Kapital

Kapital

Kapital poslovne banke je deo finansijskog potencijala i lociran je u pasivi PB.

Finansijski potencijal = kreditni potencijal + kapital + depoziti

Bilans banke uvek mora biti u ravnoteži. To znači da je stanje aktive uslovljeno volumenom i strukturom izvora sredstava pasive.

Treba imati u vidu da banka nikada ne može svoj celokupan finansijski potencijal usmeriti za plasmane (kredite, investicije) zbog činjenice da je svaka banka obavezna da na računu kod CB ima određenu količinu sredstava, tj. obaveznih rezervi.

Struktura finansijskog potencijala banke:

• kapital banke je ključni deo FPB.

• depozitni potencijal, koji zapravo čine novčana sredstva koja nebankarski transaktori drže na računima banaka, imaju: depozite po viđenju (to su kratkoročna dnevna sredstva na računima banaka).
• oročeni i ograničeni depoziti (ona sredstva koja su u banci na određeni rok).
• nedepozitna bankarska sredstva (posebna angažovanja banke da ih pribavi i tu imamo: sredstva pribavljena iz kreditnih izvora, krediti dobijeni od CB, domaćih banaka, ino banaka i sredstva pribavljena od probankarskih institucija).

PASIVA PB

bilans stanja PB

KRATKOROČNE OBAVEZE (IZVORI)

DUGOROČNE OBAVEZE (IZVORI)

KAPITAL

finansijski potencijal

Kapital, pre svega, sluzi da obezbedi solventnost, tj. mogucnost izmirenja obaveza u dugom roku, kao i sigurnost poslovanja PB.

Kapital u okvirima bankarstva odnosi se na uložena sredstva vlasnika koja se plasiraju na rizik vlasnika – rizik da će institucija zaraditi manje od očekivanog prinosa na vlasnikova sredstva ili da može čak i da propadne, pri čemu akcionari mogu da ostvare određen ili nikakav povraćaj svojih sredstava.

KAPITAL = UKUPNA AKTIVA – UKUPNE OBAVEZE

Ako su obaveze vece od aktive, kapital je negativan, posluje se sa gubitkom.

Predstavlja nedugovni, netroskovni i nedohodovni resurs.

• Nedugovni resurs – kupac akcija banke automatski postaje njen vlasnik i poslovna banka nema nikakvu obavezu da mu taj novac kasnije vrati.
• Netroškovni resurs – kapital nema svoju utvrđenu cenu, poslovna banka na njega ne plaća pasivnu kamatnu stopu
• Nedohodovni resurs – kapital poslovne banke ne spada u njen kreditni potencijal, ona ga ne može plasirati u kredite

Funkcije kapitala su:

Protekcionisticka (ima ulogu da zastiti depozitare); smatra se da ova funkcija postaje marginalna sa pojavom Državne agencije za osiguranje depozita (FDIC)

Amortizaciona (u slucaju da banka ne moze da ispuni svoje obaveze,tada kapital sluzi kao sigurnosni bafer da premosti gep i isplati depozitare. Npr. kada iskrsne teška situacija (npr. značajan akcionar poslovne banke propadne, veliki deponent napusti poslovnu banku i sl.) poslovna banka ne sme zatvoriti svoje šaltere, niti svojim deponentima postavljati ograničenja za podizanje depozita; kapital poslovne banke je bafer koji amortizuje sve šokove sa tržišta i gubitke.

Regulatorna – sprecava nadinvestiranje banke jer se stalno trudi da uskladi rast aktive i depozita sa rastom kapitala. Može se posmatrati iz ugla CB i iz ugla poslovne banke:

CB zainteresovana je za stabilnost i sigurnost, želi da izbegne krize i zainteresovana je za neštoviše stope kapitala

Poslovne banke su zainteresovane za niže stope kapitala jer on ne ulazi u kreditni potencijal i smanjuje rentabilnost

Rouz navodi još dve važne funkcije kapitala:

Kapital obezbeđuje sredstva za rast organizacije i razvoj novih usluga i programa

Kapital služi kao determinator rasta, pomažući da se obezbedi održivi rast u dugom roku; nedavna istraživanja pokazala su da je kapital igrao ključnu ulogu u rastućem broju merdžera između banaka

„Interna kreditna politika banaka i federalni zakoni o bankama ograničavaju maksimalan iznos kredita koji nije u potpunosti osiguran za pojedinačnog zajmoprimca na najviše 15% slobodnog kapitala i viškova, dok su potpuno kolateralizovani krediti ograničeni na 25% slobodnog kapitala i viškova banke.” Rouz

Cilj CB je da se ispunjavaju sve tri funkcije i uvek se ide odredjenim instrumentima da se sto vise zastiti kako plasman tako i depozitari.

Menadzment banke tezi da maksimizuje profit, da novac ulaze, razvija banku i postigne povecanje cena akcija. Vlasnici teze da ostvare sto veci profit, dobiju dividende i ne vrse reinvestiranja.

