Scrigroup - Documente si articole

Username / Parola inexistente      

Home Documente Upload Resurse Alte limbi doc  

CATEGORII DOCUMENTE





BulgaraCeha slovacaCroataEnglezaEstonaFinlandezaFranceza
GermanaItalianaLetonaLituanianaMaghiaraOlandezaPoloneza
SarbaSlovenaSpaniolaSuedezaTurcaUcraineana

биологијаживотињазаконодавствоисторијакултуралитературамаркетингматематика
привредаразличитихрачунарарецептисоциологијатехника

СУФИКСИ -AR И -AS СА СЕМАНТИЧКОМ ВРЕДНОШЋУ НОМИНА АГЕНТИС

литература

+ Font mai mare | - Font mai mic







DOCUMENTE SIMILARE

Trimite pe Messenger

СУФИКСИ -AR И -AS СА СЕМАНТИЧКОМ ВРЕДНОШЋУ НОМИНА АГЕНТИС



Суфикс -ar

Дискутовати проблем изражен у наслову, имам у виду номина агентис у ширем значењу обог термина. На основу примера акад. Ал. Граур, покушаћу сакупити(сажети) у обој категорију именице које означавају вршилаца неке радње, који обавља неки занат, који врши неку функцију, који има неки занимање, или је носилац неке особине везане за појаву изражену речју из које је изведен.

У овом раду испитиваћу у вези са оба суфикса, њихово порекло, настанак или категорије речи од којих су изведене.

У румунском језику, суфикс ar потиће из лат. arius, који у латинском језику првенствено је градио придеве у који, још у латинском постао је именски суфикс. Тако, лат. arius као именски суфикс био је наслеђен у све романске језике и био је узајмљен и у језике грчи, немачки и словенски. Као резултат контакта румунског са словенским језиком, стари ar био је ојачан(подржан) од словенског

-ар(лат. arius). Овај суфикс имао је идентичну форму са најслеђеним суфиксу. Ево неколико примера речи из старословенског и других словенских језика:

jitar<srb.житар, pisar<rus.писар, sumar<шумар etc.

Највише(већина) изведеница са суфиксом ar потићу од заједничких именица. Погледаћемо ипак речи изведене од глаголских основа, као што су: macinar(a macina), mulgar(a mulge), ospatar(a ospata), sugar(a suge), bajenar(a

bajeni/a fugi), fugar(a fugi), peticar(a petici), vorbar(a vorbi) etc.

Ако погледамо основе изведеница са суфиксом ar из тачке гледишта старини у језику, констатујемо да оне су и наслеђене или позајмљене из старије периоде, и из новијих позајмљивања или грађа речи на основу неких речи које већ постоје.

У вези(гледајући) вредности суфикса ar, можемо констатовати, на основу неке статистике , да већина изведеница означавају имена особа по вршеном занату, по сталном или ванредном(привременом) занату или по функцији. Међу ових категорија не може се увек видети јасна граница. Међу, најкоришченијим поцечамо: forjar(a forja), zidar(a zidi), arhivar(a arhiva) etc.

Потом постоје и изведенице са суфиксом ar који означавају особу по стању у којем се налази: demisionar(a demisiona). Друга категорија била би она грађена именицама са суфиксом ar које означавају особе по некој доминантној особини, најчешће негативна особина. На пример: zvonar(a zvoni).

Суфикс -аs

У румунском језику још се не зна тачно порекло суфикса as. У овом проблему постоје више мишлења. Постоје неки лингвисти који мисле да суфикс аs потиће ексклузивно(само) из мађарског језика. Други мисле да суфикс аs потиће ексклузивно из словенског језика. По деталњем истраживању изведеница, могу речи да више су у праву они који мисле да суфикс аs потиће и из мађарског, и из словенских језика. Истина је да речи са суфиксом аs позајмљене из мађарског су више бројне него оне из словенских језика. У завршетку(закључку), једно необично решење нам даје акад. Ал. Граур, које нас шаље на идеју да изведенице у аs из мађарског и словенског створиле су у румунском језику старије речи са једним суфиксом чије порекло је непознато.

