Scrigroup - Documente si articole

Username / Parola inexistente      

Home Documente Upload Resurse Alte limbi doc  

CATEGORII DOCUMENTE





loading...

BulgaraCeha slovacaCroataEnglezaEstonaFinlandezaFranceza
GermanaItalianaLetonaLituanianaMaghiaraOlandezaPoloneza
SarbaSlovenaSpaniolaSuedezaTurcaUcraineana

биологијаживотињазаконодавствоисторијакултуралитературамаркетингматематика
привредаразличитихрачунарарецептисоциологијатехника

TRITE

привреда

+ Font mai mare | - Font mai mic







DOCUMENTE SIMILARE

Trimite pe Messenger

TRITE



DEFINICIJA:

a)Trite predstavlja oblik razmene proizvoda i usluga posredstvom novca, na kome se cena formira na osnovu ponude i tranje.

b)Trite je mesto gde se povezuju kupac i prodavac

VRSTE TRITA:

1.PREMA PROSTORU:

a)lokalno (pijace, trni centri itd),

b)regionalno,

c)nacionalno (nacionalni sajmovi itd)

d)svetsko (meunarodni sajmovi i berze).

2. PREMA MESTU NA KOME SE NALAZI ROBA NA PUTU DO POTROAA:

trgovina na veliko (dva posrednika)

trgovina na malo (jedan posrednik)

3. PREMA PREDMETU TRGOVINE

a)trite robe (uglja, elika, pamuka )

b)trite potronih dobara,

c)trite usluga (prevoz robe i putnika, turistike usluge, pedicija, itd),

d)trite faktora proizvodnje (trite rada, trite kapitala i zemljita)

e)trite novca (hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata)

4. S OBZIROM NA USLOVE RAZMENE

a)slobodno trite,

b)vezano trite (npr. cene, standard, kvalitet robe itd)

5. S OBZIROM NA KARAKTER DOMINIRAJUIH ODNOSA PROIZVODNJE:

a)monopolsko,

b)oligopolsko,

c)konkurentsko.

6. S OBZIROM NA PRAVNE PROPISE KOJIMA SE REGULIU KUPOVINA I PRODAJA:

a)otvoreno, i

b)zatvoreno.

MORFOLOGIJA TRITA

DEFINICIJA

Celokupnost faktora koji odreuju kvantitativnu i kvalitativnu stranu, formu i specifinosti ponude i tranje kao sadraja trinih odnosa ini strukturu (morfologiju) trita.

FAKTORI KOJI ODREUJU MORFOLOGIJU TRITA:

1. NA STRANI PONUDE MORFOLOGIJU TRITA ODREUJU:
veliina ponude, koncentracija i centralizacija ponude, vrsta dobara koje su predmet robne proizvodnje, diferenciranost robnih proizvoda, njihova standardizacija i mogunost supstitucije.

2. NA STRANI TRANJE MORFOLOGIJU TRITA ODREUJU:
broj kupaca, njihova kupovna snaga, struktura linih dohodaka, sklonost potronji, klasna, profesionalna, kulturna stratifikacija potroaa, diferenciranost potreba i sl.

3. EGZOGENI FAKTORI
reklama, prirodne pogodnosti, svesno organizovane (politike i ekonomske) akcije itd.

4. DOMINANTNI FAKTORI:

a)obim i struktura proizvodnje,

b)veliina nacionalnog dohotka i njegova raspodela na linu, optu i investicionu potronju

c)tehnika opremljenost trita,

d)institucionalni i organizacioni uslovi razmene na tritu,

e)razvijenost saobraajne mree,

f)broj stanovnika i struktura stanovnitva.

FUNKCIJE TRITA

1.Informativna

2.Alokativna

3.Selektivna

4.Distributivna

TRINI SUBJEKTI

a)individualni proizvoai,

b)domainstva,

c)privredna drutva,

d)zadruge,

e)drava.

OSNOVNI TRINI SUBJEKT JE PRIVREDNO DRUTVO.

PODELA PRIVREDNIH DRUTAVA:

1. Prema nainu povezivanja svojinskih funkcija upravljanja privrednim drutvom i prisvajanju, sva privredna drutva je mogue podeliti na:

a)privatna i

b)kolektivna.

2. Privatna privedna drutva se dalje dele na:

a)sopstvena privedna drutva,

b)drutva lica ili ortakluci i

c)drutva kapitala,

3. U drutva kapitala spadaju:

a)drutva sa ogranienom odgovornou (d.o.o.) i

b)akcionarska drutva (a.d).

4. Kod kolektivnih preduzea razlikujemo:

a)drutvena ili kooperativna preduzea

b)javna preduzea.

