vožnje, zavisnost od atmosferskih uticaja i stanja u saobraćaju, ograničena nosivost i nemogućnost prevoza odredjenih tereta .

2. ŽELEZNIČKI – prednosti: veća nosivost od kamiona, tačan red  vožnje, pouzdanost, mogućnost prevoza opasnih materija.

Nedostaci :  potrebna šinska infrastruktura i dodatno troškovi zbog korišćenja specijalnih kola

 3.REČNI- prednosti: velike težine tovara, veliki tovarni prostor, ponuda specijalnih brodova i povljna vozarina.

Nedostaci : ograničena mređa plovnih puteva, zavisnost od stanja vode(led,niska voda)

4. POMORSKI- prednosti: isto kao kod rečnog

Nedostaci: zavisnost od vremenskih prilika i linije prevoza.

5.VAZDUŠNI-prednosti: velika brzina, nije potrebno pakovanje kao za brodove. Nedostaci : cena.

6.KOMBINOVANI-prednosti: kombinovanje vidova prevoza.

Nedostaci : gubitak vremena zbog prethodne vezanosti za red vožnje, čekanje na pretovarnim terminalima.

7.CEVNI : prednosti: pogodniji od ostalih vidova ako se radi o kontinualnoj dostavi velikih količina gasa, tečnosti i čvrstih sitnozrnih materijala, pouzdanost, ekologija.

Nedostaci : velike investicije.

   35. Disponiranje u robnom prometu

Za cilj ima koordinaciju ulaza i izlaza u f-ji upravljanja tokovima da bi se smanjili i ukupni troškovi transporta i održao visok nivo usluga. Cilj je i ako je moguće, u što kraćem vremenu otpreme izvršiti transport uz korišćenje svih instrumenata racionalizacije.

              Osnovni parametri disponiranja su:

ü               Izbor prevoznog puta

ü               Izbor nosioca puta

ü               Izbor specifičnog prevoznog sredstva

ü               Formiranje tovara koji će odgovarati tr sredstva.

Prilikom ovih zadataka postoje određena ograničenja vezana za: težinu, zapreminu, vrstu pakovanja, propisa korisnika, propisa neke zemlje, propisa za opasne terete, rokove itd.

  Za planiranje tura mogu se koristiti kompjuteri što ima niz prednosti:

-povećanje ekonomičnosti

-povećanje verovatnoće poštovanja rokova

-smanjenje greške

-smanjenje troškova upravljanja

-visoka fleksibilnost

-oslobađanje osoblja od rutinskog posla

  36. Kooperacija u transportnom lancu

Ima za cilj izbegavanje mirovanja robe i vreme čekanja. Kooperacija podrazumeva da tokovi informacija prethode tokovima roba  i da se tačno uskladi vozni plan sa potrebnim vremenima prevoza.

  Kooperacija je postala neophodna za mala i srednja špediterska preduzeća zbog sve veće konkurencije transportnih udruženja.

  JUST-IN-TIME koncepcija se bazira na proizvodnji odnosno pripremi robe, koja je organizovana prema potrebama i koja je vremenski precizna. Ova koncepcija podrazumeva direktnu isporuku recimo proizvodnji tj nema potrebe za skladištenjem robe u krugu proizvodnje. Ovakav robni transport odlikuje kontinuitet , visoku frekventnost isporuka i prevoz manjih količina tereta.

         Da bi se održala visoka frekventnost isporuke mora se izvršiti standardizacija i međusobna usklađenost ukupnih tokova da nebi došlo do zastoja.

  Ušteda u vremenu i manipulativnim potencijalima može se ostvariti standardizacijom kontenera i paleta korišćenjem jednoobraznih formulara ili izborom proizvoda sa relativno homogenim transportnim zahtevima.

  Sa aspekta špeditera  JUST-IN-TIME koncepcija je skoro nemoguća  jer su česte usluge zburnog prometa, gde se vrši sakupljanje transporta manjih količina više korisnika .

  Centralno upravljanje transportom može osigurati visok nivo transportnih usluga. Ovim sistemom se ostvaruje bolja koordinacija ukupnih troškova procesa u ulaznom i izlaznom transportu kod pošiljaoca i imamo pristup velikom broju podataka o robi i klijentima.

37. Unutrašnji transport: ciljevi i zadaci oblikovanja

 Na oblikovanje unutrašnjeg transportnog sistema utiču:

1) teret koji treba transportovati

2) intenzitet transporta

3) realizacija transporta

4) zakonski propisi

Transportovani teret prema agregatnom stanju delimo na: čvrst (rasuti i komadni), tečni i gasoviti teret. Što se tiče komadnog tereta potrebno je poznavati geometrijske ka-ke i fizičke i hemijske osobine (dužina, širina, masa, dopušteno opterećenje, osobine materije tereta, eksplozivnost, zapaljivost, magnetska svojstva itd)

  Intenzitet tran predstavlja potrebu za premeštanjem tereta u jedinicu vremena. Intenzitet tran je nizak kod pojedinačne a visok kod masovne proizvodnje.

  Transportna relacija je ustvari rastojanje na kome treba obaviti transport.

  Zakonski propisi se uglavnom sreću u preduzeću koja mogu biti ugrožena vatrom ili eksplozijom.

Ciljevi oblikovanja unutrašnjeg transportnog sistema su:

-OPTIMALNO KORIŠĆENJE RESURSA(min troškovi tran, min prazan hod, visoka funkcionalnost, iskorišćenje vremena)

-VISOK STEPEN USUGE(kratko vreme čekanja i kratko tran vreme)

-VISOKA FLEKSIBILNOST- širok asortiman tereta

-VISOKA TRANSPARENTNOST- informacije o situaciji i obračun troškova i utvrđivanje pokazatelja.

  Da bi se pomenuti ciljevi ostvarili moraju se ostvariti zadaci planiranja,upravljanja i sprovođenja.

ü            Zadaci planiranja

-dugoročno planiranje transportnih sredstava

-razvoj dispozicionih strategija na osnovu tran podataka

ü            Zadaci dispozicije i upravljanja

-karakteristična dispozicija tr sredstava

-mere i slučaju smetnji u realizaciji

-raspoređivanje tr naloga realizatorima tran.

ü            Zadaci sprovođenja

-operativna realizacija tr naloga

-dostavljanje podataka o ostvarenim nalozima

 

 

38. Osnovne karakteristike transportnih sredstava

 Imamo transportna sredstva sa kontinualnim i periodičnim dejstvom.

 Kontinualni transporteri – materijal se transportuje recimo, na transportnoj trraci. Utovar i istovar se vrše za vreme kretanja trake.

Prednosti ovih transportera su:

-stalno su spremni za transport

-mali broj radnog osoblja

-mogućnost automatizacije

-nema praznih vožnji pa se postiže veći protok

                Nedostaci: ovaj transporter je uglavnom stacionaran tj. vezan za mesto instalacije je niska fleksibilnost, visoka investiciona ulaganja.

                U ove transportere spadaju: trakasti, lančani, klizni, sa valjcima, konvejeri, elevatori.

  Transportna sredstva sa periodičnim (prekidnim) dejstvom

Ova sred. vrše transport robe po ciklusima koji se sastoje od: zahvatanja tereta, transporta tereta, odlaganja tereta i vožnja do prvobitnog mesta zahvatanja tereta.

U ova tran. sred. spadaju:

ü            DIZALICE I PRENOSNICE  - kao što su mosne portalne i pokretne dizalice. Ove dizalice nisu vezane transportne puteve .

ü            REGALNA TRANSPORTNA VOZILA  - se upotrebljavaju u skladištu kao regalne dizalice ili viljuškari . Kreću se po hodnicima izmedju regala. Moguća je automatizacija.

ü            LIFTOVI – su poseban oblik dizalica za transport ljudi i materijala u vartikalnoj ravni

ü            PODNA TRANSPORTNA SREDSTVA – se mogu podeliti na šinska, bezšinska i vodjena. Šinska se kreću po šinama  ugradjenim u podu. Bezšinska karakteriše fleksibilnost i u njih spadaju: tegljači, vagoni i viljuškari. Medjusobno sr razlikuju po načinu zahvatanja i nošenja tereta.

   Manipulativna sredstva sa vodjenjem predstavljaju transportna sredstva bez vozača.

Ova sredstva mogu biti  potpuno automatska ili sa ručnom predajom ili uzimanjem tereta.

         Vodjenje se vrši preko: induktivnih petlji, radio veza ili infracrvenog svetla.

39. Izbor transportnih sredstava

Za izbor transportnih sredstava koriste se 3 principa: princip proizvodnje, princip radionice i princip proizvoda.

ü               PRINCIP PROIZVODNJE služi za grubi izbor transportnog sredstava i vezan je za pojedinačnu proizvodnju gde se uglavnom koriste podna manipulativna sredstva i dizalice.

ü               PRINCIP RADIONICE predstavlja prevaljivanje većih rastojanja i podrazumeva povećanja broja proizvedenih komada u serijskoj proizvodnji. Ovde je moguća i primena podnih transportera i dizalica i kontinualnih transportera.

ü               PRINCIP PROIZVODA podrazumeva masovnu proizvodnju i ovde se prednost daje kontinualnim transporterima.

Pošto smo na osnovu ovih principa napravili grubi izbor transportnih sredstava treba izvršiti odredjeno vrednovanje kako bi izabrali optimalni transportni sisitem. Vrednovanje se vrši sa tehničkog i ekonomskog aspekta.

            Kriterijumi za  tehničko vrednovanje su: vrsta transporta, količina robe, visina dizanja, dimenzije transportnog sredstva., težina transportnog sredstva, nosivost i brzina tra. sred., vrsta pogona i dr.

            Kao kriterijumi za ekonomsko vrednovanje služe troškovi od kojih su najvažniji: amortizacija kamate, troškovi energije i održavanja i troškovi personala.

 

 

40. Vrste skladišta i skladišne funkcije

Zadatak skladišta je uskladjivanje različito dimenzionisanih  robnih tokova. Skladišta mogu imati 5 funkcija:

ü               Funkcija izjednačavanja – služi kad pristigne više robe nego što je to potrebno u tom trenutku ili kada treba vremenski uskladiti razne vidove prevoza.

ü               Funkcija sigurnosti –  zaštita od nepredvidivih rizika u toku poslovanja

ü               Funkcija razvrstavanja – kada je potrebno promeniti oblik ili sastav pošiljke radi potreba trgovine ili proizvodnje

ü               Špekulativna  funkcija – ako očekujemo povećanje cene robe možemo je zadržati u skladištu dok dodje do povećanja cena.

ü               Funkcija dorade – je slučaj kad kod uskladištene robe dolazi do promene kvaliteta.

Skladišta se mogu podeliti prema:

-Mestu u procesu stvaranja vrednosti na: ulazna, prodajna i medjuskladišta

-Stepenu centralizacije na: centralizovana i decentralizovana

-Sortiranju na: skladišta materijala i skladišta gotovih proizvoda

-Broju potrošača na: opšte, pripremno i pomoćno skladište

-Zaštiti od atmosferskih uticaja na: zatvorena i otvorena

-Lokaciji na: unutrašnja( u fabrici ) i spoljna ( van kruga fabrike)

-Upravljanju skladišta na: tudje ( spoljno skladište koji upravlja špediter ) i sopstveno skladište.

Postoje još konsignaciona i ugovorna skladišta.

-Konsignaciono skladište podrazumeva skladište u preduzeću kupca, gde dobavljač drži sopstvene zalihe. Prednosti koje kupac ima od ovakvog skladišta su visoka sigurnost snadbevanja jer materijal u svakom trenutku može da bude isporučen, niski troškovi realizacije i smanjenje vezanog kapitala jer kupac plaća robu tek kada je preuzme iz skladišta.