С обзиром на форму изведеница у аs, констатују се слићне особине као и изведеницама у ar.

Изведенице номина агентис у аs грађене су од имедица, глагола, прилога и ретко од придева. Већина су изведенице од именица: plutas(a pluti), vaslas(a vasli).

Затим су изведенице од глагола: cercetas(a cerceta), gonas(a goni), mulgas(a mulge), tocmas(a se tocmi/targui), ucigas(a ucide), arendas(a arenda), buciumas(a buciuma), cosas(a cosi), pandas(a pandi), pradas(a prada), tintas(a tinti).



Изведенице од прилога су малобројне: calaras(a calari), inaintas(a inainta).

Њихов број би се повећао ако би ставили овде и изведенице које имају везе са коришћењем основних именица у прилошким синтагмама: marginas(a margini), rotas(a roti).

По анализи речима у аs, из тачке гледишта старини основа од којих су изведене, стигао сам до закључка да већина изведеница у аs су старе. Ово се објашњава ситуациом да изведенице наслеђене или позајмљене из старијих периода су пунобројне, а изведенице у аs од новијих основа су малобројне. Већина основа изведеница су словенског порекла, затим су оне латинског порекла, мађарског, француског итд. Већина изведеница од новијих речи су необичне (већина њих дате су у речнику као старије или ретке варианте(форме) неких речи изведених помоћју других суфикса: complotas-complotist(a complota), intrigas-intrigant(a intriga) etc.

Конкретне изведенице који означавају особе по занату, занимању или функцији грађење суфиксом аs нису баш фреквентне, али постоје: puscas(a pusca), schimbas(a schimba), calaras(a calari), fluieras(a fluiera), trambitas(a trambita), inaintas(a inainta), etc.

Прави номина агентис су у великом броју: complotas(a complota), cosas(a cosi), daunas(a dauna), ucigas(a ucide), urmas(a urma) etc.

Једна компарација међу суфикса ar и аs обовезна је јер ова два суфикса имају сличну ситуацију у много тачка гледишта. Оба имају значајну старост у језику и сваки од њих гради бројне изведенице. Ова нам показује да, иако у старијем периоду, оба суфикса била су продуктивна. Међу ових два суфикса постоји велика сличност у вези форме али и у вези функционалитета. У закључку, суфикси ar и аs граде именице са вредношћу номина агентис, .. од номиналних основа.

Суфикс -ist код номина агентис

Од суфикса ist постоје неколико именица са семантичком вредношћу номина агентиса. Већина ових именица, означавају особу која заузима неку функцију, ради у неком специфичном домену, техника, наука, уметност итд. На пример: arhivist(a arhiva), betonist(a betona), colectivist(a colecta), telefonist(a telefona) etc.

---------------------------------------Studii si materiale privitoare la formarea cuvintelor in limba romana------------------------------Vol.2. - 1960--------------------------------------------------------

Суфикс ant са семантићком вредношћу номина агентиса

Нити у наше граматике, нити у друге лингвистичке студије није скоро ништа речено за овај суфикс јер мислило се да ant није прави суфикс, него неки прости наставак који заједном са основном створио би једну реч које се не може анализирати, узет тако се он налази у језику из ког потиће. Ове речи, које се завршавају на ant јесу позајмљенице који су ушле у језик у истој форми у којој се налазе и у француски, немачки, италијански и руски, то јест језици из којих потићу ове речи.

У румунском језику постоје неке речи изведене суфиксом ant које имају вредност номина агентиса. Највећа категорија именица које се завршавају на ant означавају име вршилаца радње, номина агентис. На пример: contaminant(a contamina), curant(a cura), manipulant(a manipula), premiant(a premia), ofertant(a oferta), orchestrant(a orchestra), proiectant( a proiecta), manifestant(a se manifesta), solicitant(a solicita), votant(a vota) etc.

