Bankarski kredit kao oblik plasmana

Bankarski kredit kao oblik plasmana

Pojam i znacaj kredita – Kredit podrazumeva duznicko-poverilacki odnos. Kredit se po pravilu daje uz odredjenu kamatu.

Funkcija kredita:

Mobilizatorska funkcija kredita – podrazumeva mobilizaciju svih novcanih sredstava koja su rascepkana i usitnjena u privredi.

Kredit za reprodukciju obezbedjuje likvidnost, doprinosi ubrzanju i povecanju reprodukcije, regulise ponudu i traznju na trzistu.

Kredit obezbedjuje likvidnost, kontinuitet i stabilnost privredjivanja.

Kredit deluje kao regulator ponude i traznje na trzistu

Uticaj kredita na medjunarodnu ekonomsku razmenu – izvozni kredit je sredstvo konkurentske borbe, nova trzista se ne mogu osvojiti bez kreditne podrske plasmanu robe.

Krediti mogu biti:

• kratkorocni – zadovoljenje kratkorocnih likvidnih potreba, manji iznosi sa kratkim rokovima dospeca (do godinu dana).
• srednjerocni – duzi rokovi (1-5 godina), pokrivaju obrtne potrebe i potrebe za investicionim sredstvima.
• dugorocni – rokovi od 5-20 godina, sluze za zadovoljenje potreba prosirene reprodukcije.

Karakteristika kredita je kreditni rizik.

Kreditni rizik je nemogucnost servisiranja obaveza na dan njihovog dospeca u punoj knjigovodstvenoj vrednosti. Analiza kreditnog rizika pomaze da se rizici bar delimicno preduprede ukoliko obratimo paznju na sledece faktore:

• odredjivanje vremenskog perioda kreditiranja,
• kreditna sposobnost duznika,
• odredjivanje kreditnog limita,
• kontrola koriscenja kredita,
• obezbedjenje povracaja kredita uz realno pokrice: jemstvo, hipoteka, lombard, zaloga na pokretnostima itd….

Princip minimalizacije svih rizika bankarskog poslovanja, pa tako i kreditnog rizika, iziskuje detaljnu analizu svih onih faktora koji na taj rizik uticu. Tu spadaju:

Kreditna sposobnost komitenta (duznika),

Odredjivanje kreditnog perioda,

Ustanovljavanje kreditnih limita,

Kontrola koriscenja kredita,

Obezbedjenje kredita.

Analiza faktora kreditne sposobnosti

Sustina je tacno utvrditi sposobnost i spremnost zajmotrazioca da kredit vrati prema unapred dogovorenim uslovima.

Kod svake analize kreditne sposobnosti dominantni su faktori, koji se u literaturi nazivaju “5 Cs of credit” (kod P. Rose 6Cs):

1. “Character” – kreditni analiticar mora biti uveren u odgovornost, istinitost zajmotrazioca, svrhu kredita i nameru da ga vrati. Ovde mozemo uvrstiti i prethodno iskustvo banke sa klijentom, kao i iskustva drugih banaka. Ovde se moze proveriti i kreditni rejting komitenta, prisustvo ziranata i garancija i sl.
2. “Capacity” – kreditni analiticar mora proveriti da li klijent ima zakonsko pravo da trazi kredit i potpise ugovor. Lice koje pregovara i potpisuje ugovor mora biti ovlasceno od strane upravnog organa firme, mora imati licnu kartu, vozacku dozvolu ili neki drugi dokument i potpisano ovlascenje od direktora firme. Ovde jos spada i opis strukture poslovanja istorijata firme, vlasnicke strukture, proizvodnog programa, pregled glavnih kupaca i dobavljaca
3. “Cash” – glavno pitanje je da li klijent ima mogucnosti da generise dovoljno kesa, u formi cash flow-a, da bi nesmetano mogao otplacivati kredit. Stepen likvidnosti, potrazivanja, zalihe, obrtna sredstva, struktura kapitala, kontrola troskova…
4. “Collateral” – jako je bitno da klijent ima pokrice, imovinu (pokretnost ili nepokretnost) koju bi mogao da zalozi kao sredstvo obezbedjenja kredita. Bitno je da se ispita u kakvom je stanju ta imovina, koliko je stara i koliko je podlozna zastarevanju, kolika je knjigovodstvena vrednost imovine sl. Treba proveriti i da li postoji pravo zaloge ili neko drugo ogranicenje ili teret nad tom imovinom. Oprema mora biti osigurana.
5. “Conditions” – Kreditni analiticar mora biti svestan trenutnog trenda u poslovanju klijenta i u grani kojoj on pripada i da sagleda kako ce to uticati na poslovanje i na sam kredit. Treba gledati i privredu u celini, prognoze i sl.Treba porediti poslovanje klijenta sa glavnim konkurentima u grani kojoj pripada, ispitati kakva je konkurentska klima, osetljivost poslovanja na ciklicna kretanja u privredi i tehnoloski razvoj. Treba analizirati i uticaj inflacije na finansijske izvestaje, uticaj politickih faktora.
6. “Control” – treba proveriti i da li bi izmene u zakonu i propisima znacajnije uticale na poslovanje klijenta. Treba biti obezbedjena adekvatna i kompletna dokumentacija za naknadnu kontrolu. Konzistentnost kreditnog zahteva sa poslovnom politikom banke.