-Ugovorna skladišta su skladišta dobavljača van preduzeća gde dobavljač održava zadati nivo struktura zaliha od strane kupca. Prednosti ovog vida skladišta su iste kao i kod konsignacionog skaladištenja samo što u ovom slučaju imamo ograničen rok spremnosti i vreme transporta i kontrole izlaza.

       Prednosti dobavljača kod ovakvih vrsta skladišta su: mogućnost kontinualne proizvodnje pojednostavljene realizacije, sigurnost obima narudžbine ( ugovori na više meseci  ) i veća povezanost sa kupcima.

41. Vrste skladišta za komadni teret

         Što se tiče skladišta, skladišna roba se čuvaju na podu. Razlikujemo skladištenje u blokovima i skladišnje u redovima, a s obzirom na to da li dobra mogu da se slažu jedna na druga imamo slojevito ne slojevito skladištenje.

Ako se radi o robi koja može da izdrži pritisak i sa primenom odgovarajućih manipulativnih uredjaja se mogu skladištiti i u visinu po redovima.

Visina slaganja zavisi od:

-transportne tehnike

-visine skladišta

-izdržljivosti najniže skladišne jedinice

-nosivosti poda

Skladištenje u blokovima se uglavnom primenjuje kod skladištenja velikih količina istih artikala koji imaju prosečno vreme zadržavanja u skladištu. Direktan pristup je moguć samo skladištnim jedinicama u prednjim redovima.

  Skladištenje u redove se primenjuje kod skladištenja različitih artikala koji se kratko zadrže u skladištu.

Prednosti podnih skladištenja :

-Visoka fleksibilnost

-Mali investicioni troškovi

-Zadovoljavajuće iskorišćenje prostora

-Mala pojava smetnji itd.

Nedostaci su :

-mala mogućnost automatizacije

-moguće je direktno uzimanje samo iz perifernih područja itd.

42. Regalno skladišta sa policama

se primenjuju za skladištenje različitih dobara (po asortimanu, količini i dimenzijama ) najčešće se skladište mali delovi i male količine koje nisu pogodne za paletizaciju.

Police su zatvorenog tipa  sa podom od lima ili drveta. Police su u više nivoa. Regalni sistem se sastoji od: ladica, polica, koritastih uložaka razdelnih ploča, kuka za viseće skladištenje, lestvica za rasute terete.

Dimenzije regalnog skladišta sa policama zavise od: količine dobara, širine asortimana, obrta i raspoloživog prostora.

Visina i širina regala kao i širina prolaza zavisi od primenjene tehnologije i manipulativnih sredstava.

Prednosti ovih skladišta su:

-Moguć direktan pristup svakom artiklu

-Fleksibilnost

-Visoki obrti

-Dobra mogućnost kontrole zaliha

-Srednji investicioni troškovi

-Laka organizacija skladišta

Nedostaci su:

-Ograničena automatizacije

-Visoki mogućnost personalni izdaci

-Velike potrebe za površinama itd.

43. Regalno skladište

 sa paletama služi za skladištenje paleta. Regali nemaju pod, a u zavisnosti od konstrukcije police u jednu policu može stati jedna ili više paleta.

  Kod sistema sa jednim mestom paleta se najčešće oslanja na ugaone profile. Postoji mogućnost pomeranja konzole da bi se napravio podešavanje zbog visine palete. Kod sistema sa više mesta, za oslanjanje paleta koriste se uzdužne grede.

Prema visini razlikujemo:

- Paletna skladišta sa niskim regalima (gradjevinska visina do 7m ). Ova skladišta se mnogo primenjuju. Ističu se visokom fleksibilnošću dobrom mogućnošću izgradnje, visokom mogućnošću obrta, direktnim pristupom robi i dobrim mogućnostima komisioniranja.

Nedostaci niskih regala su: visoko angažovanje kadrova, moguće smetnje kod viših stepena automatizacije, u zavisnosti od transportne tehnike velike površine.

Primena: za srednje teške i teške artikle sa stabilnim položajem težišta, velike količine po artiklu kod velikog asortimana.

Kao manipulativna sredstva se koriste: viljuška, ručna kolica za dizanje, regalna transportna vozila i razne dizalice.

-  Paletna skladišta sa regalima srednje visine. Ova skladišta se razlikuju od predhodnih samo po gradjevinskoj visini ( od 7 do 15m ) i visini investicionih ulaganja.

    - Regalna skladišta sa visokim regalima sa gradjevinskom visinom os 15 do 45m

 Prednosti ovih skladišta su: dobro iskorišćenje prostora i površine, visok stepen automatizacije, mogućnost direktnog pristupa, mala potreba za osobljem, dobra mogućnost komisioniranja.

Nedostaci su: visoki investicioni i organizacioni troškovi, ograničena mogućnost izgradnje, specijalna manipulativna sredstva i dr.

Primena: za laku do srednje tešku robu, kod velikog asortimana i velike količine po artiklu.

Imamo dva tipa  skladišta sa visokim regalima:

-    montažni tip i

-  tip silosa (postoji spoljni omotač objekta, najčešće od lakog profilisanog lima koji se montira neposredno na postolje regala)

44. Regalno skladište sa  ulaznim i prolaznim tokovima dobara

Ovi regali međusobno povezuju prednosti slaganja u blokovima i regalnim skladištima. Nekoliko paleta se postavlja po dubini regala na dve prolazne konzole. Pošto se u hodnik može ući samo sa jedne strane uskladištenje se izvodi od pozadi prema napred. Širina viljuškara treba da je usklađena sa rastojanjem između dve konzole.Prikladni za skladištenje robe koja je osetljiva na pritisak I koja nemože da se skladišti u bloku.Kad je reč o prolaznim regalnim skladištima kod njih postoji mogućnost prolaska uskladištenih dobara kroz regalna polja. Tovarne jedinice mogu biti pokrenute  sa jedne strane  recimo od viljuškara,  a sa druge strane regala preuzima je neki drugi uredjaj za slaganje. Kod ovakvih tipova skladištenje u paletna mesta može stati više paleta po dubini i moguće je ostvariti princip FIRST IN – FIRST QUT.

            Prednost prolaznih regalnih skladišta su :

-Bolje iskorišćenje visine nego kod blok skladištenja

-Pogodnost za izgradnju

-Sigurnost funkcionisanja

-Niska investaciona ulaganja

-Moguć fifo sistem

Nedostaci su :

-Nema slobodne raspodele mesta

-Nije moguć direktan pristup

-Ograničena mogućnost automatizacije

-Nema mogućnost za lifo princip

45. Specijalna postolja za uskladištenje

      Za skladištenje nekih materijala kao što su  velike ploče, dugačke cevi i šipke i neki sirovi materijali koriste se brojna specifična postolja koja su prikladna za niske i paletne regale.

Najčešća postolja koja su u upotrebi su ;

-                  A – postolje – za ploče i šipke koje se mogu skladištiti vertikalno  A  - roba

-                  Regali sa prepustom – na prepuste se odlažu ploče, šipke i sirovine pojedinačno vezane u snopove, u slogovima ili u specijalnim posudama.

-                  Regali jelka – služi za pojedinačno uskladištenje malih količina po vrsti i nudi veliku transparentnost.

-                                               Regali saće- služi pretežno za skladištenje dugačkih tereta. Dubina regala zavisi od zahteva i iznosi preko 6m. Često se koriste kao posude za prijem dugačke kasete ili palete, a ako je materijal težak koriste se i valjkasti transporteri.

 

46. Skladišta sa protočnim regalima

Kod protočnih regala ulaz i izlaz dobara je razdvojen i nalazi se  jedan iza drugog, pri čemu se materijal kreće pod dejstvom sile teže ili nekih drugih pokretačkih elemenata. Uskladištenje i skladištenje se obavlja na suprotnim otvorima kanala.

Kao elementi za transport tereta koriste se:

-Noseći valjci, prolazni ili podeljeni – koriste se za teške terete na paletama ili za posude sa glatkim dnom.Mogu imati elektro motorni pogon.

-Valjkasti transporter , šine za valjke – laki, srednje-teški teret sa glatkim dnom

-L – profil  -  za terete koji lako klizi sa ili bez sanki za klizanje za srednje teške i teške terete

-Dno pregrade -  za terete koji lako klize ili teške terete sa uredjajem za kotrljanjem

    Ako se kretanje ostvaruje gravitacionom silom nagib prolaznih trasa mora biti od 2 do 8 stepeni.

  Ako uzmemo jednu tovarnu jedinicu druga tovarna jedinica se dokotrlja i zauzme njeno mesto da ne bi došlo do oštećenja potrebno je ugraditi sistem za kočenje.

            Protočni regali su pogodni pri velikom obrtu.

            Prednosti ovih skladišta su:

-            Realizovan princip fifo

-            Nema potrebe za hodnicima za preuzimanje robe

-            Visoka iskorišćenost površine i prostora

-            Mogućnost automatizacije itd.

Nedostaci su:

-     Otežano komisioniranje

-     Pojave smetnje

-      Investicije zavise od transportne opreme

-      Direktan pristup je moguć samo sa prednje strane regala.

Pokretni regal  ustvari predstavlja paletni regal ili regal sa policama koji je postavljen na pomično postolje. Pomeranje regala vrši se na šinama koje su učvršćene na podu. Pomeranje može biti ručno ili sa el. Motorom u zavisnosti od težine regala i dobara.

Više regala se može postaviti jedan uz drugi bez medjuhodnika i tako se dobija visoka iskorišćenost prostora.

Pored iskorišćenja površine prednosti su:

-sigurno funkcionisanje

-moguć fifo sistem

-mogu se regali zaključati

Nedostaci su:

-nizak obrt

-mala mogućnost automatizacije

-mala mogućnost komisioniranja

-velika nosivost podloga itd.

-

48. Okretni regali

Skladišta sa okretnim regalima se uglavnom sastoje iz dva skladišna bloka koji su locirani ili jedan iznad drugog ( vertikalni princip) ili jedan pored drugog ( horizontalni princip ). To su paletni regali sa policama ili se kreću po šinama. Za razliku od pomičnih regala kod kojih su se često morali pomerati svi regali da bi došli do mesta pristupa kod okretnih regala to nije slučaj. Kod okretnih regala koji rade po vertikalnom principu postoje liftovi za dodavanje dok se utovar ili istovar obavlja ručno, viljuškarom (ručnim ili motornim).

49. Regalno skladište po principu paternosti

Osnovna ideja regalnih skladišta po principu paternosti  je kompaktnost skladištenja. Uredjaji za primanje tereta se nalaze izmedju dva paralelna vertikalna i delimično i horizontalno okretna lanca.

Lanac se pokreće el. Motorima unapred ili unazad. U zavisnosti od težine primenjuju se i različita sredstva za prihvatanje tereta.

Najčešći slučaj regala po principu paternosti su:

-   Paternoster orman – obložen limom osim ulaznih i izlaznih mesta

-  Spratni parternoster  -  opremljeni su posebnim nosačima i služe za skladištenje dugačkih tereta i robe u  balama . Mogu da prime teret i do 50 t.

Uskladištenje i skladištenje se mož vršiti  ručno kod malih težina ili pomoću viljuškara ili dizalica kod velikih težina.

Prednosti ovih skladišta su:

-Visoko iskorišćenje površine i prostora

-Fifo sistem

-Pogodnost automatizacije

-Zaštita robe od spoljnih uticaja ( ormari )

Nedostaci su :

-Niska fleksibilnost

-Ograničena automatizacija

-Visoki investicioni troškovi

-Teško komisioniranje itd.

50. Skladištenje sa kontinualnim  transporterima

Skladište sa kontinualnim  transporterima su ustvari medjuskladišta u procesu proizvodnje. Ovde se radi o uredjajima za kontinualni tok materijala, u kojima transportovani materijal čeka na sledeći korak obrade.