---------------------------------------Studii si materiale privitoare la formarea cuvintelor in limba romana------------------------------Vol.3. - 1962 --------------------------------------------------------

Суфикс ent са семантићком вредношћу номина агентиса

Облик ent именског суфикса о коме се говори, скоро општа данас, објашњава се у нашем језику, ортографиом француских речи и одговарајућем облику из немачког, која је понекад служила за адаптацију оваквих речи, бејући и њихов набављач.

Ma refer aici, in special, la termenii din domeniul invatamantului de tipul:

absolvent(a absolvi), student(a studia), absent(a absenta) etc. Acesti termeni sunt

imprumutati cu certitudine din limba germana, lucru dovedit atat de forma lor fonetica, cat si de sensul special pe care il au in germana si romana.

Обликом речи, суфикс појављује се и у руском језику, позајмљен исто из француског, где се пише ент и чита се исто као и у румунском језику. Иако у овом језику суфикс је слабо приказан, толико кантитивно колико и из тачке гледишта вредношћу који их има, ове речи могле се употребити као модел за адаптацију позајмљеница из француског.

Варијанта ent је облик по коме се прилагођавани већина писаца и научника прошлог века.

---------------------------------------Studii si materiale privitoare la formarea cuvintelor in limba romana------------------------------Vol.4. - 1967 --------------------------------------------------------

Суфикс ard са семантићком вредношћу номина агентиса

И. Данила студирајући овај суфикс, говори о вредношћу коју имају већи број његових изведеница у изворним језицима и у румунски језик. Исто нам показује да овај суфикс је мање продуктиван, ово нам објашнује карактером и конкуренциом овог суфикса са другим суфикса који граде номина агентис.

Треба поцетити да све изведенице са суфиксом ard изграђене на румунској територији су пејоративне, то јест, речи који садрже јаку осећану(афективну) обојеност, изражавајући презир(појам): filozofard(a filozofa) особа која шпекулише филозофски са сумнивошћу(са сумнивим квалитетом), sablonard(a sablona) особа која није аутентична, итд.




На ове могу се додати неколико печи који могу бити позајмљенице, али и које могу бити грађене и на румунском територији, стара реч постојећи и у румунском језику: panicard(a se panica), revansard(a se revansa) etc.

Суфикси -cios, -et(-aret), -giu(-agiu, -angiu) са семантичком вредношћу номина агентис

Суфикс -cios

Потценивачка нијасна суфикса cios у неким изведеницама је детаљно обајашњена од А. Бузи тако да проистицати из понављалачке нијасне која је својствена изведеницама од cios.

Примећује се семантичка вредност номина агентиса неких именица: mancacios(a manca), plangacios(a plange), bolnavicios(a se imbolnavi), batranicios(a imbatrani), pofticios(a pofti), schimbacios(a se schimba), suparacios(a se supara) etc.

Суфикс -et

Ове изведенице су малобројне али може се приметити семантична вредност номина агентис: bagaret(a se baga), certaret(a se certa), infigaret(a se infige), plangaret(a se plange), vorbaret(a vorbi) etc.

Суфикс -giu

Суфикс giu позајмљен је из турског заједно са неколико речи као што су palavragiu(a palavragi) и chiulangiu(a chiuli). У румунском језику суфикс јавља се у различитим речима имајући семантичку вредност номина агентис: reclamagiu(a reclama), pilangiu(a pili), scandalagiu(a face scandal), zurbagiu(a zurba) etc.

---------------------------------------Studii si materiale privitoare la formarea cuvintelor in limba romana------------------------------Vol.6. - 1972 --------------------------------------------------------

Суфикси -tor, -or са семантичком вредношћу номина агентис

Суфикси tor и or потићу из различитих језика и били су различито адаптирани у румунском језику, зависно од епоха.

Првенствено извори су латински, француски и италијански а у другом плану спадају грчки, немачки и руски.

Грчки језик је створио овакав тип речи помоћу суфикса наслеђен ис индо-европског језика, немачки и руски језик позајмили су суфикс из романских језика, или су их градили по моделу тих језика, руски језик позајмљујући га и из немачког.

