Scrigroup - Documente si articole

Username / Parola inexistente      

Home Documente Upload Resurse Alte limbi doc  
BulgaraCeha slovacaCroataEnglezaEstonaFinlandezaFranceza
GermanaItalianaLetonaLituanianaMaghiaraOlandezaPoloneza
SarbaSlovenaSpaniolaSuedezaTurcaUcraineana

биологијаживотињазаконодавствоисторијакултуралитературамаркетингматематика
привредаразличитихрачунарарецептисоциологијатехника

Први заједнички покреш Срба, Хрвата и Словенаца

историја



+ Font mai mare | - Font mai mic



DOCUMENTE SIMILARE



VIII IX



Када је видео да тужбе на франачком двору остају без успеха, Људевит 819. године подиже устанак. Цар посла против њега самог Кадолаха, али тај није учинио ништа и на повратку, са неуспелог похода, умрe e e

Ј дни историчари су покушали да бране тај поступак претпоставком да га је, можда, дотични жупан хтео издати Францима. Вероватније је, свакако, да је Људевит био човек ниских моралних скрупула; поред овог поступка, који не оправдава убиство и потом грабеж у гостима, чак ни за издају, за то говори и та чињ ница што се против њега био дигао и његов таст. У исто време, Људевит је послао и посланство франачком цару, изјављујући спремност да га поново призна за господара. Али, цар није хт о да се упушта у преговоре. Омражен и несигуран у Босни, Људевит бежи у Борнину државу, једном његовом сроднику, који га после мало времена, 823. године убије. Сва његова држава је поново потпала под франачку власт; а покрет који је за ослобо ењ од туђинаца ујединио добре делове Хрвата, Срба и Словенаца, пропао је због недостатка снаге и од мале вредности човека који га ј носио.



Бугари су одмах потом повели преговоре са Францима да поврате Тимочане под своју власт. Али су се ови, у заједници са Бодри има око Дунава, одупрли. Бодрићи се чак обратише франачком цару да их помогне и заштити. Овај је извесно време био у недоумици како да се држи, јер му ствари, тамо далеко, негде на крају Европе, нису биле јасне; стога је тражио времена да проучи питање и да се обавести. Нестрпљиви, Бугари су пожуривали решење, а када оно није стигло, и када се осим тог питања јавише и друга, они употребише силу. У лето 827. године кренуше Бугари, пошто су се добро припремили, лађама уз Дунав, па прешавши у Драву, избише у Панонију. Ту су, пљачкајући, изагнали све дотадашње словенске и франачке заповеднике и поставили бугарске. Франци су брзо предузели мере да поврате своју власт, и имали су успеха. Нови бугарски напад, 829. године, и опет уз Драву, није донео штете читавој земљи, него само неким пограничним насељима. Али обновљена франачка власт није била дугог века. Борбе у фра-начкој династији омогућиле су Бугарима да с учврсте у источној Панонији; они добише Срем и Сингидунум, који од IX века носи словенски назив Београд, и све раније одметнуте области. Западна граница ишла им је, по свој прилици. до Колубаре и близу до западне Мораве. Тим бугарским војевањем пресечена је даља франачка офанзива у југоисточној Европи.





Politica de confidentialitate | Termeni si conditii de utilizare



DISTRIBUIE DOCUMENTUL

Comentarii


Vizualizari: 565
Importanta: rank

Comenteaza documentul:

Te rugam sa te autentifici sau sa iti faci cont pentru a putea comenta

Creaza cont nou

Termeni si conditii de utilizare | Contact
© SCRIGROUP 2024 . All rights reserved