IMAMO 3  GRUPE:

-Kontinualni transporter sa mogućnošću statičkog skladištenja – postojanje zona u kojima će roba boraviti nekoliko sati

-Kontinualni transporteri sa mogućnošću kvazi-statičkog skladištenja – koriste se izmedju dva procesa obrade kao pufer za izjednačavanje razlike u tokovima ili zbog smetnji.

-Kon. trans. sa mogućnošću dinamičkog skladištenja. Materijal se kreće po zatvorenoj putanji pri čemu po jedan put prolazi kroz mesto obrade. Po pravilu se ne zaustavlja. Ovde spadaju kružni transporteri, pokretni sto, valjkasti transporteri, transportne trake i dr.

51. Osnovne karakteristike upravljanja skladištom

Sve veći zahtevi za kratkim rokom isporuke i protoka, zahtevaju stalnu spremnost za davanje podataka i brzo reagovanje u skladištu. Pored opreme u skladištu treba voditi računa i o organizovanju tokova u skladištu.

 Za ovo služe sistemi upravljanja koji imaju dva zadatka:

-      Osigurati da se uskladištenje i skladištenje odvija u skladu sa datim rokovima bez    problema i sa što povoljnijim troškovima

-      Sagledavanje skladišnih objekata radi kontrole vrednosti i količina

Jedan upravljački sistem uma sledeće funkcije:

-                                    Optimizacija rasporeda naloga za ulaz ili izlaz robe

-                                    Lociranje naloga za uskladištenje na prazna mesta

-                                    Lociranje naloga za iskladištenje na tovarne jedinice

-Nadzor nad tran. sred.

-                                    Vodjenje stanja skladišta

-                                    Evidencija ilaza i izlaza robe u skladištu

Prvobitna rešenja za upravljanje skladištem realizovana su na jednom računaru. Danas je moguće ove funkcije uraditi na više računara. Primer je trostepena računarska hijerarhija sa računarom koji uppravlja skladištem i računarom za skladišne procese.

Ovaj koncept treba da ispuni sledeće zahteve:

-                                    Optimalna distribucija funkcija upravljanja saglasno zahtevima preduzeća

-                                    Ekonomično prilagodjavanje softvera za sve tipove skladišta

-                                    Visoka mogućnost prilagodjavanja promenama u vožnji

-                                    Trenutno prepoznavanje poremećaja, uklanjanje grešaka i lako održavanje

-                                    Velika sigurnost podataka

-                                    Ako dođe do pada sistema da omogući ponovno podizanje sistema za vrlo kratko vreme.

52. Stepen centralizacije skladišta

Ako imamao centralno skladište  sve zalihe sirovina, pomoćnih i pogonskih materijala koncentrišu se na jedno mesto unutar preduzeća, dok kod decentralizovanog  skladišta možemo imati više lokacija unutar  preduzeća gde će se skladištiti određeni materijali prema kriterijumima materijala i/ili prema potrošnji. U prvom slučaju vrši se razdvajanje prema mestu potrebe za proces proizvodnje. Ako neku robu imamo samo  u jednom skladištu onda se radi  o centralizovanom skladištu.

            Pufer skladište  je vid decentralizovanog skladišta odnosno poseban oblik medjuskladišta. Ova skladišta sprečavaju prekide u proizvodnom procesu i ublažuju uticaj uskih grla.

            Centralnim skladištem se postiže racionalno iskorišćenje prostora i površina. Obim prometa u ovakvom skladištu  zahteva podelu rada i više radnika dok u decen. skladištu može da radi jedan ili manji broj radnika.

            Skladišta u neposrednoj blizini proizvodnje ili skladišta u sastavu područja proizvodnje eliminišu nedostatke centralnog skladišta, a to su dugi trans. Putevi od skladišta do mesta potrošnje i sa u vezi visokim troškovima.

            Izborom povoljne lokacije i integracije skladišta u proces proizvodnje može se skratiti dugo vreme pristupa i višestruka premeštanja materijala.

53. Posedovanje sopstvenih ili iznajmljivanje tuđih skladišta

Da bi se donela odluka o izgradnji sopstvenog skladišta ili iznajmljivanju (MAKE OR BUY )  moraju se prethodno uzeti u obzir sledeći kriterijumi:

-   Investicione potrebe za zgrade i postrojenja

-   Stepen zavisnosti

-   Potreba za kadrovima i specijalnim znanjima

-   Vršna opterećenja i oscilacije potreba za skladištenjem

Svi ovi faktori se moraju medjusobno ispitati i uporediti sa mogućnostima koji daju špediteri ili log. preduzeća.

            Prilikom odluke za sopstveno skladište nastaju veliki investicioni troškovi koji zavise od: veličine i broja hala, uredjaja, opreme  i od stepena automatizacije, a sa druge strane ako se odlučimo za usluge trećih lica sav novac planiran za investicije možemo uložiti u neki drugi posao. Negativna strana je odredjena zavisnost od  trećeg lica  (nemogućnost direktnog uticaja na kupovine novih postrojenja).

Kada je reć o troškovima treba pomenuti tekuće troškove. Tako recimo ako imamo sopstveno skladište imaćemo troškove amortizacije i onih postrojenja koja ne rade. Iznajmljivanjem kapaciteta ovi troškovi nas ne pogadjaju u tolikoj meri.

Sto se tiče kadrova vlada nedostatak kvalifikovanih stručnjaka za logistiku. Eficijencija(učinak) kadrova se može povećati modelom individualnog radnog vremena, gde skladišni radnici nemaju fiksno radno vreme već se angažuju u zavisnosti od obima posla.

Danas postoji trend kooperativnih rešenja u držanju skladišta od strane trećih lica pri čemu industrijska preduzeća mogu da profitiraju od oštrije konkurencije na transportnom tržištu koje može da pruži visoko vrednu uslugu.

54. Sistemi komisioniranje

Komisioniranje je spajanje određenih delova u definisanim količinama izvajanjem iz jedne pripremljene ukupne količine na osnovu informacija o potrebama.

            Skladištenje prethodi komisioniranju, a komisioniranje za skladištenje ustvari predstavlja potrošnju, tj komisioniranje vrši promenu stanja skladišne jedinice.

            Proces komisioniranja zahteva velike izdatke za koordinaciju, upravljanje, a sa druge strane komisioniranje je veliki potencijal racionalizacije.U okviru komisioniranja se moraju izvesti osnovne funkcije:

 -priprema informacija o potrebama(nalozi za komisioniranje)

 -priprema grupe artikala

 -kontrolisano uzimanje razenih količina iz pripremljene ukupne količine

 -transport robe do mesta preuzimanja

 -predaja traženih količina i potvrda isporuke

            Elementi komisionog sistema su:

1.                  komusiono skladište

2.                  transportno sredstvo

3.                  čovek

4.                  nalog za komisioniranje

 

 

55. Skladište za komisioniranje

Komisiono skladište  služi za uskladištenje artikala koji se mogu naći  u nalogu za komisioniranje i ovom prilikom skladište ispunjava f-ju prisutnosti.

            Komisiono skladište se može podeliti  na zone u kojima se čuvaju različiti artikli. Podela zona može se izvršiti na osnovu artikala, struktura narudžbina ili strukture kupaca.

            Treba napraviti razliku između komisionih i skladišnih rezervi. Skladišna rezerva služi za skladištenje većih količina artikala koji će se komisionirati. Znači iz rezer. skladišta se ne vrši komisioniranje već se iz njega artikli prebacuju u komisiono skladište.

            Ova dva skladišta mogu biti integrisana ili prostorno razdvojena ili čak postoji mogućnost da nema skladišta rezervi.

            Ako su pak ova skladišta razdvojena razlikujemo:

-interno komisiono skladište predstavlja jednu posebnu jedinicu, ali je fizički spojeno sa skladištem rezervi.

-eksteno  komisiono skladišto je potpuno fizički odvojeno od skladišta rezervi.

   Bitan parametar oblikovanja je način dodele mesta artiklima u skladištu, a taj način može biti fiksan,slobodan ili haotičan razmeštaj.

            Fiksan raspored podrazumeva raspodelu u zavisnosti od broja artikala ili abecednog reda. Kod slobodnog razmeštaja nema načina raspodele ali se teži da svaki artikl bude na mestu gde je dosad bio.

            Kod haotičnog razmeštaja mesto artikla se stalno menja,čime se može uštedeti na mestu, ali je neophodna podrška računara.

            Primenjuje se sledeći tipovi skladišta  za komisioniranje: podna skladišta, regalna, skladišta sa policama, obrtni regali i protočni regali. Izbor se vrši prema karakteristikama artikala, korišćenoj ambalaži.

56. Zadaci transportinih sredstava u sistemu komisioniranja

-doprema robe u komisioni sistem, transport od skladišta rezervi  do komisionog skladišta i premeštanje artikala.

-podrška čoveku

-dovoz i odvoz skladišnih i komisionih posuda

-odvoženje komisioniranih delova odnosno otprema porudžbine

            U komisioniranju mogu se primeniti sve transportne tehnike, a to zavisi pre svega od polaznih zadataka kao što su veličina i težina artikala, broj artikala itd.

Sve se više smanjuje upotreba pojedinačnih vozila.

            Uprkos pokušajima da se komisioniranje automatizuje čovek će još dugo biti nezamenjiv kod izuzimanja komisionh artikala. Automatizacija zahteva homogenost uskladištenih artikala, nije fleksibilna i često je neekonomična.

            U sistemu komisioniranja čoveku je obezbeđena mnogostruka podrška i to: ergonomski rađeno radno mesto, sistem dinamičke pripreme, primena modernih sistema za obradu informacija.

            Čovek u komisionom sistemu može da ima 3 f-je:

1.               dispozicionu

2.               kontrolu i nadzor

3.               ili fizičku realizaciju

1. DISPOZICIJA ima sledeće zadatke:

  -planiranje i kontrola angažovanja osoblja

  -usklađivanje sa potrebama drugih oblasti

  -utvrđivanje redosleda naloga da bi se obezedilo ravnomerno, visoko iskorišćenje pojedinih komplementarnih oblasti.

2. KONTROLA I NADZOR obuhvataju fizičku realizaciju. Tu spadaju:

-pokretanje obrade naloga

-izvođenje povratne veze

-ispitivanje celovitosti

-obrada smetnji

-kontrola realizacije aktivnosti sa akcentom na obradu hitnih naloga

3. FIZIČKA REALIZACIJA:

-nadzor nad zalihama i ponovno snabdevanje

-popunjavanje robe

-komisioniranje (realizacija)

-objedinjavanje delova naloga

-pakovanje i izdavanje otpremnice

-predaja robe u druge oblasti preduzeća.

57. Nalog za komisioniranje

Porudžbina kupca sadrži nekoliko artikala. Potrebno je izvršiti transformaciju u nalog za komisioniranje, a to se može izvršiti na 3 načina, u zavisnosti od zabrane metode komisioniranja.

1.               Metod  serijskog ili sekventnog komisioniranja u kome se porudžbina proširuje skladišnim podacima a redosled artikala se sortira prema redosledu skladišnih mesta za izdavanje. Ovde dokument o komisioniranju može istovremeno poslužiti kao otpremnica ali postoji opasnost da bude nepregledna zbog podataka koji su potrebni .

2. Metod rasčlanjivanja porudžbine i izrade porudžbina(paralelno komisioniranje) se primenjuje ako se radi paralelno komisioniranje na više mesta. Pošto imamo prvo raščlanjivanje pa tek onda objedinjavanje imamo povećane izdatke. Prednosti ovog sistema su: povećan učinak i kraće vreme učinka.

 3. Metod formiranja internih zbirnih porudžbina objedinjavanjem porudžbina više kupaca. Ovim se istovremeno obrađuje više porudžbina. Moguće je skraćenje relativnog vremena transporta a ovaj sistem je opravdan jedino ako se radi o velikom broju porudžbina u toku dana, od kojih svaka donosi po malo artikala. Ovakav sistem zahteva podršku računara.