Ове позајмљенице стварају отворене серије у румунском језику, њихови извори постајући у току времена вариране(измењане), заједно са ширењем латинско-романских речи у остале језике. Оне су лако биле уоквирене(примељене) у румунској лексици, где постоји велики број речи(именице мушког, женског и средњег рода као и глаголски придеви) грађене са наслеђеним суфиксом tor. Позајмљујући овај тип речи, румунски језик их је асимилирао код изведеница са наслеђеним суфиксом, али њихова адаптација конституира(саставља) један дуг и сложен процес, чије развијање може бити мишљено закључено(завршено) данас за већину речи из ове категорије. На пример, именице изведене суфиксом tor, имајући семантичку вредност номина агентиса, појављају се у румунском језику као: dictator(a dicta), protector(a proteja), mediator(a medita), controlor(a controla), operator(a opera) etc.



---------------------------------------Studii si materiale privitoare la formarea cuvintelor in limba romana------------------------------Vol.5. - 1969 --------------------------------------------------------

Именски суфикси са семантичком вредношћу номина агентиса, које стварају имена заната(професија) у румунском језику

Већина именица изведеним суфиксима, имајући семантички вредности номина агентиса, појављају се у румунском језику као професијска(занатска) имена.

Један проблем, који ја мислим да је време да решим јесте управо термин занатско имена. Име заната јесте име(титула) дата оним који има неку редовну професију(ради неки занат), који врши неку одређену делатност, заснивана на неки квалификовани рад(занат) или постигнута после дуже прахе исвршена као животни обичај.

Имена заната граде се са следечим суфиксима: -ant, -ar, -as, -er, -giu, -agiu, -ier, -ist, -or, -tor, које сам размотрио толико у речи грађене у румунском језику, колико и у оне позајмљене, које се могу анализирати.

Већина граматичких категорија од којих су изведена занатска имена су именице, а оне са семантичким значењим номина агентиса су многобројне. Тако имамо са суфиксом -ar: colectionar(a colectiona), faiantar(a faianta), faurar(a fauri), forjar(a forja), franar(a frana), maturar(a matura), modelar(a modela), mozaicar(a mozaica), ospatar(a ospata), otelar(a oteli), parchetar(a parcheta), rasnitar(a rasni), rotar(a roti), sapunar(a sapuni), sifonar(a sifona), stantar(a stanta), tapetar(a tapeta), tabacar(a tabaci), tamplar(a tamplari), tocilar(a toci), zidar(a zidi), arhivar(a arhiva), samotar(a samota) etc., са суфиксом -as: ciocanas(a ciocani), cosas(a cosi) etc. , са суфиксом -giu, -angiu: pavagiu(a pava), са суфиксом -er, -ier: confectioner(a confectiona), receptioner(a receptiona), broder(a broda), frizer(a friza), tricoter( a tricota), betonier(a betona), echipier(a echipa), plafonier(a plafona), modelier(a modela), parfumier(a parfuma), magaziner(a inmagazina), miner(a mina) , са суфиксом -ant: manevrant(a manevra), proiectant(a proiecta), manipulant(a manipula) , са суфиксом -or, -tor: acordor(a acorda), ajustor(a ajusta), asfaltor(a asfalta), cablor(a cabla), coafor(a coafa), corector(a corecta), drenor(a drena), finisor(a finisa), forjor(a forja), frezor(a freza), gravor(a grava), machior(a machia), masor(a masa), matisor(a matisa), modelor(a modela), montor(a monta), mortezor(a morteza), pirogravor(a pirograva), plior(a plia), polizor(a poliza), presor(a presa), dresor(a dresa), rafinor(a rafina), profesor(a profesa), recuzitor(a recuza), reglor(a regla), retusor(a retusa), alegator(a alege), calcator(a calca), cititor(a citi), croitor(a croi), culegator(a culege), daltuitor(a daltui), debitator(a debita), depanator(a depana), constructor(a construi), distilator(a distila), echilibrator(a echilibra), formator(a forma), glazurator(a glazura), instalator(a instala), impletitor(a impleti), incarcator(a incarca), incheietor(a incheia), ingrijitor(a ingriji), insotitor(a insoti), laminator(a lamina), lacuitor( a lacui), legator(a lega), lustruitor(a lustrui), masurator(a masura), manuitor(a manui), modelator(a modela), montator(a monta), mulgator(a mulge), nituitor(a nitui), pavator(a pava), pazitor(a pazi), pieptanator(a pieptana), preparator(a prepara), producator(a produce), recuperator(a recupera), strangator(a strange), slefuitor(a slefui), taietor(a taia), tencuitor(a tencui), tiparitor(a tipari), titrator(a titra), topitor(a topi), torcator(a toarce), trasator(a trasa), tragator(a trage), trefilator(a trefila), turnator(a turna), tesator(a tese), ungator(a unge), urzitor(a urzi), vinificator(a vinifica), vanzator(a vinde), vopsitor(a vopsi), vulcanizator(a vulcaniza), patinator(a patina) etc. и са суфиксом -ist: betonist(a betona), colorist(a colora), copist(a copia), electronist(a electroniza), modelist(a modela), motorist(a motoriza), receptionist(a receptiona), telefonist(a telefona), telegrafist(a telegrafia), ventilatorist(a ventila) etc.

