Scrigroup - Documente si articole

Username / Parola inexistente      

Home Documente Upload Resurse Alte limbi doc  

CATEGORII DOCUMENTE




BulgaraCeha slovacaCroataEnglezaEstonaFinlandezaFranceza
GermanaItalianaLetonaLituanianaMaghiaraOlandezaPoloneza
SarbaSlovenaSpaniolaSuedezaTurcaUcraineana

биологијаживотињазаконодавствоисторијакултуралитературамаркетингматематика
привредаразличитихрачунарарецептисоциологијатехника

ОРГАНИЗАЦИОНА СТРУКТУРА

маркетинг

+ Font mai mare | - Font mai mic






DOCUMENTE SIMILARE

Trimite pe Messenger

ОРГАНИЗАЦИОНА СТРУКТУРА

У области анализе организационог понашања и структуре, може се наћи богата литература. Током историјског развоја, мењају се приступи и тумачења, а и сами облици организационе структуре. Истиче се да су промене у окружењу и раст комплексности окружења с једне стране, као и промене критичних фактора успешности организације, с друге стране, пресудно утицали на историјски развој форми организационе структуре.


Основна поставка од које полазимо у представљању и анализи различитих организационих структура садржана је у теорији контигенције (зависности) по којој не постоји јединствени скуп правила, принципа по којима ви се обликовала структура организације. Заступа се став да би свака организација требало сама да развије структуру у складу са њеним интерним карактеристикама и у вези са односима које успоставља са окружењем. Ради се о веома сложеним континуалним активностима процене интерних фактора и карактеристика окружења, уз уважавање стратегије и дугорочних развојних перспектива, са посебним истицањем значаја информационе технологије као интерног и као екстерног ресурса организације, које доводе до успостављања организационе структуре. При томе могу се поштовати сасвим генералне процедуре и упутства као подршка активностима структурирања. Једно ид тих општих упутстава је да је то континуална активност и да једном успостављена организациона структура не представља вечиту категорију, већ да се, напротив, ради о успостављеним односима који се непрекидно, у складу са реалним захтевима преиспитују, анализирају и усавршавају.

ТЕХНОЛОШКЕ ПРОМЕНЕ

          информациони системи

          аутоматизација

          флексибилни производни системи

 

ДИНАМИЧНА ТРЖИШТА

          међународна конкуренција

          скраћивање животног циклуса производа

          већа индивидуалност купца

 

На графикону је представљен шематски утицај нових изазова из окружења који доминантно опредељују нове организационе форме.

Постоји више различитих приступа и подела могућих организационих структура. У пракси важи да и једној организацији у исто време може да постоји већи број различитих организационих структура. Један од приступа истиче три основна типа (архетипа) организационе структуре:

1.      функционални;

2.      дивизиони;

3.      матрични тип.

О организационој структури ће бити више речи у поглављу које ће сагледати однос структуре и пословног информационог система; пре тога неколико речи о пословним информационим системима и њиховој улози при специјализацији и стандардизацији послова.

УПРАВЉАЊЕ ИНФОРМАЦИОНИМ СИСТЕМОМ

Пословни информациони систем по свом карактеру, сложености и осталим карактеристикама спада у групу комплексних система. Његова комплексност произилази из бројности пословних функција - подсистема који сами имају сва обележја система као целине. Сваки од тих подсистема остварује свој систем информација, чији су садржај, обим, време одзива и друга својства у основи одређени од стране појединих корисника. За успешно функционисање таквог комплексног система потребна је разрада и имплементација савремених принципа и метода управљања. Методолошку основу за процену квалитета управљања информационим системима чини профитна функција информационог система. Њено утврђивање подразумева познавање односа ангажованих информационих ресурса и информационих услуга као и њихову међусобну координацију и контролу. Код примене било ког модела структуре управљања (централизованог или децентрализованог) мора се стално одржавати динамичка равнотежа између информација и резултата добијених на основу њих, јер ако те равнотеже нема менаџмент ће тражити додатне информационе садржаје, а то са собом повлачи и додатна улагања и трошкове. Дакле, главни циљ управљања пословним информационим системом је перманентно праћење, мерење и корекција трошкова и резултата његове 'информатичке структуре'.