PRIVREDNO DRUTVO KAO OSNOVNI TRINI SUBJEKT

DEFINICIJA PREMA DOMAIM PROPISIMA:

Privredno drutvo je, bez obzira na svojinski oblik, pravni subjekt kome pripadaju sva sredstva koja ulaze u njegovu imovinu i sa njom moe slobodno raspolagati, na nain utvren statutom.

IMOVINA PRIVREDNOG DRUTVA:

Imovinu privrednog drutva ine pravo svojine, ulog u drugom privrednom drutvu, pravo industrijske svojine, potraivanja i druga imovinska prava. Predmeti svih ovih prava ine imovinsku masu (stvari i novac) privrednog drutva kojom ono obavlja svoju delatnost i kojom odgovara za preuzete obaveze u pravnom prometu sa treim licima.



PERSONALNI SASTAV PRIVREDNOG DRUTVA: 1. Osnivai, 2. Zaposleni

BITNA OBELEJA PRIVREDNOG DRUTVA: 1) organizacija; 2) delatnost;
3) firma; 4) sedite; 5) nacionalnost; 6) iro-raun; 7) opti akti; 8) poslovne knjige; 9) dobit; 10) samostalnost. Pored navedenih elemenata, preduzea imaju i svoj statistiki broj, poreski broj (PIB) itd.

AKCIJA KAO OSNOVNI OBLIK VLASNITVA PRIVREDNOG DRUTVA

 

KONKURENCIJA

OBLICI TRINE KONKURENCIJE

EKSTREMNA TRINA STANJA:

1.Potpuna (neograniena) konkurencija

2.Potpuni monopol

USLOVI POTREBNI ZA NEOGRANIENU KONKURENCIJU:

obilje proizvodnje ija mobilnost nije ograniena.

da ne postoje nikakve prepreke za sueljavanje nosioca ponude i tranje

atomiziranost (veliki broj) ponude i tranje

roba mora da bude homogena

da nema dogovora meu kupcima i isto tako meu prodavcima

nepostojanje drugih okolnosti (ratna psihoza i sl.) koje bi mogle uticati na trine odnose.

USLOVI POTREBNI ZA MONOPOLSKU KONKURENCIJU:

ponudu i tranju u celini odreuje samo jedan uesnik u razmeni - monopolista

ne postoji mogunost poveanja broja uesnika na strani ponude niti na strani tranje

ne postoji sloboda u kretanju faktora proizvodnje

roba - predmet kupoprodaje nema supstitut

trina cena nije rezultat delovanja ponude i tranje.

KLASIFIKACIJA TRINIH STANJA PREMA TAKELBERGU

DVA NAINA:

1.Prvo, sva trita podelio u dve velike grupe zavisno od toga da li na njima postoji ili ne postoji meuzavisnost robnih cena (trita neograniene konkurencije su trita na kojima postoji zavisnost)

2.Drugo, utvrdio je devet trinih stanja polazei od broja uesnika na tritu kao kriterijuma, odnosno empirijske injenice da je ekonomska mo svakog pojedinanog prodavca manja, ukoliko je njihov broj vei na tritu:

KLASIFIKACIJA PREMA SAMJUELSONU

PREMA KRITERIJUMU ZASTUPLJENOSTI DIFERENCIJACIJE PROIZVODA I UTICAJA PRODAVACA ILI KUPACA NA
FORMIRANJE CENA:

1.Savrena konkurencija - veliki broj proizvoaa identinog proizvoda, pri emu ni jedan nije u stanju da kontrolie cene.

2.Nesavrena - koja se javlja u tri oblika u zavisnosti od broja uesnika i stepena zastupljenosti diferencijacije proizvoda i u kojoj postoji delimina kontrola cena.

3.Potpuni monopol - koga obeleava jedan jedini proizvoa koji proizvodi i prodaje proizvod bez bliskih supstituta i u kome postoji veliki stepen kontrole nad cenom.

TIPOVI KONKURENCIJE

1.Potpuna

2.Nepotpuna

3.Monopolistika

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

PONUDA, TRANJA I CENE

PONUDA ROBE

1. DEFINICIJA

To je koliina robe koju su proizvoai sposobni i spremni da prodaju u datom trenutku po datoj ceni.

2. ODNOS CENE I PONUDE

3. FORMULA CENOVNE ELASTINOSTI

U navedenoj formuli skraenice imaju sledea znaenja:

Ep = elastinost ponude;

dP = promena ponuene koliine;

dC = promena cene;

Po = poetna ponuda;

Co = poetna cena.

4. FAKTORI KOJI UTIU NA PONUDU ROBE:

1) cena odreenog dobra ili usluge,
2) trokovi faktora proizvodnje,




3) dostignuti nivo tehniko-tehnolokog progresa,
4) broj preduzea koji se bave proizvodnjom odreenog proizvoda,

5) dravna poreska politika u proizvodnji odnosnog proizvoda,

6) cene drugih proizvoda koje bi preduzee
moglo da proizvodi,

7) prirodni faktori, itd.