58. Oblikovanje sistema za komisioniranje

Komisioniranje se obavlja ručno ili pomoću aparata.Ako se koriste ljudi za komisioniranje imamo dve alternativne metode:

1.               statička metoda- komisionar ide po robu koja se nalazi u regalima a on uzima samo onu količinu koja piše na nalogu za komisioniranje.U ovom slučaju komisionar obavlja i čitav niz drugih aktivnosti:

-odlučuje sa kog mesta mora uzeti materijal

-pronalazi putanju do tog mesta u skladištu

-vozi ili ide peške do tog mesta u skladištu

-indentifikuje policu sa koje treba uzeti materijal

-inicira sledeći nalog za komisioniranje

2.               dinamička metoda- roba ide ka komisionaru.Ovde se uglavnom radi o automatizovanim skladištima gde čitave skladištne jedinice idu ka komisionaru, on uzima potrebnu količinu a onda se tovarna jedinica vraća nazad u skladište. Ovom metodom se može dobiti ušteda u vremenu a komisionar ne napušta svoje radno mesto.

Čini se da je statička metoda povoljnija ali nemožemo biti sigurni:

-komisionar zbog jedne porudžbine mora obići više polja

-manipulisanje artiklima u skladištu se vrši ručno

-kratka su vremena zadržavanja artikala na policama.

Automati za komisioniranje imaju veliki učinak i nizak nivo grešaka. Ovi automati zahtevaju unificiranost roba u pogledu dimenzija i pakovanja pa se primenjuju samo u izuzetnim slučajevima.

59. Organizacija procesa u sistemu komisioniranja

Proces komisioniranja se sastoji od:

-Pripreme porudžbine za komisioniranje: pretvaranje narudžbine u nalog za komisioniranje se može izvršiti po serijskoj, paralelnoj ili metodi komisioniranja po vrsti artikala. Ovde razlikujemo komisioniranje sa ili bez papira.

-Priprema grupe artikala: se sastoji iz donošenja artikala iz skladišta rezervi (ako postoje i rasporedjivanja robe i po regalima). Prilikom rasporedjivanja robe mogu se koristiti fiksne, slobodne ili haotične raspodele. U novije vreme sa primenom računara može se koristiti ABC metoda koja deli skladište na zone a,b,c.

-Uzimanje delimičnih količina: se može obaviti ručno ili pomoću tehničkih sredstava što zavisi od same robe i tipa skladišta. Ručno izuzimanje još uvek preovlađuje. Ovde treba razlikovati jednostepeno i dvostepeno komisioniranje. Prvi podrazumeva realizaciju samo jedne narudžbe, dok drugi podrazumeva realizaciju internog zbirnog naloga (komisioniranje u skladištu i na mestu otpreme).

-Transport robe do mesta preuzimanja: se vrši uz pomoć transportnog sistema koji su različiti po stepenu automatizacije i eksploatacionim mogućnostima. Cilj angažovanja transportnog sistema je minimiziranje vremena transportovanja. Postoje potpuno automatizovani transportni sistemi (auto industrija), ali takvi sistemi zahtevaju visoka investiciona ulaganja, a sa druge strane znatno štede vreme i ne zahtevaju mnogo osoblja.

-Predaja preuzetih količina delova: vrši se na mestu otpremanja ali tek nakon završne kontrole koja se vrši ručno uz pomoć kontrolnih lista i otpremnice ili automatski upoređivanjem barkodova kontrolom težine.

Imamo dve vrste komisioniranja: konvencionalna (sa papirom- spiskom) i komisioniranje bez pisanih dokumenata (bezpapirno komisioniranje).

Konvencionalno komisioniranje podrazumeva postojanje pisanog dokumenta koji radnik čita i obrađuje pozicije. Bezpapirno komisioniranje isključuje čitanje (koje zahteva dosta vremena) ali bi trebalo automatizovati transportne sisteme radi povećanja racionalnosti. Ako ne postoji papir radnik može istovremeno da radi sa obe ruke.

60. Korišćenje posuda i njihovo obeležavanje

Izbor posuda i pakovanja  ima veoma značajnu ulogu u sistemu komisioniranja. Teži se unificiranju primenjenih posuda sa istovremenom optimizacijom posude.

Posude služe za prikupljanje poručene robe i njen transport do mesta otpreme. Standardizacijom posude se pojednostavljuje zahvatanje, prevoz i pretovar, a samim tim i vreme se skraćuje.

Teško je optimizirati dimenziju posude, jer je roba veoma heterogena, a i primenjuju se različiti tehnički sistemi prilikom komisioniranja.

Pored optimizacije dimenzija i oblika posude treba voditi računa o obeležavanju i kodiranju pojedinih posuda. Ako u realizaciji narudžbine učestvujue više radnika potrebno je da posuda ima broj da se narudžbina na mestima pretovara ili otpreme ne bi pomešale.

61. Logiostika nabavke: Ukupni zadaci

Ukupni zadaci nabavke  se dele na :

 - Zadatke orijentisane na tržiše i zaključivanje ugovora (kupovina).

-Administrativne i fizičke zadatke vezane za tokove materijala i robe.

Osnovni zadaci kupovine su :

-istraživanje tržišta nabavke

-prezentacija i ugovaranje nabavke

-analiza cena i analiza vrednosti

-upravljanje nabavkom

Zadaci logistike nabavke zavise od veličine preduzeća, strukture preduzeća, značaja nabavke kao i drugih faktora.

Uopšteno, osnovni zadaci su :

-prijem i kontrola robe

-skladištenje i upravljanje skladištem

-skladišna dispozicija

-unutarpogonski transport

-planiranje, upravljanje i kontrola tokova materijala i informacija

Primenjeni koncept nabavke ima odlučujući uticaj na trenutnu ekonomsku situaciju.

50-ih – snabdevanje po svaku cenu

60-ih – upoređivanje cena

70-ih – nabavka se vodi preduzetnički

80-ih – stvaranje prolaznih tokova informacija materijala

80-ih – dolazi do razdvajanja zadataka između

90-ih – dominacija

62. Koncepcija pripreme materijala

Zadatak pripreme materijala je da se: potrebni materijal za proizvodnju u potrebnoj količini i kvalitetu pravovremeno stavi na raspolaganje na mestu potrebe. Zahtevi za pripremanje materijala su visoka pouzdanost isporuke, visoka raspoloživost i visoka fleksibilnost isporuke kao i sastav porudžbine koji odgovara zahtevima.

            Sa ekonomske tačke gledišta minimizirati troškove vezane za pripremanje materijala, a to su : troškovi upravljanja, sistemski troškovi za oblikovanje, troškovi za planiranja, kontrolu pripremanja materijala, troškovi za držanje zaliha, troškovi skladišta i varijabilni troškovi skladištenja i istovaranja, transportni troškovi i troškovi rukovanja.

            Pripremanje materijala potrebnog za proizvodnju može se obaviti sa ili bez prethodnog skladištenja zaliha u preduzeću.

63. Pojedinačna nabavka u slučaju potrebe

Imamo tri tipa nabavke:

-pojedinačne nabavke u slučaju potrebe

-nabavljanje za zalihe

-nabavka sinhronizovana sa proizvodnjom

U slučaju pojedinačne nabavke potrebni materijali se nabavljaju tek onda ako postoji posebna i sa određenom porudžbinom povezana potreba. Ovako se izbegavaju troškovi vezivanja kapitala, troškovi kamata i troškovi održavanja skladišta. U ovom slučaju materijal se transportuje neposredno posle ulazne kontrole robe na mestu potrošnje.

Ovaj princip dovodi do suženja akcionog- vremenskog prostora u proizvodnji. Nekad se vrši pritisak da se nabavlja po nepovoljnijim uslovima što može da ima negativne posledice.

            Ovaj princip se najviše primenjuje u pojedinačnoj proizvodnji pre svega zbog kratkog vremena isporuke i neograničene vrednosti dobavljača.

64. Nabavljanje za zalihe

Nabavljanje zaliha ima za cilj stvaranje proizvodnje nezavisne od nabavke. Drže se zalihe da bi se osigurao proizvodni proces, da bi bio nezavistan od dobavljača ili uslova isporuke kao i da bi se izbegla kolebanja cena.

            Prednosti ovog koncepta su:visoka raspoloživost materijalima i realizacija niskih troškova proizvodnje. Nedostaci: vezivanje kapitala u zalihama, potrebne površine i personal za opsluživanje materijala.

            U praksi se pokazalo da i pored držanja visokih nivoa zaliha često na skladištu nema baš ono što je potrebno, a niža učestalost izmene materijala ima za posledicu smanjenje rentabilnosti.

65. Osnovne karakteristike i koncepcije nabavke sinhronizovane sa proizvodnjom

Podrazumeva sinhronizovanje sa proizvodnjom, i ona pokušava da isključi nedostatke nabavke za zalihe (visoko vezivanje kapitala za skladištenje) i nedostatak pojedinačne nabavke (poteškoće u planiranju i kasno stizanje materijala).

 Sa dobavljačima se dogovaramo o isporuci na duži vremenski period, koji ga obavezuje da materijal isporuči u terminu koji je potreban za proizvodni proces. Isporuka se određuje kroz potrebu proizvodnje.

Držanje u skladištu postoji samo kao oblik prelaznog skladištenja.

Cilj strategije lanca JUST-IN-TIME je da se koz pojednostavljenje i racionalizaciju materijalnog i informativnog toka unutar preduzeća proizvodi po mogućstvu tačno prema potražnji i s tim u skladu da se traženi materijal nabavi proizvodno sinhrono.

JUST-IN-TIME pored minimiziranja zaliha obuhvata i osiguranje kvaliteta, izbor transportnog sredstva, odluke o lokacijama i odnosi sa dobavljačima. 

Tri koncepta su se iskristalisala:

1.                   direktan poziv

2.                   smeštanje dobavljača u blizini proizvođača i primaoca robe

3.                   zajedničko upravljanje zalihama

Konvencionalan proces planiranja materijala predviđa proizvodnju i kontrolu kod dobavljača u stepenima, međuskladište kod dobavljača, ulaznu kontrolu kod primaoca, skladište kod primaoca i potrošnju materijala kod primaoca u proizvodnji.

Nasuprot tome se kod proizvodno sinhrone nabavke odustaje od više ili u idealnim uslovima od svih aktivnosti koje doprinose povećanju vrednosti.

66. Direktan poziv

Predstavlja zahtev za materijalom od dobavljača kada primaoc ima potrebu za materijalnim dobrima neophodnim za proizvodnju I montažu.

Direktnom pozivu isporuke prethode 3 nivoa planiranja.

1.                     Okvirni dogovor: dogovor najčešće na 12 meseci

2.                   Okvirne porudžbine: po pravilu ova porudžbina usleđuje dobavljaču u periodu od 3 meseca. Kroz okvirnu porudžbinu sledi kod dobavljača davanje znaka za nabavku materijala i vremena za sprovođenje proizvodnje.

3.                     Direktan poziv: zadnji nivo je direktan poziv na osnovu unapred isplaniranih količina u okviru porudžbine. Zatim slede podaci o količini, varijanti, terminu isporuke i mestu isporuke.

Za redukovanje vremena i prenošenje informacija koriste se moderne komunikacione tehnike.

 

67.

 

68. Sinhronizovanje nabavke sa proizvodnjom putem zajedničkog upravljanja zalihama

Model proizvodne sinhronizacije, nailazi na ograničenja kod:

1.                velikih prostornih udaljenosti proizvođača i potrošača

2.                specifičnih tipova proizvoda

3.                proizvodnja dobavljača koja je nepodesna za JUST-IN-TIME

U ovim slučajevima u upotrebu ulaze modeli špediterskih skladišta. Ona imaju za cilj optimalan protok materijala u korist preduzeća po nižim troškovima i smanjenje broja preseka informacija.

Kod ovog modela potpisuje se ugovor između potrošača i dobavljača.