ТЕОРИЈА ОРГАНИЗАЦИЈЕ И ПОСЛОВНИ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ

С обзиром на то да се пословни системи међусобно разликују по низу својих атрибута (мисија, циљеви, функција, ресурси, организација, менаџмент и друго), то се сваки пословни систем јавља као специфична динамичка целина. Због тога су информациони системи конципирани за један пословни систем не могу директно преузимати од других пословних система. Ваља имати на уму да се информациони захтеви менаџмента сваког пословног система у одређеној мери разликују. Само коришћење расположивих информација сваког појединца зависи од низа чинилаца, као што су: спретност и степен стручности; стање међуљудских односа, однос међу организационим јединицама, лична мотивисаност, породичне прилике и укупно понашање условљено комбинованим са дејством функција стохастичког карактера. Осим тога, треба нагласити да информациони систем има значајан повратни утицај на пословни систем (организациона структура, удео на тржишту, продуктивност, квалитет рада или услуга, процес доношења одлука, комуникација, кооперација итд.).

Разумевање пословног система као једне сложене, динамички структуиране целине чини један од основних предуслова у конципирању, имлпементацији и оцени пословног информационог система. Организациона структура пословног система је под утицајем фактора свог 'релевантног окружења', као што су: тржиште, политички амбијент, законска регулатива, технолошко окружење, социјално окружење итд. Од интерних фактора посебан утицај имају: расположиви ресурси, степен иновативности, однос према новим организационим структурама, норме и усвојени стандарди, праћење и контрола пословања итд.

Теорија организације која се бави овим питањима прошла је у досадашњем развоју неколико фаза, почевши од класичне теорије о организацији, па све до системско-информационе теорије о организацији. У развојном току теорије организације, теоретичари су дефинисали бројна обележја (карактеристике) пословних система..

Класична теорија организације је превасходно усредсређена на структуру организације, а мање на њену динамику и развој, уз поништавање значаја штруктуре за повећање продуктивности. Полази од чињенице да су људи једноставно продужетак у функционалној вези са капацитетом, брзином рада, издржљивошћу и карактером извршиоца. Рад је подељен по појединим функцијама по хијерархијској структури организације у штабном функционалном односу.

Неокласична теорија организације у центар свог посматрања ставља човека и међуљудске односе у раду и организовању рада, што представља предност овог теоријског приступа над класичном теоријом. Битну разлику у односу на класичну теорију чини вредновања продуктивности рада као критеријума за оцењивањц ефикасности и ефективности организације. Овај теоријски прилаз подразумцва постојање идеалног типа организације који носи елементе универзалне важности и који је подједнако добар у врло различитим условима.

Модерна теорија организације заснива се на претпоставци непрестане про-менљивости организације и њеног окружења.. Зато и нема универзалног, прихватљивог облика организације, (јер он зависи од спољних чинилаца који припадају релевантном окружењу). При проучавању и усавршавању организације примењују се квантитативне, методе и модели организације. Треба још нагласити и то да концепције које припадају овој теорији наглашавају вредност критеријума ефективности организације.



Системска теорија организације схвата организацију као отворени систем који је у непрестаној интеракцији са својим окружењем и који из окружења узима сировине, материјале, људе, енергију и информације. Ова теорија прихвата значајан утицај системских научних дисциплина на развој и функционисање организације, наглашава значај увођења и развијања аутоматизованих процеса.

Системско-информациона теорија организације, поред тога што уважава сву сложеност организације као система и тесну повезаност са његовом околином, организацију третира као комуникациону мрежу у којој појединци и групе размењују међусобно информације. Заправо, по овој теорији, организација се схвата као скуп активности, помоћу којих се улазне величине трансформишу у излазне, то јест организација се посматра као складни однос структуре и функција. У информационој технологији види се најзначајнији покретачки импулс успешног функционисања. Велики број анализа незамислив је без рачунара и његова употреба постаје рутинска ствар.

