Bankarska garancija

Bankarska garancija

Bankarska garancija predstavlja takav instrument obezbedjenja placanja kojim se obezbedjuje odgovarajuce placanje iz osnovnog posla. Banka garantuje placanje tako sto preuzima obavezu glavnog duznika, tj. pisana isprava kojom se banka (garant) obavezuje prema primaocu garancije (korisniku), da ce mu u slucaju da mu trece lice ne izmiri obaveze po dospelosti, izmiriti tu obavezu ako su ispunjenu uslovi navedeni u garanciji. Uvek je u pismenoj formi.

Osnovni pravni odnosi:

Banka garant prilikom zaključenja osnovnog ugovora koji sadrži finansijsku klauzulu, dužnik je u obavezi da poderiocu pribavi garanciju banke (dužnik-poverilac);

Dužnik zaključuje ugovor sa bankom o izdavanju garancije (dužnik-banka);

Banka poveriocu, iz osnovnog ugovora, garantuje da će izmiriti njegovo potraživanje umesto dužnika, ako ovaj to ne učini (banka-poverilac);

Ako je korisnik (poverilac iz osnovnog ugovora) iz inostranstva, banka stupa u osnos, tj. zaključuje ugovor sa bankom korisnika (banka-banka korisnika).

Banka ima pravo na određeni procenat od iznosa jer snosi određeni rizik, kao i radi pokrivanja troškova banke.

Ucesnici: nalagodavac, korisnik, banka nalagodavca, banka korisnika (avizirajuca), konfirmirajuca banka.

Bankarska garancija predstavlja plasman banke. Za podnosenje zahteva za bankarsku garanciju mora da se ima osnov zbog koga se trazi bankrska garancija. Osnov predstavljaju: kupoprodajni ugovor, faktura i oglas ili poziv za javno nadmetanje.

Elementi zahteva:

korisnik bankarske garancije,

valuta i iznos bankarske garancije,

rok vaznosti.

Analiza za odobravanje bankarske garancije se vrsi isto kao kreditna analiza.  Provizija predstavlja cenu bankarske garancije,troskove obrade zahteva.

Skriveni troskovi (jednokratna provizija) iznose 0,1-1,5%, a kvartalna provizija 0,1-2%.

Obezbedjenje garancije se vrsi preko menice (korporativne), jemca (ziranta), hipoteke.

Garancija vs. Jemstvo

Kod garancije se uvek garantuje u novcu i do visine garantovanog iznosa, a kod jemstva može i u novcu i u robi; banka garantuje za svoju obavezu koju je pokrila činom izdavanja garancije, a kod jemstva jemac garantuje za tuđu obavezu, tj. obavezu glavnog duznika.

Garancija vs. Dokumentarni akreditiv

Garancija ne mora da se realizuje, samo se u vanrednim situacijama obavezno realizuje, a akreditiv se uvek i redovno realizuje; garancija je sredstvo osiguranja, a akreditiv sredstvo plaćanja i obezbeđenja.

Bitni elementi garancije:

1. firma i sedite nalagodavca,
2. firma i sediste korisnika garancije,
3. podaci o osnovnom poslu (pozivanje na broj ugovora i dr.),
4. novcani iznos na koji glasi garancija i valuta,
5. jasno naglasen rok vaznosti,
6. mesto izdavanje garancije,
7. datum izdavanja garancije,
8. potpis.

Uvek se izdaje u jednom primerku originala, koje ide korisniku i 2-3 kopije.

Vrste garancija

POKRIVENE (iznosom deponovanim kod banke);

NEPOKRVENE (one su rizičnije, pa banka traži menicu, jemstvo za njih, i naravno, skuplje su).

I prema vrsti pravnog posla:

• LICITACIONE – za vracanje i povracaj avansa; banka garantuje za sve stete do visine garant iznosa koje bi investitor imao da ucesnik cija je ponuda na licitaciji prihvacena ako najbolja odustane od samog posla ili ne pribavi garanciju. Licitaciona garancija moze preci u garanciju za dobro izvrsenje posla, ako je tako u ugovoru navedeno.
• ZA DOBRO IZVRŠENJE POSLA – banka garant se obavezuje da ce isplatiti garantovanu sumu ako nalagodavac ne ispuni ugovorom garantovanu obavezu. Banke ne vole ovu vrstu garancije jer garantuju za posao u kome ne ucestvuju.

Skupa garancija – kod gradnje mora da plati vestaka da izvrsi procenu da se vidi da li ima osnova za neizvrsenje garancije.

• ZA POVRAĆAJ AVANSA – banka garant preuzima obaveze da ce korisniku garancije isplatiti ugovorenu sumu u slucaju da nalagodavac (duznik iz osnovnog posla) ne ispuni obavezu za koju je korisnik dao avans ili ukoliko mu se ne vrati avans u celosti.

II prema uslovu koji se mora ispuniti:

• USLOVNA – usporava naplatu jer se mora dokazati postojanje odredjenih uslova pre nego sto se ispuni garancija;
• BEZUSLOVNA – korisnik moze iskoristiti svoja prava samo ako prilozi bankarsku garanciju.

III prema zavisnosti od osnovnog posla:

• AKCESORNE – banka prema korisniku istice sve prigovore iz osnovnog posla koje bi i nalagodavac istakao;
• APSTRAKTNE – banka ne prigovara, odmah se realizuje garancija.

IV prema broju banaka koje učestvuju u garantnom poslu:

• SUPERGARANCIJE – pojavljuje se jos jedna banka, ili CB, ili IBRD, i garantuje medju bankama, koristi se kada se radi o nekim velikim projektima (vladinim projektima i sl.).
• KONTRAGARANCIJE – korisnik garancije je u pravnom odnosu sa bankom koja je u njegovu korist izdala garanciju (banka iz zemlje korisnika) i ta banka je u dvostrukom odnosu i prema korisniku garancije i prema banci u cije ime i za ciji racun je izdala garanciju (kontragarancija te banke).Banka koja je po nalogu svog nalagodavca angazovala drugu banku za izdavanje garancije korisniku, a za to joj izdala svoju kontragaranciju je u pravnom odnosu sa nalagodavcem.
• AVIZIRAJUĆE – banka u zemlji korisnika po molbi banke garanta preuzima obavezu da u njeno ime i za njen racun izvrsi isplatu sume iz garancije korisniku u svojoj zemlji.
• KONFIRMIRAJUĆE – pored banke garanta javlja se i druga banka (jaca) koja potvrdjuje obavezu iz garancije i nalazi se u neposrednom odnosu sa korisnikom. Ako duznik ne ispuni obavezu, ispunice je banka koja je izdala garanciju, a ako i ona to ne uradi ispunice je konfirmirajuca banka.