Vrste kapitala poslovne banke

Kapital poslovne banke može se podeliti na primarni i sekundarni kapital.

Primarni (core) kapital sačinjavaju

• Obične (redovne) akcije (kapital dobijen prodajom istih. Ove akcije imaju neograniceni zivotni vek, holder ove akcije ima upravljacka i imovinska prava, deli sudbinu banke.
• Trajne preferencijalne akcije (holder ima fiksiran prihod koji se uskladjuje sa T-bill-om, nema upravljacka prava a ima prioritet pri isplati dividendi. Ove akcije banka emituje kada hoce na dug rok da poveca kapital, a da ne menja skupstinu akcionara).
• Zadržana (neraspoređena) dobit
• Rezervacije za gubitke
• Goodwill

Sekundarni kapital sačinjavaju:

• Netrajne preferencijalne akcije – holder moze da racuna na fiksiran prinos bez obzira na poslovne rezultate banke, nema upravljackih prava.Ove akcije imaju ogranicen vek trajanja, kada istekne rok nazancen na akciji, holder je vraca banci,a ova mu vraca novac, zato se zove kvazikapital jer nema sve funkcije kapitala.Holder ove akcije ima prece pravo naplate od onog sa trajnom preferencijalnom akcijom).
• Subordinirane obveznice – uglavnom dugorocnog karaktera, mogu se lako pretvoriti u kapital, njima se banka zaduzuje na trzistu. Emituju se kada raste aktiva koja trazi rast pasive. Holderi imaju rdovan prinos,ograniceno trajanje ,izdaju se sa rokom dospeca 7 godina, kada dospeju banka holderu vraca nominalni iznos zadnji kupon. Daju prioritet u naplati.
• Trajni depoziti (trajni dug; institucionalni investitori ih daju bankama da bi se dokapitalizovale).

Interni izvori su samo zadržana dobit i rezervacije

Kapital moze biti u novcanom i nenovcanom obliku (HoV, nepokretnosti, prava).

HoV su lako transferabilne, indosamentom se prenose sa prvobitnog titulara na banku,uzimaju se ili po kotiranoj vrednosti na berzi ili po nominalnoj vrednosti.

Kod nepokretnosti je mnogo teze izvrsiti prenos vlasnistva - preko suda, katastra, zemljisnih knjiga, strucne procene, odgovarajuceg procenitelja.

Analiza kapitalnog stoka

Banksisitem YU – bila je velika koncentracija kredita, koji su bili lose struktuirani u neku neprinosnu aktivu, sa niskom stopom povracaja kredita, permanentnom nelikvidnoscu celokupnog bankarskog sistema i izostankom stednje. To je uslovilo veliku izlozenost kreditnom, kamatnom i deviznom riziku.

Velika devalvacija dinara dovela je do obezvredjenja kapitala, koji je samo nominalno povecavan. Tu je bio i suverenitetni rizik zemlje i nesolidna struktura bankarskog sistema - pre svega u pogledu valutne strukture. Veci deo kapitala je u dinarima izrazen, u jednoj izuzetno nagloj inflatornoj privredi sa stalnom devalvacijom dinara. Bankari su bili prinudjeni da izvrse sterilizaciju kapitala tako sto su kapital ulagali u osnovna sredstva (cak iznad 50%).

Kapitalna adekvatnost

Predstavlja standard koji stavlja u odnos kapital i rizicnu aktivu tako da ukupna rizicna aktiva treba da bude pokrivena sa minimum 8% kapitala. Regulisan Bazelskim sporazumom. Sve svoje plasmane treba ponderisati odredjenim ponderima prema stepenu rizicnosti (recimo 0% - krediti dati drzavi, 50% - preduzecima pokrivenim hipotekom).

Tokom 90-ih taj postotak je bio 8,5 - 10% zato sto je vecina kredita data drzavi, a kapital je prikazan u dinarima, ne umanjuje se vrednost za stope inflacije i dobija se visoka stopa kapitala.

Ucesce kapitala u ukupnoj pasivi ne bi trebalo da bude ispod 20%, a kod nas je bilo 7-10%. Posebne institucije se bave osiguranjem depozita,a kod nas nema takve institucije.

Pokrivenost velikih kredita kapitalom – krediti dati jednom zajmoprimcu, a prelaze iznos preko 20% kapitala, a najveci moguci kredit prelazi 30% kapitala. Kod nas je taj postotak bio od 370-500%.

Ucesce kapitala u akcije drugih preduzeca ne sme da iznosi vise od 15% (kod nas 10%), ucesce kapitala u banke i druge finansijske institucije maksimalno 51% (15%), ulaganja banke u osnovna sredstva 20% (50%), tako da je norma bila relativno ispostovana.

Imamo podelu na stare (po starom zakonu do 1990.) i nove banke, nastale 90-ih. Najveca razlika izmedju njih je u ucescu u kreditima.