Сама чињеница да је менаџмент феномен нашег доба, разлог је што данас доминира модерна теорија организације, која тежиште организације ставља на научну организацију рада и доношење оптималних одлука, а у контексту тога, разумљиво је што се посебно интересовање показује према месту и улози савремених информационих система. Наиме, модерна теорија организације процес одлучивања темељи на информацији и знању, а не на интуицији, осећању, разним психоаналитичким факторима и слично. Опредељујући се за нормативни приступ, модерна теорија организације укључује егзактне методе, анализе, моделе и симулације на рачунарима, хеуристичке и друге моделе научног одлучивања и друго.

Модерна теорија организације коришћењу пословних информационих система прилази са аспекта потребе поседовања одговарајућег информационог знања од стране оних који доносе управљачке одлуке. За правилно разумевање односа пословног система и његовог информационог система потребно је имати јасан одговор на питање за коју се организациону структуру и за који се ниво управљања конципира и имплементира информациони систем.

Значајан утицај информационог система на ораганизационе нивое не односи се само на наведене активности информационе подршке, већ је тај утицај са широким спектром, почев од утицаја на организациону структуру, кадровску структуру, циљеве, планове, па до свакодневних задатака и резултата функционисања (типичан пример интерактивних односа информациони систем - пословни систем) система вредности који се негује у пословном систему, као и правила понашања запослених у пословном систему, односа према иновативном раду, спремности за промене и друго.

На основу претходно изложеног теоретског приступа може се констатовати да констатују да постоји тесна повезаност на релацији: пословни систем - информациони систем - управљање (менаџмент) пословним системом, те да поред квантитативних предности које пружају савремени информациони системи кроз брзу и ефикаснију обраду података, они из основа мењају и квалитет пословања, мењањем старих и стварањем нових метода пословног управљања.

ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ И ЊЕГОВО РЕЛЕВАНТНО ОКРУЖЕЊЕ

Све сложенији услови привређивања, као и све бржи развој науке и технике, подстакли су последњих година динамички развој пословних информационих система и учинили их саставним делом њихових управљачких система. Примена савремене информационе технологије омогућила је да се функција информисања за потребе одлучивања, односно управљања, учини далеко ажурнијом и квалитетнијом. Савремена информациона технологија и организовање података у сложене логичке и физичке структуре, уз одговарајуће програме, омогућила је бољи и бржи приступ подацима, њихову расположивост и коришћење у више намена. У том смислу, везу између пословног система и његовог информационог система можемо поједностављено представити графиконом, који изражава основну динамику у односима између информационог система и пословног система, чији је он део.

Као резултат увођења информационог система у пословни систем, јављају се и позитивни и негативни ефекти. Да би се минимизирали негативни ефекти, потребно је пре увођења информационог система у пословни систем имати јасан одговор на питање коме, када и како ће информациони систем служити у процесу управљања хијерархијској или функционалној структури. Исто тако, потребно је правилно оценити ефекте информационог система на тренутно пословање пословног система и утицаје на функционалну и организациону структуру. На основу овога поставља се питање, хоће ли се постојећа организациона и остала структура кроз увођење савремених инфоннационих система само у деловима изменити, или ће се изградити једна нова структура. Такође, неопходно је добро оценити са каквим развојним претпоставкама располаже информациони систем, тј. како ће се у будућности развијати и осавремењивати.

Релевантно окружење има битан утицај на развој и функционалност информационог система, како код избора самог типа, тако и карактеристика модела информационог система. Пословни систем данас функционише у условима веома комплексног и турбулентног окужења. Карактеристика савременог окружења није локална конкуренција и затворено тржиште, већ оштра међународна конкуренција и глобална економија, која захтева све већи степен коришћења информационе технологије и савремених информационих система. У том контексту битан је и сам положај пословног система на тржишту, као и његови интеракцијски односи са релевантним окружењем.