Vrste kredita

Krediti se mogu podeliti prema tome za šta se koristi novac od kredita:

Za obrtna sredstva

• za zalihe
• proizvodnju
• robni promet

Prema ročnosti

• kratkoročni – do 1 godine, za potrebe likvidnosti
• srednjoročni – od 1 do 5 godina, za potrebe obrtnih sredstava i investicije
• dugoročni – od 5 do 20 godina (i više) za zadovoljenje potreba proširene reprodukcije (proizvodnja sa investicijom, investicije u razvoju

Prema obliku

• naturalni (u realnom dobru) – žito, stoka
• robno-novčani (daje se u robi, a vraća u novcu)
• novčani

Prema upotrebi

• proizvođački (za obrtna i osnovna sredstva)

Novac koji je dužnik dobio koristi za povećanje svoje proizvodne moći. Krediti za ObS – koriste se za nabavku sirovina, poluproizvoda i sl.

Krediti za OS (investicioni krediti) – koriste se za izgradnju novih zgrada, nabavku nove opreme i sl.

• potrošački

Novac koji je dužnik dobio, troši na svoju potrošnju. kratkoročni imaju rok otplate do godinu dana (npr. kredit za nabavku bele tehnike). Dugoročni imaju rok otplate preko godinu dana (npr. kredit za kupovinu automobila, stana i sl.)

Prema načinu obezbeđenja

• lični – blanko kredit za jedno lice ili firmu bez specijalnih pokrića
• pokriveni – sa zalogom

Prema uslovima otplate

• celi – vraća se ceo iznos odjednom
• obročni – otplaćuje se u ratama
• amortizacioni – otplaćuje se polugodišnje ili godišnje

Prema plaćanju kamate

• kamatni
• beskamatni

Prema obliku u kom su dati

• kontni – menični
• lombardni – založni kredit
• hipotekarni
• kredit po tekućem računu
• isplatni
• garantni

Prema poveriocu

• bankarski
• javni
• domaći
• zadružni

Prema dužniku

• industrijski
• trgovinski
• zanatski
• zemljoradnički

Ostali

• eskontni-odobren na osnovu meničnog jemstva, a banka otkupljuje menicu od imaoca HoV pre roka njenog dospeća.
• rambursni-kod spoljno trgovinske razmene

Procedura odobravanja kredita, koriscenja i otplata

Uslovi odobravanja kredita

Ista je procedura odobravanja kredita, zajmova ili klasicnih plasmana.

Uslovi za odobrenje kredita su opsteg i posebnog karaktera.

Opsti uslov i- odredjeni zakonom, propisima i aktima poslovne politike banke.

Posebni uslovi – klijent mora da ispunjava sledece uslove:

• kreditno sposoban,
• namenski trosi kredit,
• ispunjava posebne uslove za pojedine vrste kredita.

Podnosenje zahteva za odobravanje kredita

Zajmotrazilac u zahtevu navodi: iznos, rok, vrstu, namenu, visinu kamatne stope, obezbedjenje….