И ако у све примере тешко је речи од које је основе изведена реч, претпостављамо да је основа која преовлађује за дотићни суфикс, то јест: за -ar, -as, -giu, -ier, -ist именска основа, а за -ant, -er, -or глаголска основа. Имена заната граде се од различитих порекла, неке старије а неке новије у језику.

Од свих суфикса, -ar формирао је изведенице од најразличитих тема, преовлађавајући изведенице словенског порекла.

Највећи број суфикса записан је на теме француског порекла. У овом слућају, суфикс који је дао највећи број изведеница је -tor, а нарочито са обликом

-ator.

У погледу суфикса -ier, подсећамо да понекад је сажет у -er, као у примеру: magaziner(a inmagazina).

Феномен разменивања међу -ier и -er збива се и наопако, тако да речи из француског који се завршавају на -eur појављају се у румунском језику са -ier. Тако имамо: brodier(a broda), modelier(a modela), parfumier(a parfuma) etc.

Односно на суфикс -as, он је градио мало професијских имена са семантичком вредношћу номина агентиса у румунском језику. Тако имамо именице као: cosas(a cosi) sau trambitas(a trambita).

Број изведеница у -giu са семантичком вредносшћу номина агентиса је малобројан у румунском језику: pavagiu(a pava).

Неки суфикси, горе подсећени, имајући идентићну вредност, често улазе у конкуренцији у грађењу истог занатског имена. Види се да су многобројни слућаји у којима, од исте основе, формирале се, са различитим суфиксима, паралелне изведенице са вредношћу номина агентис. На пример постоје: finisor-finisator(a finisa), montor-montator(a monta), rafinor-rafinator(a rafina), distilator-distilier(a distila), betonist-betonier(a betona), pavagiu-pavator(a pava), confectionar-confectioner(a confectiona), broder-brodier(a broda), retusor-retusier(a retusa), modelar-modelier(a modela), receptionist-receptioner(a receptiona) etc.

У закључку, најпродуктивнији суфикси за грађење имена заната, са вредношћу номина агентиса су суфикси -or, -tor. Велика продуктивност суфикса

-tor произлази из конкуренције суфикса, где се понекад показало, у савременом језику, да се стварају изведенице које заузимају место других, из исте породице речи, грађење са различитим суфиксима или изведене од различитих граматичких категорија(врста).

Следећи суфикс по продуктивности је суфикс -ar. Исто као и -tor, суфикс -ar дао је у румунском језику велики број занатских имена, имајући вредност номина агентис.

И остали суфикси су продуктивни када је говор о професијских имена, али у мањем броју.








Politica de confidentialitate

DISTRIBUIE DOCUMENTUL

Comentarii


Vizualizari: 1768
Importanta: rank

Comenteaza documentul:

Te rugam sa te autentifici sau sa iti faci cont pentru a putea comenta

Creaza cont nou

Termeni si conditii de utilizare | Contact
© SCRIGROUP 2019 . All rights reserved

Distribuie URL

Adauga cod HTML in site