Модел информационог система зависи и од унутрашњих карактеристика пословног система. Свакако најважнији утицај има стратегијско опредељење пословног система. За неке пословне системе информациони систем је неопходан у производном процесу, за друге је важан у сфери маркетинга, а за неке да подржи целокупно пословање и пословну стратегију. Последњих година неке од пословних стратегија могле су се остварити коришћењем информационог система, као што су: диференцијација производа и услуга, ниже ценовно вођство, концентрисано ниже ценовно вођство, квалитетнији контакт са купцима и добављачима, обезбеђење залиха у реалном времену и др.

Какав ће се тип информационг система конципирати и имплементирати у послови систем зависи и од пословне културе. Корпоративна култура битно утиче на информациону архитектуру и структуру информационог система, који мора оптимално покривати комплетну дислоцирану структуру организације и захтеве у погледу њене повезаности са релевантним окружењем.

Однос пословног система према иновативном раду запослених, тј. колико пословни систем иде у радикалне иновативне промене, односно да ли иде на велике или постепене промене пословних процеса, има битан утицај на модел ИС-а.

Типови производње се такође рефлектују на пословне информационе системе. Наиме, производња, а посебно њена припрема код малосеријске или појединачне производње, битно се разликује од саме организације посла у масовној серијској производњи. Знајући да пословни информациони систем динамички одражава саму структуру пословног система то је и разумљиво што пословни информациони систем мора за ове системе да буде различит.

Модел информационог система који ће бити конципиран и имплементиран у пословном систему у каузалној је вези са степеном развијености информатичке инфраструктуре (посебно је важно истаћи улогу комуникација, рачунарских мрежа и стандарда), као и степеном информатичке писмености и технолошког знања пословног система. Управо њихов ниво опредељује пословни систем у избору класе и карактеристика информационог система.

Процес имплементације информационог система у свом ширем значењу има утицај на модел ИС-а било у позитивном или негативном смислу. Тако на пример, ако се оцени да нови информациони систем неће бити радо прихваћен од свих запослених у пословном систему, онда ће сам поступак имплементације, ако је адекватно изведен, моћи или да ублажи или да олакша прамену са старог на нови систем, или пак још више да погорша климу и појача отпор према имплементацији новог информационог система.




Управљачки процеси и функције такође битно опредељују типове информационих система, као и систем и организацију управљања информационог система.

Коначно, у овом контексту морају се узети у обзир и кадрови са својим задацима и овлашћењима који дефнишу информационе захтеве и тиме директно утичу на концепт и модел информационог система.


ОРГАНИЗАЦИОНЕ СТРУКТУРЕ И ПОСЛОВНИ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ

Познавање и разумевање статичке и динамичке структуре пословног система, представља први предуслов у пројектовању пословног информационог система. Постоји значајан повратни утицај информационог система на пословни систем и тај утицај се на сваком организационом нивоу не ограничава само на активности информационе подршке, него је тај утицај широког спектра и простире се од утицаја на начин организовања запослених, до стварања нових организационих структура, циљева, задатака и вредности који одређују његово понашање. Тако на пример, развој мултимедијалних система значајно је унапредио ефективност и делетворност рада појединца, развој групних
система за подршку одлучивању - могућност и перформансе тимског рада. У условима сталних промена и глобализације, информациони систем омогућава пословном систему, да
се у складу са свим тим променама благовремено и адекватно реорганизује. У том смислу развој информационог система захтева и нове начине организовања запослених у савременим пословним системима. У тексту који следи апострофираћемо основне разлике које постоје између класичне и савремене организације засноване на информационој технологији.

Са развојем организације и запошљавањем више људи, јавља се потреба да се специјалности споје у једно одељење и да се одељења повежу у неку врсту формалне структуре која је одговорна извршном директору. Како се настављао раст, контрола се јављала као главни проблем. Они на врху добијају већи аторитет и моћ, па је тако створена традиционална структура. Традиционалне организационе структуре су организоване углавном на основама једног од два класична модела: функционалог и одељењског.