Isporuke se bez izuzetka šalju u skladište špedicije i to na osnovu narudžbenice primaoca, koju ova dostavlja direktno dobavljačima.

Primaoc poručuje iz skladišta one delove koji su neophodni za proizvodnju. Zadatak špeditera je da naručene delove komisionira za JUST-IN-TIME tehnologiju. Za fakturisanje delova koji su poručeni iz špediterskih skladišta ispostavlja se obračun kupcu. Špediter ima funkcije: preuzimanja robe, uvoz, skladištenje i vođenje skladišta, kontrola, otpremanje robe i informacija.

Kod razvijanja ovog modela nametnuli su se principi:

- mora biti kooperacije (dobavljač- špediter- kupac)

- učešće mora biti dobrovoljno

-                                                                          visina zaliha i tehnička realizacija je individualna

-                                                                           špediter mora da ima poverenje obe strane

-                                                                          troškove špeditera snosi kupac

69. Kriterijumi za optimalno diferenciranje politike pripreme materijala

Da bi odabrali optimalno rešenje za pripremu materijala moramo razmotriti različite karakteristike pojedinih koncepcija.

  Kriterjumi na osnovu kojih se vrši izbor koncepcije pripreme materijala:

-relativna vrednost vrste materijala(ABC-analiza)

-struktura potrošnje(XZY-ANALIZA)

-tip proizvodnje

-neophodan stepen usluge

-sposobnost skladištenja materijala

-raspoloživ kapacitet skladišta

-pozicija na tržištu nabavke

-samostalnost traženja

-   uspešna ekonomsko-finansijska restrikcija

ABC analiza deli mnogobrojne materijale na 3 klase. Klasifikacija materijala se može izvršiti na osnovu više kriterijuma:trajanje vrednosti,potrebna vrednost, potrbnih količina za određeni vremenski period.

ABC analiza se često dopunjava   XYZ analiza koje materijale razvrstava po njenoj potrošnoj strukturi:

X-materijali sa konstantnom potrošnjom i samo sa slučajnim kolebanjem

Y-potrošnja sa jačim kolebanjem

Z-potpuno nepravilna potrošnja

Tip proizvodnje se karakteriše brojem ponovljenih postupaka. Masovna proizvodnja je pogodna za isporuku sinhronizovanu sa proizvodnjom ako se isporučuju visoko kvalitetne sirovine.

Zahtev za većim stepenom usluge obara se dimenzionisanjem skladišta što se postiže uskim povezivanjem dobavljače da snize nagomilavanje zaliha u ukupnom lancu stvaranja.

Veština skladištenja materijala zavosi pre svega od osobina materijala.

Raspoloživa kapaciteti skladišta su vrlo važna odrednica za izbor koncepta pripreme materijala.

Ako je tržište dobro snabdeveno tako da radi o pojedinačnoj proizvodnji pogodna je nabavka sinhronizovana sa proizvodnjom.

Zahtevi za autonomijom izražavaju prikazani stepen nezavisnosti dobavljača, koji se želi ostvariti.

Finansijsko-ekonomska ograničenja pre svega utiču na izbor koncepcija primene.

70.

 

71. Logistika proizvodnje: osnovne karakteristike

Zbog prelaska sa tržišta ponuđača na tržište kupca uslovi za ekonomičnu proizvodnju industrijskih proizvoda su se bitno izmenili.

Pojam logistike u industriji se vezuje za veštinu upravljanja tokovima materijalnih dobara od proizvoda do mesta potražnje.

Danas rešenje nije osiguranje snabdevanja preko povećanja zaliha na skladištu već se rešenja traže na području optimizacije tokova materijala i informacija u čitavom log lancu s tim da je vrema postalo odlučujući faktor za ostvarenje konkurentske prednosi.

Logistika proizvodnje je podrška nadređenoj logistici preduzeća i predstavlja ukupnost zadatka, i mera koje se izvode iz tih zadataka, u cilju obezbeđenja optimalnog protoka informacija materijala i vrednosti u procesu transformacije i predmeta rada na područiju proizvodnje.

            Bitne f-je logističke proizvodnje, pored transporta i skladištenja su:

-               fabričko planiranje i njegovo usklađivanje sa tokom materijala

-               planiranje i upravljanje proizvodnjom

Fabričko planiranje je deo strategije planiranja preduzeća i planira se na srednji do duži rok.

Planiranje i upravljanje proizvodnjom se na kratki do srednji rok.

72. Ciljevi fabričkog planiranja

Stvaranje fabričkog planiranja je stvaranje tehnički besprekornog toka proizvodnog procesa uz istovremeno stvaranje dobrih radnih uslova, s tim da se podrazumeva i novo planiranje proizvodnih mesta i planiranje premeštanja ili proširenja već postojećih preduzeća.

            Postoje 4 osnovna cilja fabričkog planiranja:

1. optimalni proizvodni(materijalni) tok

2. humani radni uslovi

3. dobra iskorišćenost površine i prostora

4. visoka fleksibilnost gradnje, postrojenja i uređaja

Pored ovih ciljeva postoje i ciljevi koji se ne mogu kvantifikovati, a to su: minimiziranje transportnih troškova,troškova međuskladištenja, tr. prostora i tr. menjanja lokacije.

Transportni troškovi se mogu izbeći ako se određena sredstva preduzeća poređaju jedno uz drugo čime se omogućava direktna primopredaja predmeta rada. Ako ovo nije moguće izvesti treba koristiti puteve sa visokim tr. intenzitetom kako bi se mogli koristiti eficijentni tr. uređaji.

Mađuskladišta mogu biti planirana i neplanirana. Neplanirana su prouzrokovana neposredno u upravljanju ili smetnjama, pa otklanjanjem ovih problema nestaće  i ovi troškovi. Planirana međuskladišta  možemo ukloniti ako poređamo jedno uz drugo sredstva preduzeća.

Troškovi prostora se pojavljuju kod novih planova proširenog planiraja. U ove troškove spadaju: kalkulativni troškovi, tr. zarade, porezi, doprinosi, osiguranja i materijalni tro.

Troškovi promene lokacije se javljaju u slučaju nekih premeštanja ili dela preduzeća.

Oblikovanje preduzeća se može izvršiti po sledećim principima:

-princip dobre preglednosti, lokacije treba da budu tako raspoređene da se nedostaci mogu odmah uočiti

-princip minimalne smetnje, radni prostor treba oblikovati da smetnje nikako ili vrlo malo utiču na preduzeće

-visoka elastičnost, sredstva treba rasporediti tako da može udovoljiti zahtevima za promenom sa minimumom napora

-pravolinijski tok materijala, nema ukrštanja i vraćanja materijala čime se ostvaruje veća preglednost i kraće vreme pr.

-humana radna mesta, treba obratiti pažnju na zahteve sigurnog i radnog sadržaja

Svi ovi zahtevi mogu delovati komplementarno ili konkurentski.  

            73. Faktori koji utiču na fabričko planiranje

Faktori koji utiču na fabričko planiranje su:

Proizvod, pogonska sredstva, radna snaga, zakonske odredbe, postojeći objekti i zemljišne parcele

Proizvod utiče preko veličine, težine, konstruktivnog oblika kao i sadržaja proizvodnog programa.

 -Veličina i težina utiču na obradu, transport i skladište. Konstruktivni sastav proizvoda utiče na redosled radnih postupaka, a ovi na šemu redosleda u fabričkom planiranju odnosno na raspored radnih sredstava.

 -Pogonska sredstva utiču preko svoje veličine, težine i tehnoloških osobina. Veličina i težina su zahtevi za lokacijom, nosivosti poda. Potrebno je obezbediti lokacije koje mogu biti dobro opslužene, odnosno koje su povoljne sa transportnog aspekta. Nekada je uređaje potrebno postaviti zajedno zbog upotrebnih efekata (buka,gasovi) (centralni kontakti, nekad ih je potrebno razdvojiti) (decentralizovani kon.)

 -Radnici postavljaju zahteve u pogledu oblikovanja i raspodele radnih mesta. Teži se da radno mesto doprinese zadovoljstvo u poslu i dobar osećaj radnika . Na dobro osećanje radnika utiče boja, osvetljenje, klimatizacija, provetravanje, prigušenje buke

 -Fabrička parcela je ustvari zadata lokacija, utiče preko topografije, nosivosti zemljišta, postojeća prepravka (zgrade, objekti, kanali)itd.

 -Zakonske odredbe obuhvataju pravila za izgradnju i oblikovanja pogonskih objekata, a služe za zaštitu života i zdravlja radnika i okoline preduzeća.

-Objekti predstavljaju ograničenja slobode oblikovanja kroz visinu, nosivost poda, širinu i dužinu prostorija, osvetljenje itd. Problemi nastaju ako se mašine nemogu smestiti zbog visine ili nosivosti poda, zidovi takođe mogu uticati na razmeštaj ili čak na transport. Ako se zbog nekih operacija zahteva dobra vidljivost takve mašine treba staviti do prozora. Teške mašine se uglavnom postavljaju u prizemlje.

  

74. Prikupljanje podataka o potrebnim površinama i obimu transporta

Potrebna površina je određena sredstvima rada i radnom snagom i bitna je za izbor lokacije i mesta. Ukupna potrebna površina se sastoji od :

  - Površina za postavljanje sredstava rada se može naći u prospektima i pored statičkih dimenzija obuhvata i dimenzije ekstremnih položaja u kome se pojedini elementi mogu naći.

   - Skladišne površine obuhvataju i površine za opiljke i otpad.

- Površina za transport i saobraćaj se definiše tek posle postavljanja mašina. Na potrebnu površinu sredstva rada dodaje se još 40% površine za saobrašaj.

Poželjno je proveriti da li se novi saobraćajni zahtevi mogu zadovoljiti modifikacijom postojećeg tran. sistema, a ako ne treba nabaviti odgovarajuća transportna sredstva sa osvrtom na ograničenje nosivosti.

  - Površina za upravu, društvene potrebe i ostalo.

Obim tr. se određuje iz proizvodnog programa. Prvo se utvrđuje količina materijala koja se mora premestiti iz neke jedinice preduzeća u drugu jedinicu, a to se radi ili  ABC analizom ili analizom PROIZVOD X KOLIČINA.

Dobijeni podaci se prikazuju pomoću OD-DO dijagrama ili grafički (sankez-dijagram). Grafička metoda ima prednost što se jasno uočavaju najvažniji tokovi.

Ovako dobijene količine tereta moraju se preračunati u tranportne jedinice, jer podaci o količini, težini i zapremini nemaju povratno dejstvo na transportne troškove. Drugi razlog je taj što se na osnovu broja transportnih jedinica i stepena iskorišćenja nosivosti transportnih uređaja može dimenzionisati transportni sistem.

Ako nemamo mogućnost određivanja transportnih potreba preko proizvodnog programa koristi se samoopisivanje pomoću transporrtnog osoblja u periodu od 10 radnih dana.

Podaci se mogu prikazati u OD-DO tabeli ili transportnoj matrici.

75. Principi planiranja sa posebnim osvrtom na izbor tehnologije proizvodnje sa logističkog aspekta

Predmet planiranja je definisanje:

-Princip proizvodnje

-Tehnologije proizvodnje i

-Principa transporta i skladištenja

Planiranje tehnologije proizvodnje nema direktne veze sa logistikom međutim logistički kriterijumi služe za ocenu predloženih tehnologija. Logistika po potrebi predlaže promene postupaka proizvodnje kako bi to doprinelo optimizaciji logističkih ciljeva.

Visok stepen procesa proizvodnje je preporuka za prelazak na organizacioni oblik orjentisan na objekat u proizvodnji delova, a sa druge strane zbog visokog stepena programa prooizvodnje radnici gube identifikaciju sa svojim radnim zadatkom.