Ocena kreditne sposobnosti podnosioca zahteva

Sledeci korak je ispitivanje kreditne sposobnosti zajmotrazioca i u tu svrhu banka vodi racuna o sledecem:

da klijent ostvaruje pozitivan finansijski rezultat,

da nema nepokriven gubitak po zavrsnom racunu iz prethodne godine,

da ima mogucnost da vrati kredit u roku,

da ima uredno knjigovodstveno stanje,

da uredno finansijski posluje,

da svoju imovinu iskazao prema stvarnoj vrednosti,

da racionalno koristi raspoloziva sredstva,

da namenski koristi ranije odobrene kredite,

da uredno izmiruje obaveze prema banci, drustvenoj zajednici i poslovnim partnerima,

da nema nekontrolisanog prelivanja obrtnih sredstava u osnovna,

da uredno naplacuje svoja potrazivanja,itd

Kreditna sposobnost klijenta ima dve dimenzije: formalnu i materijalnu. Formalna da li je pravno sposoban da zakljuci ugovor i materijalna da li prua dovoljno garancija.

3) Postupak odobravanja kredita

Svaki postupak ima sledece faze:

a)      podnosenje zahteva

b)      razmatranje i obrada zahteva

c)      resenje po kreditnom zahtevu i izvestaj podnosiocu zahteva

d)      zakljucivanje ugovora

e)      koriscenje i vracanje kredita.

a)      Podnosenje zahteva za kredit sadrzi sledece elemente: svrhu i visinu kredita, uslove koriscenja i instrumente obezbedjenja. Klijent dostavlja na uvid sledecu dokumentaciju:

plan razvoja firme,

plan proizvodnje izrazen kvantitativno i vrednosno,

prethodni zavrsni racuni

kretanje zaliha sirovina, materijala, nedovrsene proizvodnje i gotovih proizvoda,

stanje obrtnih sredstava,

ukupne obaveze preduzeca,

pregled stanja i kretanje fondova,

pregled potrazivanja itd…

b)      Izrada predloga odluke organima banke

Da bi se doslo do predloga kreditni analiticari analiziraju preduzece trazioca kredita sa formalno-pravne i materijalno-finansijske strane. Iz sagledavanje situacije proizilazi i predlog odluke koju donosi nadlezni organ banke.

c) Resenje o kreditnom zahtevu i izvestaj traziocu kredita

Nadlezni organ donosi odluku i u pisanoj formi je prezentuje zajmotraziocu kredita.

d) Zakljucenje ugovora o kreditu

Zakljucenje sporazuma sadrzi upoznavanje sa pravima i obavezama koje zajmotrazioc nakon potpisivanja preuzima na sebe. U ugovoru su svi bitni elementi: iznos, rok, kamatna stopa, nacin otplate itd.

e) Koriscenje i vracanje kredita

4) Nacin koriscenja kredita

U zavisnosti od vrste zavisi i nacin koriscenja.

5) Namenska kontrola koriscenja kredita

6) Otplata kredita

Krediti za obrtne potrebe

Bankarski kredit za obrtna sredstva moze se posmatrati:

• u funkciji snabdevanja ukupnog procesa proizvodnje i
• u funkciji faktora aktiviranja u ubrzanja materijalnih produktivnih snaga.

Vrste kredita za obrtne potrebe

Prema nameni razlikujemo:

• kredite za proizvodnju,
• kredite za zalihe,
• kredite za robni promet.

Krediti za proizvodnju se odobravaju prvenstveno:

• za proizvodnju prehrambenih proizvoda,
• za nabavku deficitarnih domacih i uvoznih sirovina,
• za pripremen radove za izgradnju krupnih objekata.

Krediti za zalihe

Sredstva kredita za zalihe obicno se koriste:

• za zalihe pripremljene za izvoz,
• za zalihe osnovnih prehrambenih proizvoda,
• za zalihe materijala za reprodukciju,
• za pripremu i zalihe u izdavackoj delatnosti,
• za zalihe potrebne za redovan obim poslovanja

Krediti za robni promet

Njihova namena je sledeca:

• za kupovinu robe,
• za uvoz,
• za prodaju robe u sopstvenim prodavnicama,
• za promet ostalih vrsta robe.

Ostale vrste kredita

Ovoj grupi pripadaju sledeci krediti:

1) Eskontni kredit – banka ga odobrava na osnovu menicnog jemstva. Banka otkupljuje menicu od imaoca HOV pre njenog roka dospeca.

2) Hipotekarni kredit – banka ga odobrava uz uslov zaloge klijentove nepokretne imovine.

3) Lombardni kredit – kratkorocni kredit uz zalogu na pokretnim stvarima vece vrednosti.

4) Rambursni kredit – specifican kredit koji se najcesce javlja u spoljnotrgovinskoj razmeni roba I usluga.

5) Kredit po tekucem racunu – korisnik teguceg racuna moze da ima dugovni saldo na svom racunu do visine odobrenog kredita