Функционалне структуре имају и добре и лоше стране и могу бити мање или више примењене у посебним ситуацијама. Функционалне структуре дају обично добро регулисану организацију, са високим нивоом флексибилности особља, где људи знају где им је место, где су јасна правила напредовања, где је бржа реакција на могуће проблеме, где врх менаџмента поседује ауторитет и контролише целу структуру. Међутим, без обзира на ове предности, примећено је да овакве структуре могу послат постати нефлексибилне, да изазивају конфликт и слабу повезаност међу одељењима, да немају додира са потребама потрошача, да је код њих претерано наглашена хијерархија, контрола, затим специјализација и детаљна процедура, одлуке и међуодељењска питања захтевају састанке менаџера, успешност посла зависи од акције функционалних менаџера, бројне одлуке се прослеђују само вишем менаџменту, што често успорава функционисање организације, а мотивација људи за рад је слаба. Коначно, овакве структуре су неспособне да одговоре на изазове окружења, односно да прихвате иновативне промене потребне да се брзо одговори захтевима глобализације.

Одељења или радне јединице у пословном систему су формиране према производним целинама које пружају услуге одређеним тржиштима (регионална одељења) које покривају или потрошачима које служе. Примера ради, IBM је једно време имао различита одељења за ,,десктоп компјутере, а BT је имао различита ођељења за прекоокеанска тржишта, домаће тржиште и велике пословне муштерије. Разог за овакву структуру је да се различити типови бизниса најбоље извршавају са различитим групама запослених, који могу да се фокусирају само на одређену групу потрошача и њихове потребе. Међутим, иако овакве групе приближавају запослене муштеријама, састав сваког одељења се још увек базира на традиционалној структури, где свако одељење реплицира оригиналну структуру, с обзиром да захтева управу која координира са овим одељењем у постављању услова, контроли њиховог рада и обезбеђењу услуга као набавку информација о технологији и развоју програма.

Карактеристике класичних структура су:

                 Јасно дефинисане границе између пословног система и релевантног окружења;

                 Група запослених заједно са специјалистима у функцији је једног одељења;

                 Оперативна организација је по хијерархији, функционише кроз ланац комади, а моћ је на врху;

                 Врх менаџмента поседује ауторитет и контолише целу структуру;

                 Сваки запослени одговара једном вишем руководиоцу;

                 Постоји опис послова у писменој форми;

Мане класичних структура су:

                 Неефикасне су;



                 Изазивају конфликт и слабу координацију међу радним јединицама, које често имају другачији циљ од циља пословног система као целине;

                 Настају прекомерне бирократске структуре, јер хијерархијска структура менаџмента раздваја дирекнте извршиоце послова од менаџмента при врху пословне хијерархије;

                 Неспособне су да одговоре на промене окружења;

                 Нижи нивои менаџмента само прослеђују информације ка вишем менаџменту, а одлуке ка нижем нивоу;

Запажамо да традиционалне структуре имају тенденцију ригидности пошто су, базиране на потреби окупљања великог броја запослених. С обзиром да се брзина промена у окружењу повећава, технолошке, економске, друштвене и политичке промене постају јако значајне - сагледани су начини да организације буду флексибилније, што је условило појаву такозваних виртуелних организација, чија се структура заснива на бази знања и протока информација, а не на крупним организационим структурама са извршним шефом на врху и радницима на нивоу у бази. Виртуелне организације најчешће се у пракси јављају као ,,мрежна и ,,кластер организација.

Мрежна организација је заснована на организацији без граница, која руши ограничења наметнута традиционалном организацијом. Мрежни пословни систем чине централно пословно језгро и остали учесници у мрежи. Централно пословно језгро чине експерти за неку пословну функцију и оно преузима улогу стожера, повезујући остале учеснике у мрежи и координирајући њихове активносли уз подршку савремене комуникационе лехнологије. С обзиром да експертско знање пословног језгра по коме се иначе пословни системи вреднују на тржишту, није потпуно за реализацију производње и услужне активности, оно се на уговорној основи остварује преко пословних партнера који су за то компетентни и који то обављају брже и уз ниже трошкове. Примера ради, пословни систем који нема компетентност за шпедитерске послове, а за обавиљање његове делатности потребни су му шпедитери, може све те послове да препусти специјализованој шпедитерској фирми која би се бринула о шпедитерским пословима тог пословног система. Упрошћени модел мрежне организације виртуелног пословног система дат је на графикону.