Prelazak na proces proizvodnje sa malim brojem stupnjeva doprinosi monimiziranju troškova koordinacije i skraćuje vreme prelaza u proizvodnji. Da bi se postigli potpuni efekti moraju biti obuhvaćeni svi proizvodni procesi- proizvodnja sirovina i delova kao i montaža.

Prilikom stvaranja proizvodnog procesa sa malim brojem stupnjeva mogu nam koristiti sledeća znanja:

-broj stupnjeva možemo smanjiti integracijom tehnološki radnih operacija odnosno obuhvatanja istovremenim izvođenjem a ne menjanjem radnih sredina.

-eliminisati stupnjeve koji imaju bez rezervnu zamenu

-da bi se doprinelo smanjenju stupnjeva zamena tehnološki radne opracije, koje menjaju tehnološki postupak.

Cilj je smanjenje brojeva stupnjeva proizvodnje ,što se može uraditi sažimanjem više proizvodnih stupnjeva u jedan proces a time rasterećujemo heterogeni mašinski park. Sjedinjenje mnogih postrojenja doprinosi radu ukupnih troškova za planiranje proizvodnje kroz konstrukciju, montažu, održavanje, pripremu rada i kontrolu kvaliteta.

 76. Globalno planiranje

 Prvi korak je planiranje idealnog projekta što je ustvari planiranje rasporeda radi obezbeđenja ekonomičnog toka. Ovaj korak podrazumeva biranje optimalnog projekta koji  bez restrikcija idealno ispunjava zahteve.

Drugi  korak je planiranje realnog rasporeda . To je ustvari projekat koji je prilagođen datom realnom slučaju .

Sledi projekat prilagođen materijalu koji treba da ispuni sledeće zahteve:

-trajno garantovanje jedinstvenosti pravca

-minimizirati udaljenost ukupnog transporta

-treba naznačiti i obrtna sredstva kako bi se najfleksibilnije prilagodila varijacijama programa .

Jedinstvenost pravca se zahteva zbog mogućnosti korišćenja:kontinualnog transporta, jakih transportnih sredstava, gravitacione sile, racionalne transportne organizacije, reduciranog praznog hoda, povećanja otpreme.

Minimiziranje transportne udaljenosti se zahteva zbog minimiziranja transportnih troškova a sa druge strane zbog mogućnosti uklanjanja ili smanjenja broja međuskladišta.

U praksi se za minimiziranje transportna udaljenosti koriste principi približavanja koji se dele u 3 grupe:

1.                          konsrukcioni postupci- sukcesivni raspored organizacionih jedinica

2.                          postupci poboljšanja- vrše se određene promene radi poboljšanja sve dok se ne iscrpi i poslednja mogućnost poboljšanja

3.                          kombinacija prethodna dva.

Kod raspoređivanja pojedinih jedinica treba obratiti pažnju na primarnost stajališta. Tako skladišta materijala su povoljna za početak materijalnog toka, alatna skladišta treba postaviti što bliže mašinama i uređajima, prostorije za upravu treba staviti tako da bi imali dobar pregled nad proizvodnjom.

Centalne uređaje, nabavku i socijalne površine treba staviti na rubno poručje da ne ometaju tok materijala .

Ako prilikom planiranja postoje suprotni zahtevi za rasporedom možemo koristiti trougaoni ili četvorougaoni raspored.

Prilikom planiranja strukture zgrade treba obratiti pažnju na sledeće:

-velike ravne pregledne hale bez međuzidova

-kratki i ravni putevi kojima se tr. sredstva mogu kretati

-jedinstven standard za zgradu i tehniku.

Nakon grubog oblika zgrade definišu se nosivost poda,krova,visina prostorija, razmak između potpornih stubova, osvetljenje i klimatizacija. Blago predomenzionisanje ovih elemenata povećava fleksibilnost u premeštanju .

Razmak stubova zavisi pre svega od građevinsko- statičkih uslova a onda od proizvodne tehnike i toka materijala.

Planiranje površine prozora je takođe bitno a trebalo bi da dnevno svetlo pada sa leve strane na pojedina radna mesta i uzduž toka materijala, da bi se izbegle senke i zaslepljenja.

77. Detaljno planiranje

Kada definišemo funkcionalne površine unutar jednog stajališta možemo planirati konačan raspored sredstava preduzeća. Da bi se omogućila veća preglednost prave se detaljni rasporedi:

-sredstva preduzeća

-snabdevanja i pražjenja

-zgrade

Zadatak rasporeda sredstava preduzeća je da predstavi budući raspored sredstava u pojedinim funkcionalnim područjima. Za svako sredstvo preduzeća treba proveriti da li je njegov položaj u skladu sa idealnim planom grubog planiranja. Ovde odlučujuću ulogu igra centralizujući ili decentralizujući uslovi što znači da za svako sredstvo treba proveriti da li je njegov povoljnije zajedničko postavljanje (zbog pratećih elemenata) ili je povoljnije partikularno rešenje. Kod centralizacije imaćemo manje troškove zbog zajedničkog korišćenja agregata a veće troškove zbog loših uslova toka materijala.

Ako imamo nepravilan oblik prostora možemo se odreći rasporeda u skladu sa tokom materijala i koncentrisati mašine iste vrste u jednoj jedinici. Pošto smo raspodelili sredstva sada treba planirati i saobraćajnice, vrata, kapije i dimenzionisati ih u skladu sa propisima.

Ako imamo jedan  jedinstven proizvodni tok onda je za taj slučaj praktičan linijski raspored što vodi i boljoj preglednosti i boljem korišćenju transportnih sredstava.

Ako je proizvodni tok nejedinstven onda treba uzeti rasuti raspored da bi se održala kratka transportna ostojanja i bolje korišćenje prostora.

Prilikom raspoređivanja sredstava treba voditi računa i o njihovim potrebama za snabdevanje i pražnjenje (za infrastrukturom).

Ako proširujemo planove ili pravimo nove planove moramo napraviti i dodatni raspored zgrade koji služi kao osnova za planiranje gradnje i dobijanje građevinske dozvole.

Završetak procesa fabričkog planiranja je vrednovanje varijanti detaljnog rasporeda. Za ocenu mogu poslužiti veličine kao što su : tr. troškovi, troškovi prostora, promena lokacije i troškovi međuskladištenja.

Nije svaki od kriterijuma jednako važan pa zbog toga treba izvršiti ponderisanje.

78. Logistika distribucije: Definicija, ciljevi i zadaci

Distribuciona logistika je spona između proizvodnje i prodaje u preduzeću. Obuhvata sve skladišne i transportne procese od robe do primaoca.

Cilj je da se prava roba pripremi na pravom mestu i u pravo vreme i u pravoj količini i time nađe optimum između usluga isporuke i troškova.

Distribucija robe je instrument konkurencije koja postiže prednost nad konkurencijom kroz poboljšanu uslugu isporuke.

Distribucija obuhvata sve aktivnosti koje omogućavaju prenošenje materijalnih i nematerijalnih dobara od jednog materijalnog dobra do drugog.

Distribucioni sistem se sastoji od svih distribucionih kanala i njihovih distribucionih organa,pa se zbog toga distribucija razmatra sa dva aspekta:

-logistički(fizički) distribucioni sistem

-akvizicioni distribucioni sistem

Cilj fizičke distribucije je realizacija definisanog nivoa usluge isporuke pri čemu se vodi računa o potrebnim merama i sredstvima za realizaciju cilja.

Komponente usluge isporuke su:

-vreme isporuke

-pouzdanost isporuke

-stanje isporuke

-fleksibilnost isporuke

Kalitet usluge isporuke je ključ uspeha mnogih preduzeća. Zbog ovoga su veoma važne analize pojedinih elemenata usluga isporuke.

Analize se sprovode diferencirano :

-proizvodima

-grupama kupaca

-geografskom položaju

Treba znati da povećanje kvaliteta usluge isporuke neproporcionalno povećava troškove koje snosi ili klijent ili preduzeće.

Vidimo da max dobit se ne može ostvariri sa max nivoom usluge

79. Osnovni problemi distribucije

Promene u okruženju ali i izmene u sopstvenom sistemu primoravaju proizvođača da stalno vrši ispitivanja i prilagođava sopstvene usluge. Sve ovo govori da distribucija ne može biti statička.

Preduzeća koja brzo reguju na promene imaju veliku šansu da stvore konkurentsku prednost i da svoje potencijale za uspešno poslovanje stalno izgrađuju.

Promene se odnose na: tržište, proizvod i tehnologiju.

Neke promene koje su značajne:

-                     koncentracija i kooperacija omogućavaju primaocu bolju startnu poziciju

-                     proizvodi koji se baziraju na know-how uslovljavaju određenu podršku klijenata

-                     nove tehnologije su stvorile polazne uslove za fizičke i informacione revolucije u distribuiranju

-                     povećani troškovi energije i kadrova mogu biti reorganiz. u distribuciji sistema.

Na osnovu svega ovoga izvodi se zaključak da jedan distri. sistem  mora u svako doba biti u stanju da uvede mere za prilagođavanje. Ako se radi o suštinskim promenama mora se vršiti prilagođavanje strategije distribucije.

Zadaci distribucije:

1.                    na području distribucije, zbog velikog procentualnog učešća troškova logistike, postoje znatne rezerve eficijencije.

2.                    distribucija je jedan od osnovnih potencijala za uspešno poslovanje preduzeća jer distribucija obezbeđuje proizvođačima jaču poziciju na tržištu i diferencijaciju na tržištu u odnosu na konkurenciju

3.                    odluka na polju distribucije najčešće strategijske odluke, a njihov uticaj dugoročniji, one se teško i uz velike troškove mogu menjati a i utiču na imidž preduzeća.

80. Osnovni faktori koji utiču na distribucionu logistiku

Na distribuciju utiču zahtevi tržišta i kupaca a sa druge strane ograničene uslove i mogućnosti pružanja odgovarajućih usluga.

Zahtevi za isporukom sve više rastu a sa tim i zahtevi za otpremom i kvalitetnim distr. sistemom. Imamo i pojačane zahteve za isporukom tačno na vreme (just-in-time) tj. isporuka sinhronizovana sa potrebama. JIT (JUST-IN-TIME) koncepcija zahteva visoku frekvenciju isporuke i značajno povećanje informacionih tokova i zahteva stalnu proveru strukture distribucije.

Kompletne isporuke su garantovane od strane proizvođača preko održavanja tačnih rokova, sa podrškom odgovarajućih sistema planiranja i upravljanja nabavkom i proizvodnjom. Sastavni deo loističke usluge pri ovakvim uslovima je spremnost davanja izveštaja o statusu davanja porudžbine što obuhvata i f-ju transporta odnosno špeditera.

Radi sopstvenog rasterećenja mnogi kupci prenose određene usluge na svoje isporučioce. Ali ovo zahteva odgovarajuću organizaciju da bi se postigli min log. troškovi. Primer za ovo je postojanje trgovinskih preduzeća koja sama obavljaju makro distribuciju robe u svoje filijale za razliku od drugih trgovinskih preduzeća koja zahtevaju direktnu isporuku od proizvodnje do svoje filijale.

Sve veći porast opterećenja okoline i osetljivosti životne sredine vodiće u buduće ka daljim promenama u pravnom sistemu koji će uticati na oblikovanje logističkog sistema.

Zahtevi koji se postavljaju pred logistiku distribucije su:

-smanjenje korišćenje sredstava za pakovanje i prelazak na ekološko pakovanje

-redukovanje tr. aktivnosti(manji br. praznih vožnji i smanjenje drumskog transp.

-stvaranje sistema za uklanjanje ostatka proizvodnih procesa odnosno za ponovno korišćenje paleta i materijala za pakovanje.

Pored prilagođavanja ekološkim zahtevima nudi se i ekološki orjentisano oblikovanje distribucije i mogućnost za diferencijaciju  u konkurenciji. Recimo neki proizvođač reklamira da svoje proizvode dostavlja železnicom ili nekim drugim ekološkim vidom prevoza.