Od 38 banaka, 21 je poslovala sa minusom - (Raiffeisen banka,Hypo Alpe Adria), dok je najveci + ostvarila AIK banka.

Regulacija kapitala

Mnogo istorijskih kontroverzi je evoluiralo oko 2 pitanja

Ko treba da postavlja kapitalne standarde za banke, tržište ili regulatorne agencije?

Koji je razuman standard za kapital banaka?

Kapitalna pozicija banaka reguliše se mnogo duže nego za bilo koje druge finansijske institucije

Banke moraju zadovoljiti zahteve za minimalnim iznosom kapitala pre nego što odbiju ovlašćenje i moraju održavati barem minimalni zahtevani nivo kapitala tokom čitavog veka. Osnovni razlozi za regulaciju banaka su:

Limitiranje rizika propadanja,

Očuvanje poverenja javnosti i

Ograničenje gubitaka federalne vlade po osnovu osiguranja depozita.

Kapitalna adekvatnost

Jedan od ključnih pokazatelja savremene bankarske supervizorske prakse je stepen kapitalne adekvatnosti

Pod kapitalnom adekvatnošću podrazumeva se stepen dovoljnosti ukupnog bankarskog kapitala za pokriće svih rizika koji proističu iz sredstava i izvora sredstava povezanih sa tradicionalnim bankarskim poslovanjem

Za određivanje kapitalne adekvatnosti banke može se koristiti veći broj pokazatelja:

Kapital / ukupna aktiva

Kapital / depoziti

Kapital / pasiva

Međutim, navedeni pokazatelji pripadaju prošlosti!

1. Stopa kapitala se nije pokazala kao dobar pokazatelj finansijskog obezbeđenja banke iz razloga postojanja različitog stepena rizika sadržanih u različitim oblicima aktive i visokih stopa rizika sadržanih u vanbilansnoj aktivi banke

2. Koeficijent “kapital / depoziti” imao je mnogo veći značaj dok je jedna od osnovnih funkcija kapitala poslovnih banaka bila protekcionistička, jer pokazuje u kojoj su meri depoziti pokriveni kapitalom banke

3. Visina koeficijenta kapitalne adekvatnosti pokazuje kreditni rejting poslovne banke

Medjunarodna koordinacija supervizije bankarskog kapitala

Sa deregulacijom bankarstva došlo je do saradnje u ovoj oblasti na međunarodnom nivou

Zemlje OECD potpisale su 1988 Bazelski sporazum – sporazum o novim standardima bankarskog kapitala (poznat kao Bazel I)

Srbija je indirektnim putem postala potpisnik Bazela I

Od 2004. godine počinje da se primenjuje i Bazel II

Bazel II ne predstavlja zakon već preporuke, ali se u EU implementira kroz različite zakone

Po Bazel-u I različiti izvori bankarskog kapitala mogu se podeliti na primarni i sekundarni kapital

Bazel I

• Tekuća stopa potrebnog kapitala jedne banke da bi se kvalifikovala kao adekvatno kapitalizovana podrazumeva:
1. Koeficijent odnosa primarnog (core) kapitala i rizične aktive mora da iznosi najmanje 4%
2. Koeficijent odnosa ukupnog kapitala i rizične aktive mora da iznosi najmanje 8%, pri čemu je suma sekundarnog ograničena na 100% od primarnog kapitala
• Prema Bazelskom kodeksu rizična aktiva se deli u 5 kategorija koje se   ponderišu različitim ponderima

Nedostaci Bazela I

• Bazel I obuhvata samo kreditni rizik, dok zanemaruje druga dva finansijska rizika – valutni i rizik kamatne stope
• Neosetljiv je prema inovacijama na finansijskom tržištu koje se dešavaju sve vreme
• Iskusni bankari pronalazili su načine da zaobiđu mnoge restrikcije koje postavlja Bazel I – koristeći kapitalnu arbitražu povećavali su svoju profitabilnost a minimizirali potreban nivo kapitala
• Predstavlja pristup “veličina koja odgovara svima” – ne prepoznaje činjenicu da ne postoje dve banke sa istim profilom rizika

Bazel II

• Bankama će biti dozvoljeno da same izmere svoju izloženost riziku i da utvrde koliko će im biti potrebno kapitala kako bi se mogle suprotstaviti takvoj izloženosti riziku, što je naravno podložno reviziji nadzornih organa kako bi se obezbedilo da mere budu u razumnom opsegu
• Temelji drugog Bazelskog sporazuma:
1. Minimalne kapitalne potrebe svake banke bazirane su na sopstvenim procenama o izloženosti riziku
2. Nadzorni pregled za određivanje procedure procene rizika svake banke i adekvatnog nivoa kapitala
3. Pojačano informisanje javnosti o stvarnom finansijskom stanju banke – tržišna disciplina

• Proširuje vrste rizika koje se uzimaju u obzir – kreditni, tržišni i poslovni (operativni)

Kapitalna adekvatnost u zemljama tranzitnog bloka