POTRANJA ROBE

1. DEFINICIJA:

Koliina dobara koje su potroai spremni i sposobni da kupe po odreenoj ceni u odreenom trenutku naziva se potranjom robe.

2. ODNOS CENE I POTRANJE:

Kod potranje vai pravilo da e kupci kupiti vie robe ako je cena nia, odnosno da e se njihova tranja poveati srazmerno snienju cena.

3. FAKTORI KOJI UTIU NA POTRANJU ROBE:

1.Intenzitet, tj. neophodnost potreba koje treba zadovoljiti,

2.Cene drugih, konkurentskih proizvoda koji se nalaze na istom tritu ili njihovi surogati;

3.Dohodak - prihod (odnosno imovina) kupaca koji ele da kupe robu;

4.Broj potencijalnih kupaca ije potrebe se zadovoljavaju;

5.Tendencija tj. oekivanja u pogledu kretanja cena u narednom periodu
(ako je tendencija cena u padu tranja e biti usporena, a ako je tendencija porasta cena, srazmerno e se poveavati i tranja),

6.Drugi faktori: uticaj mode, odnosno ukusa potroaa, sezonski karakter proizvoda, navike kupaca, itd.

TRITE NOVCA

1. DEFINICIJA FINANSIJSKOG TRITA:

Celokupnost svih finansijskih transakcija iji su predmet poslovanja novac i hartije od vrednosti predstavlja finansijsko trite.

2. ELEMENTI FINANSIJSKOG TRITA:

novano trite,

trite kapitala i

trite hartija od vrednosti.

3. PODELA TRITA NOVCA:

kreditno trite,

eskontno trite,

lombardno trite i

trite novca (najvaniji segment trita i obuhvata sve novane transakcije iralnim novcem i kratkoronim hartijama od vrednosti).

4. INSTITUCIONALNO I NEINSTITUCIONALNO TRITE NOVCA:

Institucionalno trite novca - karakteristino je za poetnu fazu razvoja trita novca;

Model neinstitucionalnog trita novca - prisutan je u nerazvijenim trinim sistemima. Njegova je prednost u tome to ono daje potpunu slobodu svakom subjektu da uz vlastiti rizik uestvuje na tritu novca.

TRITE KAPITALA

1. DEFINICIJA

Trite kapitala u osnovi predstavlja specijalizovano trite na kome se uspostavljaju odnosi ponude i tranje za novcem kapitalom
(tzv. primarno trite kapitala) i na kome se trguje ve emitovanim dugoronim hartijama od vrednosti.

2. VRSTE TRITA KAPITALA:

a) slobodno,

b) institucionalizovano.

3. SADRAJ TRITA KAPITALA:

a) kreditno investiciono trite,

b) hipotekarno trite,

c) trite vrednosnih papira dugovenog karaktera(odnosno trite efekata).

4. UESNICI NA TRITU KAPITALA:

a) investitori,

b) korisnici (preduzetnici) kapitala u ulozi kupca,

c) posrednici,d) drava.

5. FUNKCIJA TRITA KAPITALA

TRITE RADNE SNAGE

1. PRETPOSTAVKA TRINE PRIVREDE:

Trina privreda pretpostavlja trinu valorizaciju svih faktora proizvodnje. Bez jedinstva trinosti svih faktora proizvodnje nema ni trita.

To znai, pored ponude i tranje roba na tritu roba, odnosno kapitala na tritu kapitala, vri se i ponuda i tranja radne snage na tritu radne snage. Meutim, trite radne snage je specifino robno trite (kupuje se i prodaje roba sui generis, radna snaga).

2. EKONOMSKA FUNKCIJA TRITA RADNE SNAGE

3. SPECIFINOSTI RADNE SNAGE KAO ROBE

4. PODELA TRITA RADNE SNAGE:

a)sekundarno trite, na kome se nudi i kupuje nekvalifikovana radna snaga i koje deluje najsavrenije, a sa aspekta radne snage najsurovije.

b)tzv. podreeno primarno trite, na kome se ostvaruje ponuda kvalifikovane radne snage,

c)tzv. nezavisno primarno trite radne snage, na kome se nudi i kupuje visokokvalifikovana radna snaga, iji odnosi ponude i tranje obezbeuju sigurnost radnog mesta i relativno visoke zarade.



loading...






Politica de confidentialitate

DISTRIBUIE DOCUMENTUL

Comentarii


Vizualizari: 1481
Importanta: rank

Comenteaza documentul:

Te rugam sa te autentifici sau sa iti faci cont pentru a putea comenta

Creaza cont nou

Termeni si conditii de utilizare | Contact
© SCRIGROUP 2019 . All rights reserved

Distribuie URL

Adauga cod HTML in site