 81. Koncepcija distribucije: Oblikovanje i vrednovanje

Na osnovu pristupa struktura distribucija se može opisati:

1)                           elementi odnosno distribucioni organi

2)                           odnosi između distribucionih organa

3)                           osobine elemenata i odnosa

Na osnovu ovoga možemo raći da strukturu distribucije karakteriše:

-vrsta, broj i razmeštaj organa distribucije

-prostorna podela područja isporuke

-tok materijala (stepen distribucije)

-akvizicioni zadaci organa distribucije

-tok informacija

-tok novca

-pravni odnosi između organa

Struktura distribucije se orjentiše prema segmentima proizvoda i tržišta, te su karakteristike proizvoda ciljevi tržišta vrlo važni za oblikovanje distrib. Moramo imati u vidu i topografske uslove.

Za ocenjivanje varijanti odnosno upoređivanje koriste se postupci:

-analiza upotrebne vrednosti

-analiza troškova i efekata

-analiza prednosti i nedostataka

 

82. Sistemi i kanala distribucije

Sistemi se sastoje od elemenata (distribucionih organa) odnosa između elemenata i osobina elemenata . Da bi razmatrali pojedinačno podsisteme i delove sistema, moramo izdvojiti iz ukupnog sistema.

Sistemi distribucije su:

1)                             SKLEDIŠTENJE

-Studija mikro lokacije

-Logistika skladišta

-Planiranje korišćenja

-Upravljanje skla.

-Sopstveno ili skladište van preduzeća

2)                             TRANSPORT

-Planiranje voznog parka

-Nabavka ,zakup,lizing

-Sopstveni /javni prevoz

-Drumski i železnički tran.

3)                             PAKOVANJE

-Materijal i oblik

-Propaganda

-Zbrinjavanje

-Troškovi

4)                             REALIZACIJA PORUDŽBINE

-Integracija informacija

Ako preduzeće vrši distribuciju onda se postavlja pitanje izbora pogodnog transportnog sredstva odnosno kan. distribucije. Prilikom odlučivanja za drumski ili železnički transport primenjuje se sledeći kriterijum:

-Pouzdanost isporuke

-Troškovi transport

-Fleksibilnost isporuke

-Posledični troškovi vezani za lomljivu robu, opasnu robu, skupocenu i kvarljivu robu

-Stepen organizacije i troškovi planiranja

Železnica je pogodna za tr. masovnih roba na dužim relacijama. Železnica je najpogodnija sa aspekta zaštite prirode i životne sredine.

Sa druge strane drumski prevoz ima većih problema sa gužvom i utiče na životnu sredinu, tako da se mora naći optimalna raspodela prevoza između pojedinih vidova saobraćaja. Postoje i kombinovani sistemi HUCKE PACK saobraćaja itd.

Danas se sve češće postavlja pitanje :

-Tr. za sopstvene potrebe ili

-Tr. za opšte potrebe(javni transport)

Kriterijumi za izbor oblika korišćenja tra.

-Količina/oscilacije

-Potreba u investicijama

-Poreska politika

-Bezbednost i informacije

-Dinamika tržišta

-Tehnički know-how

-Specijalno manipulisanje

83. Diferenciranje log. zadataka i alternativa u org. oblikovanju

Organizacija obuhvata aktivnosti organizovanja strukturiranja i regulisanja a i rezultate ovih aktivnosti. Ove aktivnosti se završavaju u sklopu zadataka preduzeća i odnose se na integraciju i diferencijaciju zadataka i radnih postupaka. Rezultati organizacionih aktivnosti je ukupnost trajnih, opštih pravila i jedna integrisana i diferencirana struktura. Organizovati se mogu samo trajna stanja. Izgradnja organizacije  je usmerena na stvaranje funkcionalne sposobnosti jedinice unutar jedne integrisane strukture.

Osnovni principi organizacije su specijalizacija (podela rada) i koordinacija. Kroz podelu rada se određuje koje zadatke dodeliti kojim članovima organizacije.                                                        

Ovom prilikom treba iskoristiti posebne sposobnosi radnika, a log. zadatak treba podeliti prema različitim aktivnostima: realizacija porudžbine, upravljane skladištem i transportnih dispozicija.

Posledica  organizacione dispozicije je ta da niko nije odgovoran za zadatke logistike a to ima za posledicu da se ti zadaci smatraju sporednim i poklanja im se malo pažnje. Mora se rešiti problem koordinacije da bi se prilikom rešavanja pojedinih log. zadataka uzela u obzir i ukupna logistika.

Instrumenti koordinacije se mogu podeliti na  strukturirane i nestruktirane.

Struktuirani koordinacioni  instrumenti se zasnivaju na organizacionim pravilima dok se ovi drugi zasnivaju na merama koji radnici treba da se usmere na organizaciju preko stavova i načina razmišljanja. Zbog toga se organizuju kursevi za dalje ovrazovanje.

Kod strukturnih koord. inst. treba razlikovati

-Koordinacija putem ličnog upućivanja

-Koordinacija putem ličnog samoodlučivanja

-Koordinacija putem ličnog programa

-Koordinacija putem ličnih planova

Koordinacija putem ličnog upućivanja podrazumeva da rukovodilac daje upustva uzimajući u obzir postojeće stanje.

Koordinacija samoodlučivanjem  podrazumeva donošenje odluka samih radnika u konkretnim situacijama radnik može sam odlučiti ili uz predhodni konsultaciju.

Koordinacija putem programa  podrazumeva postojanje računarskih programa koji će pomoći u donošenju odluka.

Planovi su instrumenti, da bi se njima uskladili ciljevi, mere i resursi.

Da bi odlučili kako integrisati pojedine log. funkcije treba istražiti  4 problema:

-koje logističke funkcije treba da sadrži log. koncepcija

-koji organizacioni oblik treba da ima logistika

-kako i gde treba implementirati logističku koncepciju u organizacionoj strukturi

-koji nivo centralizacije odnosne decentralizacije logistike

84. Kriterijumi za određivanje adekvatnosti log.  organizacije

Kao kriterijumi za izbor log. organizacije uzimaju se logistički troškovi, usluga isporuke, struktura proizvoda, struktura proizvodnje, fitička struktura i geografska rasprostranjenost sistema logistike.

Logistički troškovi su pokazatelji značaja logistike u preduzeću. Pokazatelji log. troškova su apsolutni iznos u godini, učešće log. troškova u ukupnim troškovima i visina log. troškova na koje se može uticati odlukama.

Za merenje usluge isporuke mogu se uzeti komponente kao što su vreme isporuke, spremnost isporuke i pouzdanost isporuke.

Struktura proizvoda  (broj i vrsta proizvedenih gotovih proizvoda) jako utiče na zahteve log. preduzeća sa porastom heterogenosti i proizvodnog programa rastu izdaci za mnoge logističke pojedinačne funkcije. Od složenosti strukture proizvoda posebno zavise i troškovi planiranja proizvodnje i upravljanja.

Kod kriterijuma strukture proizvodnje treba voditi računa o organizacionom  tipu proizvodnje i o tome da li je prozvodnja po narudžbini ili za tržište. Kod serijske proizvodnje imamo mnogo manje problema nego kod radioničke proizvodnje gde se javljaju sledeći problemi: veličina  serija, planiranje zauzetosti mašina i transport izmedju mašina.

Odlučujući kriterijum za ocenjivanje složenog log. sistema u preduzeću je njegova struktura isporučilaca (dobavljača), a isto tako i struktura kupaca. Složenost log. sistema raste sa brojem i prostornom raspodelom isporučioca i kupaca.

85. Organizaciono oblikovanje funkcijeje log.: obim funkcijaja

Oblik funkcije logističke koncepcije zavisi od toga koliko se pojedinačnih log. funkcija koncentriše pod rukovodjenjem u jedan resor. Jedna log. funkcija ima sledeće mogućnosti u oblikovanju obima funkcija:

-poslovanje materijalima

-distribucija

-poslovanje materijalima i gotovim proizvodima i robom

-logistika

Ovaj poslednji slučaj obuhvata sve navedene log. zadatke sakupljene u jedan resor.

Konačna odluka o obimu funkcije zavisi od kriterijuma log. troškova, usluga isporuke, proizvodnje nabave i distribucione strukture.

86. Mogući organizacioni oblici i karakteristike

 Mogući organizacioni oblici za logistiku su:

-štabska organizacija

-štabsko-linijska organizacija

-centralno područje

-matrična organizacija

-odbori (kolegijum)

Štabska mesta su organizovane jedinice koje daju savete drugim odeljenjima ili rukovodstvu i sa svojim uslugama stoji na raspolaganju s tim da nema prava rukovođenja. Prednosti ovog organizacionog oblika su uključivanje specijalista za stručna pitanja, poboljšanje kvaliteta odluka, jasnoća putanje naredbolinijske organ. ; a nedostaci su su : demotivacija štabova zbog nedostataka prava za odlučivanje, prejaka zavisnost štabova od nadređenih  distanci, birokratizacija, manjkavost usaglašenosti zadataka, kompetentnost i odgovornost.

Štab će najbolje funkcionisati kad je neposredno ispred rukovodstva preduzeća.

Štabsko – linijska organizacija je kombinacija linijske sa štabskom organizacijom. U ovom slučaju štab vrši planiranje, a linijsko mesto logistike preduzima upravljačke i kontrolne zadatke. Prednosti ovog tipa organizacionog oblika su ti da su svi zadaci planiranja, oblikovanja, upravljanja i kontrole obuhvaćeni jednim resorom. Da bi se izbegli neophodni gubici potreban je dobar odnos izmedju linije i štaba.

Centralna područja obično služe za uočavnje zadataka koji proizilaze iz delatnosti preduzeća.

Centralna područja su po pravilu snadbevena tzv. funkcionalnim pravima davanja pomoćnih uputstava iz prolaznih kompetencija da bi mogli samostalno izvršavati zadatke u celom preduzeću.

Prednosti – mogu se izbeći dupli poslovi, bolje iskorišćenje tehničke baze logistike, osoblja jedinstvena realizacija osnovnih zadataka logistike itd.

Matrična organizacija se karakteriše dvodimenzionalno da bi se istovremeno mogla centralizovati po dva različita kroterijuma. Razgraničenja kompetentnosti bez  komflikata je u praksi teško moguće, tako ako radnok ima dva nadređena nastaju problemi konfliktnog postavljanja cilja.

Odbori su karakteristični po tome što njihovi članovi imaju sopstveno mesto u organizaciji, i vreme organ. Odbori nisu prikladan organizacioni oblik za ispunjavanje linijskih logističkih zadataka.

Glavni kriterijum za izbor prikladnih oblika logističke koncepcije je važeća organizaciona  struktura preduzeća.

87. Hijerarhijski raspored i stepen centralizacije

Da bi bili sigurni da su zadaci koji su odgovorni za izvršenje log. zadataka, kompetentni neophodno je odgovarajuće hijerarhijsko raspoređivanje i ugradnja funkcije logistike u organizaciju. Uključivanje logistike u org. strukturu može uslediti na više nivoa:

-nivou vođenja poslova

-nivo područja

-nivo glavnih odeljenja

-nivo odeljenja

Uključivanje na nivo vođenja poslova je zastupljen kod skoro svih automobilskih preduzeća, jer je kod njih učešće log. troškova u ukupnim troškovima vrlo visoko, a realizacija robnih i imformacionih tokova vrlo složena.

Na nivo područja se pretpostavlja da bi se postigao  eficijentan   i   koordiniran tok log. procesa s tim da se ovde logistika pojavljuje ravnopravno sa funkcijama proizvodnje, marketinga, upravljanja itd.

Pri uključivanju na nivou glavnog odeljenja kreće se od iste pretpostavke kao i malo pre s tim da se logistika mora pridružiti nekom drugom području.