Дакле, организационе структуре виртуелног пословног система базиране на експертском знању њиховог пословног језгра, настоје да то знање што успешније ефектуирају и да при томе све остале производне, услужне и друге активности везане за иновирање, дизајнирање, промоцију и дистрибуцију препусте за то компетентним пословним партнерима. Захваљујући савременој информатичкој технологији, виртуелни пословни системи су потенцијално способни да произведу и доставе производе или доставе услуге брзо, ефикасно и да у сваком тренутку знају све што је везано за производњу, маркетинг, стање и лоцираност њихових ресурса. Међутим, постоји опасност ако се не очува ,,привлачна сила пословног језгра виртуелне компаније, да она својом комплемнетаниошћу не задржи остале учеснике (партнере), и да ће цела структура изгубити повезаност, лојалност и доживети евентуални распад. При томе, веома је важно знати да је потребна целина функционалне структуре.

Кластер или ,,ад хок организације су карактеристичне по неформалности, децентрализацији, високој хоризонталној диференцијацији и ниској вертикалној диференцијацији, и флексибилности која формализује тимски рад и повлачи људе из различитих специјалности. Због тога је радикално различита од функционалне структуре. Са циљем да се изврши специфични пројекат, кластер организација поставља раднике различитих специјалности са специфичним знањем и искуством под вођством руководиоца пројекта. Наиме, запослени су лоцирани привремено у својим функционалним одељењима, али се позајмљују на различити рок пројектном тиму. Док трају послови на пројекту, они припадају руководиоцу пројекта као вођи пројекта групе. Стуктура заснована на кластер организацији захтева одговарајући информациони систем, који треба да обезбеди комуникацију и координацију између чланова тима, односно пословног система. Са својим релативним окружењем, систем за комуникацију и координацију између чланова тима у оквиру компаније назива се Интранет. Упрошћен модел кластер организације виртуелног пословног система дат је на графикону.

Кластер организације имају добре и неке лоше стране. Када је реч о добрим странама онда треба истаћи да специјалисти раде заједно у флексибилним тимовима који имају само неколико сета правила, а координација међу тимовима подешава се обостраним договорима. Линије комуникације су краће од вишедисциплинарних функционалних путања. Оне могу бити доста ефикасне код специфичних послова. Својом флексибилношћу, реализацију пројектног задатка остварују уз много мање трошкове у поређењу са класичном организацијом. Лидери пројекта су добро обучени и имају моћ и ресурсе да награде и мотивишу запослене и да развију одговарајућу културу тимског рада. У тимовима чланови могу бити или стални или по уговору, са краћим радним временом, или они који раде за себе. Пројектни тимови могу трајати све док се пројекат не заврши, када се они могу растурити. Флексибилност кластер организације односи се на способност запослених да се преоријентишу на разне послове као вишеструке занатлије или јединствени тимови. Лоше стране овакве организације огледају се у томе што некада конфликт може да настане између функционалног и шефа пројекта и запослени могу да играју игру једног шефа против другог. Уколико се пројекат раздваја на функционална одељења и друге пројекте, може уследити раздвајање тока идеја и информација везаних за нову технологију. Слабости се огледају и у погледу недостатка обавезе према послодавцу. Будући да се пројектни послови могу растурити пошто се пројекат заврши, прети опасност да се одређене значајне пословне информације нађу у рукама нежељених субјеката.









Politica de confidentialitate

DISTRIBUIE DOCUMENTUL

Comentarii


Vizualizari: 1530
Importanta: rank

Comenteaza documentul:

Te rugam sa te autentifici sau sa iti faci cont pentru a putea comenta

Creaza cont nou

Termeni si conditii de utilizare | Contact
© SCRIGROUP 2019 . All rights reserved

Distribuie URL

Adauga cod HTML in site