Stepen centralizacije logističke koncepcije mora se utvrditi u slučajevima kada se ili proizvode proizvodi u više proizvodnih jedinica i/ili ako je preduzeće diviziono organizovano.

Ako se proizvod proizvodi u prostorno odvojenim proizvodnim jedinicama, decentralizacija je neophodna. Zavisno od mera za decentralizaciju imaćemo visok odnosno nizak stepen centralizacije.

Preporučuje se da da se na centralnu logistiku prenesu funkcije kao što su: planiranje lokacija, razvoj sistema, obrada porudžbina, planiranje programa distribuciona struktura, stanje skladišta i zaliha gotovih proizvoda.

Nasuprot tome na decentralizovane log. jedinice bi trebalo preneti oper. log. funkcije koje se odnose na proizvod odnosno proizvodnju kod kojih je značajno brzo reagovanje i kratki putevi odluke.

88. Logistički kontrolling: zadaci, ciljevi i tok

Zadaci su:

1)   Oblikovanje logističkog informativnog menadžmenta

-razvijanje logističkog informacionog sistema

-analiza postojećih informacija u vezi sa logističkim ciljevima

-koordinacija potreba za informacijama

-posredovanje u davanju informacija logistici i ostalim mestima u preduzeću i van njega.

2)               Učestvovanje u planiranju logistike

-garancija formalizovanog sistema planiranja logistike

-odabiranje rezultata analiza za fiksiranje logističko- politički ciljevi

-izrada logističko- političkih ciljeva

-koordinacija procesa stvaranja ciljeva u domenu fabričke logistike

-provera planskih premisa i planova u pogledu usaglašavanja sa ciljevima

-iznalaženje optimalnog logističkog plana

-dalji razvoj metoda logističkog planiranja uz pomoć kompjutera

3)   Sprovođenje logističke kontrole

-izražavanje ostvarenih veličina

-utvrđivanje stepena ostvarenja cilja

-analiza uzorka odstupanja

-izrada predloga za mere korekture

-sprovođenje poređenja van preduzeća

Velika kompleksnost logističkih sistema ukazuje na potrebu za planiranjem, usmeravanjem, kontrolom i koordinacijom nekih delova logistike. Ovi zadaci prihvaćeni od strane logistike imaju za cilj:

-stalnu kontrolu privrede poređenja planirano ostvarenih troškova i učinka

- pribavljanje, odabiranje i priprema najvažnijih informacija

Zadaci logističkog KONTROLLING-a odnose se na oblikovanje logističkog informacionog menadžmenta, učešće u planiranju logistike kao i sprovođenju logističke kontrole.

Tok logističkog kontrollinga

1.                korak: Određivanje cilja

    da bi mogli da dejstvuju moraju biti: operativni,realni i kvantificirani

Za opis ciljeva neophodni su podaci o:

-sadržaju cilja (veličina i pravac)

-dimenzije cilja (ciljna tačka i širina tolerancije)

-vremensko ograničenje (rok, period)

2. korak: Indentifikovanje postojećeg stanja

-utvrđivanje mernih područja

-utvrđivanje mernih veličina i pokazatelja

-utvrđivanje mernih tačaka i postupaka

   3. korak: Analiza odstupanja

  Odstupanja između vrednosti plana i ostvarenih vrednosti analiziraju se samo kada prekorače utvrđene granice tolerancije. Tada se moraju otkriti uzroci odstupanja. Dalje slede neophodne mere.

    4. korak: Planiranje mera

Odvija se na osnovu sledećih načela:

- nema mera bez cilja, nema cilja bez mera

-mere se zasnivaju na uzrocima

-moraju se ustanoviti težišta mera

-mere sprovode odgovorni i utvrđuju se rokovi

-mere se moraju oceniti, s obzirom na troškove.

    5. korak: Izvođenje novih vrednosti plana.

Pošto se primene mere za poboljšanje postojećeg stanja mogu se promeniti vrednosti plana

     6. korak: Izveštaj o rezultatima

Na kraju sledi prikazivanje i pripremanje  rezultata od strane nosioca odluke. Pri tome mora se ustanoviti:

- rok i vremenski period

-stepen detaljisanja

-oblik prikazivanja

 

89. Potrebe za informacijama o log. troškovima i efektima

 Da bi u potpunosti sagledali potencijale racionalizacije dobijene logistikom, moraju se jasno prikazati troškovi i efekti povezani sa tim potencijalima.

U većim preduzećima imamo sledeće probleme:

-jaka orjentacija troškova na proizvodnju

-identifikacija samo pojedinih logističkih troškova

-nedovoljno sagledavanje učinka logistike

-manjkavo razgraničenje logističkih troškova i usluga

-mala raznolikost logističkih troškova

-paušalno obračunavanje logističkih troškova

Zadaci koje teba ostvariti nameću potrebu za izračunavanjem logističkih troškova i učinka.

90. Struktura troškova logistike i obračun efekata

U poslednje vreme nauka sve više pažnje posvećuje problemima informisanja u logistici.

Prvi korak u rešavanju ovog problema je:

-definicija i obuhvatanje log. efekata, faktora koji odredjuju troškove i log. troškova

Prvo treba da izvršimo razgraničenje i sagledavanje troškova logistike i efekata. Log. efekti mogu nastati obezbeđenjem raspoloživosti resursa ili  pri  transportu i skladištenju. Skoro svi log. efekti mogu se utvrditi različitim metodama, a za njihovo kvantificiranje moraju se odrediti veličine kao što su vrednosti, količina, vreme, razdaljina, težina,  zapremina i vrsta tereta.

Posle odredjivanja vrsta log. usluga  moraju se odrediti najracionalniji postupci za odredjivanje  vrsta logističkih troškova do planskih količina potrošnje dolazi se preko planiranih logističkih troškova i planiranih cena.

Drugi korak  je :

-  ugradnja mesta log. troškova u krivu obrađenih radnih efekata    

Moguća mesta log. troškova su prijem robe, prijemno skladište, unutrašnji tr. skladišta gotovih proizvoda, pakovanje i oprema kao i distribucija.

Prednosti posebnih mesta log troškova su:

-                  Roba se prati  od ulaska pa do isporuke proizvoda, a zajedno sa njima se prate i logistički efekti, a u vezi sa njima i log. troškovi na osnovu kojih se dobijaju važne informacije za kalkulaciju proizvoda.

-                       Sagledavanjem i obračunom troškova log. usluga možemo uočiti grupu degresivnih troškova. Preko ovako dobijenih informacija može se povećati ekonomičnost logistike.

Treći korak je :

-                       Sagledavanje logističkih troškova i efekata i njihovo rasporedjivanje na nosioce troškova.

Nosiocima troškova (proizvodi itd.) se dodeljuju logistički troškovi koje su oni izazvala. Ovo je neophodno prilikom kalkulacije ponude i izrade naknadnih kalkulacija. Takodje, prilikom raspodele log. troškova neophodna je odgovarajuća dokumentacija npr. MAKE OR BY odluke, dokumentacija za izbor distribucione strukture ili određivanje neophodnih skladišnih kapaciteta.

91. Alternative u realizaciji proračuna logističkih troškova

Nekad se izvrši neopravdano velika deferencija logističkih troškova i prekorači se kritična veličina privređivanja. Rešenje ovog problema se nalazi u  ispitivanju međuzavisnih alternativa:

1. Poboljšanje strukture postojećeg obračuna troškova uz pomoć logističkih troškova.   

Moguće dopune se odnose na vrstu troškova i na mesta obračuna troškova i to se uglavnom primenjuje u preduzećima:

-Koji vrše ukupan obračun troškova

-Koji ne raspolažu osnovnim log. informacijama

-Kod kojih logistika malo utiče na uspeh

2.  Pitanje usmeravanja logističkih  troškova na posebne račune

Ovaj postupak se primenjuje kod svakog sistema obračuna troškova, a podrazumeva da se jedan deo korišćenih logističkih informacija uzima od predhodnih varijanti i posebno pojedinačno analizira.

3.  Pridodavanje troškova logističkim vrednostima

Ovim rešenjem se dobija maksimum informacija koji doprinosi potpunom iskorištenju potencijala i racionalizacije, ali samo ako su ispunjene sledeće pretpostavke:

-Postojanje banke podataka za EOP  da bi se mogle stvoriti i oceniti višedimenzionalne hijerarhijske veličine

-Stalno određivanje mnogobrojnih osnovnih informacija ovo je ekonomsko opravdano.

Ako se najveći deo podataka može preuzeti iz postojećeg sistema obrade podataka.

Prilikom izbora i ocene alternativnih koncepata u obzir treba uzeti sledeće kriterijume:

-Vreme realizacije

-Ekonomičnost sagledavanja i obrade podataka

-Aktivnost tekućih izveštaja

-Relevanca za odlučivanje i upravljanje

92. Sistem logističkih pokazatelja: struktura i pregled

Kao uvod u analizu pokazatelja nameće se struktura i okvir  pokazatelja koji se odnose na:

-Izvršenje zadataka (obim i struktura učinka)

-Broj i kapacitet nosioca zadataka

-Nastale troškove u vremenu posmatranja

Pokazatelji o upravljnju logistikom su:

-Pokazatelji produktivnosti – pokazuju produktivnost radnika i tehničkih uredjaja

-Pokazatelji ekonomičnosti – pokazuju odnos troškova logistike sa jedinicama usluge

-Pokazatelji kvaliteta – služe za vrednovanje stepena ostvarivanja cilja.

Sistem log. pokazatelja ima za cilj:

-Optimalno rešenje logističkih komflikta medju ciljevima

-Blagovremeno uočavanjem odstupanja, šansi i rizika

-Sistemsko traganje za slabim mestima i uzrocima

-Otvaranje potencijala racionalizacije

-Ocena radnika u logistici orjentisanoj na učinak

-Merenje rezultata logistike i njenih oblasti

-Struktura i okvir pokazatelja

98. Ograničenja u primeni pokazatelja

Tako su pokazatelji važna karika u planiranju i odlučivanju. Treba uzeti u obzir da postoji niz problema koji će ograničiti ili čak sprečiti primenu pokazatelja.

Ako pokazatelji imaju vrednost pri kontroli i prednosti velikih količina podataka sa druge strane imamo problem da iz velike količine informacija izvučemo optimum. U vezi sa ovim imamo niz problema:

1.                  Proizvodnja inflacije pokazatelja – ako stvori previše pokazatelja, a uloženi trud za njih je veći od koristi koji će oni doneti

2.                  Greška kod uspostavljanja pokazatelja – potrebno je standardizovati pokazatelje da ne bi došlo do greške prilikom upoređivanja

3.                  Manjak konsistencije brojnih pokazatelja ne sme se stvoriti protivrečnost pokazatelja

4.                  Problemi u kontroli brojnih pokazatelja moguće je uticati na brojne pokazatelje

99. Kriva porasta vrednosti kao instrument kontrole

Kriva porasta vrednosti je instrument koji povezuje vrednosne troškove i tok proizvodnje tog proizvoda. Ona predstavlja stepen vrednosti jednog proizvoda.

Prilikom predstavljanja krive porasta vrednosti troškovi proizvodnje se mogu prikazati podeljeni na logističke, personalne i materijalne, a na osnovu toga suprostavljanjem tih troškova i vremena proizvodnje možemo prikazati i potencijal smanjenja troškova.

Klasično polje primene instrumenta krive porasta vrednost je proizvodnja.

Ulazni podaci za stvaranje krive su:

-Struktura komada

-Vreme potrebno za primenu kapaciteta materijala i osoblja

Kriva porasta vrednosti je prikladan instrument da se otkriju  potencijali smanjenja troškova u proizvodnji. Ova mogućnost proizilazi iz toga da se krivom porasta vrednosti jasno prikazuje proizvodni proces , a sa tim u vezi i troškovi zaliha, varijanti, zapremina itd.